DŽO BAJDEN JE KAO MLADI SENATOR BIO NA SAHRANI ČUVENOG JUGOSLOVENSKOG KOMUNISTE: Ovo su podaci iz ARHIVE SAD
Saradnja između Bidena i Josipa Broza Tita, Foto: Printscreen/Youtube

RECI IM ŠTA LJUDI MISLE

DŽO BAJDEN JE KAO MLADI SENATOR BIO NA SAHRANI ČUVENOG JUGOSLOVENSKOG KOMUNISTE: Ovo su podaci iz ARHIVE SAD

Tito je bio na bliskoistočnoj turneji, išao je iz Jordana u Siriju kada je stigla vest da je Kardelj preminuo

Objavljeno:
  • 1

Dok su Harriman i Tito razgovarali o hladnom ratu i Staljinu, mladi je senator samo slušao. Harriman bi mu se povremeno okrenuo i rekao: Reci što mladi ljudi misle, Joe.

Predsednika će na sahrani Edvarda Kardelja u Ljubljani, Jugoslavija, predstavljati W. Averell Harriman koji će voditi delegaciju Sjedinjenih Država. Ostali članovi delegacije biće gospođa W. Averell Harriman, senator Joseph Biden iz Delawarea, kongresman James L. Oberstar iz Minnesote, John Blatnik, bivši kongresman iz Minnesote, dr. Michael Muftic, nacionalni odbornik Demokratske stranke iz Colorada, Andrew Valuchek, posebni pomoćnik predsednika Demokratske stranke.”. Beleška je to iz službene arhive Bele kuće za vreme predsednikovanja Jimmyja Cartera. U domaćim i regionalnim medijima podsećanje na tu činjenicu bilo je jedna od zanimljivijih priča uz koronavirus. Neki su u njoj videli razlog za upozorenje, jer bi, eto, predsednikom Amerike mogao postati neko ko je zapravo štovatelj Tita, drugi intrigantnu crticu iz povesti, a za treće je to podsećanje da predsednički kandidat Demokratske stranke ima dosta dugu istoriju na ovim prostorima koja seže čak do 1979. godine kada je preminuo jedan od glavnih ideologa jugoslavenske države i društva, Edvard Kardelj, kojega su mnogi, a verojatno i on sam sebe, smatrali Titovim naslednikom.

Oko Bidena na Kardeljevoj sahrani isprele su se mnoge priče, a na društvenim mrežama vrti se i pismo napisano na službenom memorandumu Senata u kojem se on zahvaljuje Josipu Brozu Titu za gostoprimstvo koje je uživao kao član američke delegacije na Kardeljevom ispraćaju. Popis članova delegacije Sjedinjenih Država na sahrani Kardelju je dovoljno intrigantan. Iako sam Jimmy Carter nije došao, W. Averell Harriman dovoljno je veliko ime kojem bi teško bilo ko iz ondašnje jugoslavenske piramide mogao nešto prigovoriti.

U prebogatom Harrimanovu životopisu dovoljno je odabrati nekoliko ključnih činjenica zašto je mogla biti jedino čast ondašnjem jugoslavenskom vodstvu videti ga u Ljubljani na ahraniKardelju. U ključnim godinama, od 1943. do 1946. bio je ambasador Sjedinjenih Država u Sovjetskom Savezu. Diplomatsku karijeru nastavio je u Velikoj Britaniji gdje je veleposlanik bio odmah nakon rata, doduše kratko, od kraja aprila do početka septembra 1946. godine. Velika Harrimanova karijera

Bilo je to zato što ga je predsednik Harry S. Truman postavio za ministra trgovine gde je bio do aprila 1948. Kasnije je u jednom mandatu bio guverner New Yorka, a dva puta bio je kandidat za demokratsku predsedničku nominaciju. Kasnije je bio i državni tajnik za politička pitanja američke administracije za Johna F. Kennedyja i Lyndona B. Johnsona nakon atentata na Kennedyja.

Kasnije je nastavio diplomatsku karijeru s reputacijom člana uticajne grupe američkih političara prozvane The Wise Men, Mudraci. Reč je o grupi od samo šest ljudi koji dobrim delom stoje iza formiranja takvih institucija i organizacija kao što su NATO i Svetska banka, ali i iza pokretanja Marshallova plana, sve očito s ciljem lakšeg suzbijanja nove pretnje za zapadni poredak, a to je, dakako, komunizam. O njima je, primer, pisao verojatno najpoznatiji svetski biograf Walter Isaacson s Evanom Thomasom, također poznatim američkim novinarom. Harriman je bio čovek ambicije i karijere pri čemu ne treba glumiti previše političke korektnosti kada se spomene da mu je treća supruga bila Pamela Digby Churchill Hayward, pre supruga Randolpha, sina legendarnog britanskog premijera Winstona Churchilla.

Kardelj je bio prvi veliki rukovodilac iz razdoblja rata i revolucije koji je umro na vlasti. Priređen mu je veliki ispraćaj. Jugoslavija je danima žalila, desetine hiljada ljudi bili su na ulicama Ljubljane na oproštaju, a došle su i brojne strane delegacije među kojima i američka.

Istoričar prof.dr.sc. Tvrtko Jakovina s Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da je Kardeljeva smrt došla u nezgodnom trenutku, gotovo neočekivano, iako je bolovao od karcinoma.

– Tito je bio na bliskoistočnoj turneji, išao je iz Jordana u Siriju kada je stigla vest da je Kardelj preminuo. Tu noć nije mogao spavati pa je tražio da mu članovi izaslanstva prave društvo, dok je on govorio, razmišljao o Kardelju i životnom putu s njim. Kardelj je od njega bio 20 godina mlađi pa su mnogi mislili da će ga naslediti. Sjedinjene Države poslale su na sahranu slavnog Averella Harrimana, starog Titova prijatelja, čoveka za posebne misije, a u tom je izaslanstvu bio i Joe Biden.

Sastanci s Titom

Harriman je bio slobodni američki diplomat, “ambassador at large” koji je za američke predsednike od 40-ih godina obavljao takvu vrstu delikatnih poslova. Ako ste želeli iskazati nekome privatno priznanje, onda ste poslali nekoga ko je nosio osobitu težinu, a to je on svakako bio. Harriman je također pripadao i jednoj od najbogatijih porodica Istočne obale Sjedinjenih Država, a njegov je glamur (kao i njen položaj) pojačao i brak s udovicom Churchillovog sina. I tako je Harriman došao na jedanu sahranu 1979. godine, a onda je došao i na drugi, onaj u maju 1980. kada je delegaciju vodio potpredsednik Vance.

Za pretpostaviti je, gledajući kako je sastavljano izaslanstvo za Titov pogreb, da je Biden bio jedan od onih koji su imali kontakte, poznanstvo ili poslove. Recimo, Madeleine Albright, koja je bila na sahrani u Beogradu, živela je onde, bila je delom demokratske administracije, imala uglednog supruga. Harriman je pregovarao s Titom 50-ih godina, došao je kao jedan od prvih tako visokih dužnosnika da vidi kakvi su stvarni odnosi SSSR-a i Jugoslavije. To je početak priče o Harrimanu i Titu.

Njih dvojica susrela su se i 1977., kada je Tito bio u poseti SAD-u, kod predsednika Cartera. Američki je diplomat, recimo, bio 1978. godine na Brijunima prije pripremnog sastanka nesvrstanih zemalja, koji je bio delikatan zbog činjenice da je Kuba bila izabrana za idućeg predsedatelja. Američkoj je strani bilo važno videti što se to događa s kubanskom inicijativom po kojoj je Pokret nesvrstanih samo „strateška rezerva“ drugog/sovjetskog sveta, hoće li biti preotet od sovjetskih saveznika unutar Pokreta nesvrstanih. Harriman je tokom celog hladnog rata imao tu blisku vezu i privatni kontakt s Titom. U tom izaslanstvu dolazi i tada mladi političar Biden. Biden je očito bio čovek od Harrimanova poverenja. Spominje se dinamičan, na trenutke čak i duhovit razgovor dvojice diplomata s Josipom Brozom Titom. Prema članku Christian Science Monitora iz 1987., to se doista i dogodilo, ali ne u Ljubljani, već u nespecificiranoj Titovoj rezidenciji na Jadranu. List piše o dvosatnom razgovoru u kojem su dve istorijske figure razmjenjivale sećanja o Drugom svetskom ratu te poglede na hladni rat, komunizam i Staljina. Mladi je senator – samo slušao. Sam je novinaru tog lista rekao da bi mu se Harriman povremeno okrenuo i naložio mu: Reci što mladi ljudi misle, Joe.

– Tito je govorio o Staljinu. Svaki put kada bi ga spomenuo, vrat bi mu se zacrvenio. Bilo je to kao u emisiji “You Are There” Edwarda R. Murrowa – prisetio se Biden za Christian Science Monitor tih trenutaka s Titom referirajući se na kultnog američkog novinara. List navodi kako je iskustvo s Harrimanom i Titom bilo i potvrđivanje dugotrajnog i dugoročnog Bidenova interesa za vanjsku politiku. Odavde dolazi ta sada visokopublicirana priča o Bidenovu susretu s Titom. I to je moglo biti jedino s uticajnim Harrimanom, a jako teško neposredno u vreme Kardeljevog ispraćaja. 

– Da se to dogodilo u Ljubljani, tada je to mogao biti samo jedan protokolarni, kurtoazni razgovor, jako teško nešto detaljno ili delikatno. Međutim, da je Harriman bio iznimno zainteresiran da još razgovara s Titom razlog je upravo narav Titove misije na Bliskom istoku kamo je išao videti raspoloženje među arapskim članicama Pokreta nesvrstanih uoči konferencije u Havani, a još više moguće akcije protiv Egipta u Havani, jer su Egipćani tek potpisali Campdavidski ugovor i priznali Izrael i zato bili izbačeni iz Arapske lige. Osim Bliskog istoka, Amerikance je svakako najviše zanimala Kuba i inicijativa formiranja bližih odnosa Pokreta nesvrstanih sa Sovjetskim Savezom, a ni jedno ni drugo nije bilo u interesu Jugoslaviji i Titu kao ni Sjedinjenim Državama, tu su se interesi preklapali. Logično je da je Bidenov ured poslao pismo zahvale Titu, bio bi to dugoročni potez s njegove strane – kaže Jakovina.  

Bidenovo pismo Titu objavio je pre godinu dana srpski istoričar Miodrag Lazić koji radi u Americi, uz još jednu zanimljivu opasku – da je Biden četiri meseca nakon Kardeljevog ispraćaja čak ugostio i delegaciju Saveza komunista Jugoslavije u posjetu Sjedinjenim Državama, a jugoslavenski komunisti bili su gosti i republikanaca.

Carter izbegao ispraćaje

“Bidenovo pismo koje sam postavio na Twitteru nalazi se u Arhivu Jugoslavije, Kabinet Predsednika Republike. Joe Biden uputio je to pismo u znak zahvalnosti za Titovo gostoprimstvo. On je bio u sastavu američke delegacije na Kardeljevoj sahrani. To ga je verojatno i preporučilo (kao ‘rising star’ u Demokratskoj stranci i senatskom Odboru za vanjske odnose) da bude domaćin delegaciji SKJ koja je došla u SAD na poziv obe stranke, Demokratske i Republikanske. To je bio presedan da američke mainstream stranke zovu u poset komunističku partiju jedne zemlje, ali je bilo u sklopu tadašnje američke politike prema SFRJ, kao i pitanje koje je mučilo Washington: što posle Tita? Razlog poziva delegaciji SKJ bio je upravo da se povežu s mlađim kadrovima Partije za koje su smatrali da će presudno uticati na politiku Jugoslavije u posttitovskom periodu. Razgovor Bidena s članovima SKJ je u Arhivu Ministarstva vanjskih poslova u Beogradu.

” Biden je, nakon Georgea Busha koji je posetio Hrvatsku 2008. godine, najviše rangirani američki političar koji je posetio Zagreb. Joe Biden kao Obamin potpredsednik posetio je Hrvatsku 2015. godine. I sam se Biden pri posetu Zagrebu 2015. našalio govoreći kako je prvi put ovde bio kada je još Tito bio živ, a potom Franjo Tuđman. S obzirom na njegovo veliko diplomatsko iskustvo, u koje spada i ono stečeno na ovom području, bi li došlo do promene američke politike ako Joe Biden dođe na vlast? Periodično se može čuti izražavanje zabrinutosti zbog nečega što izgleda kao smanjenje američkog interesa za ovo područje. Hoće li možda Bidenov dolazak na vlast značiti i podršku nekoj od političkih opcija? – Američka politika do predsednika Georgea Busha Jr. dala bi se opisati frazom “benevolent self interest”. Reč je o vođenju politike u vlastitom interesu, ali računajući često i na interese partnera, i Amerikanci bi, nadam se, takvu politiku trebali voditi i dalje. Konkretno, to znači da niste uvek morali ostvariti sve ciljeve, ali ste uvek održali glavne smernice svoje politike. Nije Amerikancima uvek moralo sve biti po volji, ali one glavne odrednice, poštivanje američkih vrednosti, svet slobodan za demokraciju i gospodarstvo, svet razmene mira u kojem će Amerikanci sa svojom velikom ekonomskom moći i političkim uticajem biti dominantni.

 Takvu je politiku prema svojim saveznicima Amerika vodila tokom celog hladnog rata. Tito im po mnogim stvarima nije odgovarao, ali jest po nekima i to je bio taj “benevolent self interest”.

Kolinda Grabar-Kitarović nije nikada dovela ni jednog jakog američkog političara u Zagreb, a nije se susrela ni s bilo kim u bilateralnom posetu, bez obzira na to što je smatrana američkim eksponentom. Hrvatska je danas prema Sjedinjenim Američkim Državama postavljena kao isključivo primatelj, ona se više ne propituje, politika se prema njoj ne vodi na razini američkih predsednika ili potpredsednika, pa ni državnih tajnika, nemamo više stav ni uticaj, nego smo preuzimatelji određenih politika.

– Mislim da je to loše, trebali bismo voditi vlastitu nacionalnu politiku s idejom da su neke zemlje naše saveznice i jako moćne. Takva politika je politika u kojoj je Biden stasao, takva koja je i male saveznike smatrala korisnima i potrebnima, da se po potrebi s njima razmeni mišljenje, na njih osvrne i tome slično. Ovdje će on, ako pobedi, nadam se gledati one koji će odgovarati američkim interesima, kao što je uvek i bilo. Uticaj Bruxellesa ne znači nužno da to i kolidira s američkim interesima. To što je s Donaldom Trumpom to počelo tako izgledati i što se počela napuštati temeljna politika po kojoj su Amerikanci stvarali svet nakon Drugog svetskog rata, barem će se, nadam se, usporiti. No, sada svet ima puno centara, Amerika je jedan od njih, ali je još uvijek najjača. Nova globalna paradigma

– Ona više neće dominirati kao devedesetih, to postaje preskupo održava li se kako se to tada postizalo. Ali postaje centar, hub. Preko Amerike će se te ideje i dalje širiti, Europa u tome teško može parirati. To je ono gde se Hrvatska mora znati postaviti, artikulirati vlastiti interes. Ali to se ne može u uslovima ideologizirane politike gdje je neko poput Orbana dobar zato što ima istu ideologiju kao Grlić Radman, ali ujedno pokazuje neverojatno bezobrazne pretenzije na hrvatsku teritoriju. Hrvatska umesto da se postavi kao suverena država i barem kaže što je prihvatljivo, sve ignoriše. Znate, postojali su ideološki blokovi u istočnoj Europi i tokom hladnog rata, ali to nije završilo dobro. Biden može osigurati uslove da se omogući izraženija saradnja i razmena dogovora, ali neće nam oni promeniti vanjsku politiku. Mi moramo imati ideju o našoj vanjskoj politici, a ona bi trebala podrazumevati jasnu ideju što želimo i što nam je u interesu, imamo li mi razloga o nečemu iskazati stav. No, ne možete stranački kadrovirati, a očekivati rezultate koji će biti dobri za naciju i imati međunarodni odjek – kaže dr. Jakovina.

Vidljivo je da ni na jednom ni na drugom sprovodu nije bio američki predsednik Jimmy Carter. Dakle, čak ni na Titovom. Još jedan naš istoričar, prof. dr.sc. Hrvoje Klasić, također s Filozofskog fakulteta u Zagrebu, podseća da Carter nije bio jedini veliki državnik koji nije došao na sprovod Josipa Broza Tita, ali je svakako to najjače odeknulo.

– Najviše su ga napadali američki mediji, čak i britanski. U magazinu Time izlaze dva teksta, jedan pod naslovom “Titov epohalni sprovod” (Tito’s epochal funeral), gde se već nazire kritika Carterova nedolaska. Međutim, puno je jači tekst pod naslovom “Nevidljivi čovek” (The Invisible Man), koji čak prenose iz londonskog Timesa gdje kažu kako je Carter slep na realnost, da je morao doći tamo. No, Cartera u tom trenutku kritikuju ne samo novinari. U jeku je predsednička kampanja, a kritikuje ga jedan republikanac, George Bush Sr.. Oglasio se javno i rekao  kako je u karijeri bio i na čelu CIA-e, pa zna kako sprovod nikako nije samo ceremonija, sprovod je mesto gde se mora biti, posebno na ovakvom, pa je Carter potpuno promašio.

A Bush stariji je u tom trenutku još ozbiljan protivkandidat Ronaldu Reaganu za predsedničku nominaciju. Jer, Amerika je od 50- ih godina bila saveznik Jugoslaviji. A dve zemlje dolaskom u Beograd i na Bled 1951. kako bi se našao s Titom približava upravo W. Averell Harriman. On je dogovarao kako da Sjedinjene Države pomognu u trenucima sukoba sa Staljinom.

Delegacija na Titovom ispraćaju

Ti kontakti će se nastaviti i kasnije. Delegacija na Titovom ispraćaju bila je velika, oko 25 članova, potpredsednik Walter Mondale, ministar financija W. Michael Blumenthal, Carterova majka Lillian. Koliki je bio interes Amerike svedoči i činjenica da su imali direktan prenos, a bila su i 84 njihova novinara. Smatralo se da je Carter propustio dobru šansu zbog straha da Jugoslavija ne otklizi ulevo, odnosno prema Sovjetskom Savezu. Tim više što je Leonid Brežnjev napravio jedan diplomatski manevar, odugovlačio je s odlukom hoće li ili neće, slično kao i Castro koji više nije bio u dobrim odnosima s Titom nakon konferencije nesvrstanih u Havani. I na kraju Castro nije došao.

Brežnjev je u zadnji tren odlučio doći i time pred svršen čin stavio američkog predsednika, koji više nije htio promeniti svoju odluku. Bush je rekao da se odlaskom na sprovod morala poslati poruka Jugoslaviji da u Americi i dalje ima saveznika. Više je spekulacija zašto Carter nije došao, prvo je talačka kriza u Iranu za vreme koje se Carter nije odlučivao ići bilo gde, a drugi je razlog predsednička trka. No, pred kraj juna Jimmy Carter došao je u Europu, pri čemu je odlučio doći i u Beograd, gdje je sa ženom i čerkom posetio i Titov grob.

Ispada tako da se radilo o uticaju njegovih savjetnika koji su ga uverili da američki predsednik među toliko svetskih državnika ne bi dovoljno došao do izražaja. Loša je to bila odluka, no ne uvetna nekakvim lošim odnosima. Naprosto se radilo o velikom gafu – kaže dr. Klasić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / vecernji.hr)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
Inicijalizacija u toku...
counterImg

Espreso.co.rs


Adria media