SVAKOG ČASA JE MOGUĆ RAT? Gasna kriza je glavni UZROK tome, a evo KO sve želi da ima bogata izvorišta

Ciklično, nad Mediteranom se nadvije gasna kriza koja preti da eskalira u rat. Tokom poslednje dve decenije, nad ovim delom sveta mačem se vitlalo svake dve-tri godine. Učesnici u sukobu su se menjali, ali je suština ostajala ista: borba za energente. Obruč oko bogatih izvorišta u istočnom delu Sredozemlja sada se ponovo steže još većom žestinom. Da li će progovoriti oružje i da li je na pomolu nova geopolitička era?

Prirodna izvorišta gasa na Mediteranu isuviše su dobar plen da bi od njega odustali oni koji iz nekih svojih razloga smatraju da na to bogatstvo polažu veća prava nego ostali. Rezerve gasa u ovom regionu procenjuju se na 122.000 milijardi kubnih metara.

Ruku na nalazišta ovog energenta najčešće stavlja Turska, a analitičari smatraju da u ovom trenutku lider iz Ankare Redžep Tajip Erdogan "drži prst na dugmetu". Eksperti tvrde da bi sukob ogromnih razmera mogao da bukne za samo tri sata.

Erdoganove "ratne strele" upućene su Libiji, odnosno, snagama generala Kalifa Haftara, ali i jednom drugom "frontu", kiparskim Grcima. Komandant libijske vlade u Tobruku general Haftar - koji kontroliše istok zemlje i uživa podršku Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rusije, Francuske i još nekoliko zemalja - najavio je "odlučujuću bitku" za Tripoli u dosadašnjem, osmomesečnom ratu.

LIBIJA se suočava sa novim talasom sveopšteg nasilja koje ovu zemlju drži na kolenima još od 2011. godine, kada je svrgnut, a kasnije i ubijen, dugogodišnji vođa general Moamer el Gadafi. U vrtlogu haosa koji je, posle njegove smrti, zahvatio Libiju, nesrećna zemlja je podeljena na slabu administraciju u Tripoliju, na čijem čelu je premijer Fajiz al Saradž, koju podržavaju UN, Turska, Katar i Italija, i Haftarovu vladu u Tobruku.

Erdogan je obećao da će se Ankara odazvati Al Saradžovom pozivu u pomoć. Time bi se u Libiji aktivirao novi vojni činilac, možda i presudan za dalji razvoj događaja, ali svakako odlučujući za razbuktavanje šireg ratnog sukoba. Do svojevrsne ratne ljuljaške doveo je, između ostalog, sporazum dveju zemalja o vojnoj saradnji, koji otvara vrata slanju turskih snaga za brzu intervenciju u Libiju, što je rezultat intenziviranja obaveštajne saradnje.

- Između Libije i Turske postoje duboke kulturne i istorijske veze - rekao je za nemačke medije Hamza Muftah sa Univerziteta Sabrata. - Tokom režima Moamera el Gadafija, Ankara je uložila mnogo novca, a Libija je za Tursku i veliko tržište.

MEĐU najvećim turskim pretenzijama su zalihe zemnog gasa. Zapadni mediji podsećaju da su, osim vojnog, Turska i vlada u Tripoliju potpisale i sporazum o utvrđivanju pomorske granice, što je naljutilo mnoge, a najviše Grčku, jer linija razgraničenja prolazi blizu njenog ostrva Krit. Bilateralni dogovor uključuje prava istraživanja i vađenja gasa u istočnom Mediteranu, što je, takođe, razbuktalo nezadovoljstvo Atine, jer su time blokirana njena nastojanja da (sama)eksploatiše nalazišta u neposrednoj blizini Krita.

Sporazum, međutim, uprkos protivljenju Grčke, Kipra i Egipta (zemalja koje se geografski nalaze između Turske i Libije), omogućava Turskoj pristup ekonomskoj zoni širom Sredozemlja. Sve tri zemlje osudile su sporazum, ističući da se njime flagrantno krši međunarodno pravo, a Grčka je iz Atine proterala libijskog ambasadora. Potez Ankare kritikuje i EU, ali Turska poručuje da Brisel nema pravo da proglasi sporazum Ankare sa Libijom nelegalnim.

Turska je nedavno, veoma agresivno, dovela u pitanje i ulogu Italije u istočnom Mediteranu. Čizma je članica Gasnog foruma istočnog Mediterana, osnovanog letos. Pored nje, u Forumu su Kipar, Egipat, Grčka, Izrael, Jordan i Palestinske teritorije. Forum je, ističu analitičari, već unekoliko promenio lice regiona, okupivši pod jednom kapom Arape, Palestince i Izraelce. Očekuje se priključivanje Libana, Sirije i Iraka.

ERDOGANOV korak, upozoravaju eksperti, nosi veliki rizik od stvaranja antiturske koalicije, koja bi okupila sve navedene zemlje, dok bi Turska, praktično, ostala izolovana. Energetsko partnerstvo ovih država protiv Ankare imalo bi i vojnu komponentu. To bi stvorilo jaku silu protiv turskih pretenzija, što bi dodatno posejalo varnice po ionako osetljivom terenu.

Dosadašnja pomoć Turske Libiji bila je ograničena na slanje dronova i oružja. UN ocenjuju da vlasti u Ankari i Dubaiju krše embargo o slanju oružja u Libiju, ali je Turska čvrsto rešena da ne dozvoli pad Tripolija u ruke Haftarovih snaga, piše britanski "Gardijan". Razmeštanje turskih kopnenih trupa u Libiji bi, nema sumnje, dovelo do daljeg razbuktavanja sukoba, jer bi Egipat i UAE mogli da se, osim slanja naoružanja Haftaru, neposrednije angažuju na novootvorenom frontu.

Turske ratne zastave vijore se i prema Kipru, koji je od turske intervencije 1974. godine podeljen na grčki i turski deo. Međunarodno priznate vlasti kiparskih Grka uspele su da svoj, veći deo ostrva priključe EU, dok vlast kiparskih Turaka priznaje jedino Ankara. Erdogan je međunarodne naftne kompanije koje istražuju podmorje oko Kipra nazvao piratima i poručio da Turska neće dozvoliti eksploataciju nafte i gasa u kiparskim vodama. I ova izjava, kao i ona u vezi sa libijskom krizom, takođe preti da od istočnog Mediterana napravi novo krizno žarište.

Jedan od Erdoganovih najbližih savetnika Jigit Bulut upozorio je Grčku da ne provocira rat sa Turskom zbog spornih oblasti u Egejskom moru. Bulut je oštro zapretio da će se Grčka suočiti sa katastrofom u roku od tri do četiri sata ako se odluči da napadne suseda.

- Oni koji su mislili da mogu da preduzimaju korake u istočnom Sredozemlju i Egeju suprotne turskim interesima sada shvataju koliko su pogrešili - poručuje Erdogan. - Operacije bez odobrenja Ankare neće biti. Nećemo dozvoliti pokušaje izvlačenja prirodnih resursa u našoj zemlji, na Kipru, ili na istoku Mediterana. Apsolutno je neprihvatljivo da se prirodni resursi uzurpiraju, a Turska i "turska republika severni Kipar" isključuju.

TURSKA traži da se podvodna istraživanja prekinu dok se ne nađe trajno rešenje za kiparski problem. Ono je, međutim, puka utopija, i ostaće to, barem dok Turska ne odluči da grčkoj strani ne postavljala neprihvatljive uslove. U Turskoj postoji strah od toga da će se Kipar, Izrael i Egipat dogovoriti o izgradnji gasovoda kojim bi se gas transportovao do kupaca u Zapadnoj Evropi. Atina, s druge strane, najavljuje širenje svojih teritorijalnih voda u Egeju, sa šest na dvanaest nautičkih milja.

Istovetne poruke o odbrani granica i turskih nacionalnih interesa koje je uputio kiparskim Grcima, Erdogan je poslao i Siriji. Gotovo istog dana kada je, po ko zna koji put, zapretio Kipru, što je izazvalo osude i u EU, sličnu poruku Erdogan je uputio i Siriji zbog Kurda, koji, kako je rekao, ugrožavaju turske građane u istočnoj Anadoliji.

PONUDA Ankare da pruži vojnu podršku međunarodno priznatoj vladi Libije biće predmet razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog turskog kolege Redžepa Tajipa Erdogana tokom januara iduće godine. Do susreta dva državnika doći će na marginama konferencije koju je organizovala nemačka kancelarka Angela Merkel, u nameri da se različiti akteri povežu i pokrenu na usvajanje mirovnog ugovora.

- Rusija podržava sve napore i pojedine zemlje u cilju pronalaženja rešenja za libijsku krizu - izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

STOPIRALI ISTRAŽIVANjA

ČIM su američki i norveški stručnjaci otkrili da vode istočnog Sredozemlja kriju ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa, Kipar, Izrael i Egipat su počeli istraživanja u svojim teritorijalnim vodama. Kipar je pozvao francuski "Total" i američki "Eksonmobajl" da se nadmeću za istraživanje u okviru Bloka 7 Ekskluzivne ekonomske zone, dok je Blok 10 već dat na upravu "Eksonmobajlu" i "Katar petroleumu".

Ankara smatra da Blok 7 ulazi u teritorijalne vode "turske republike severni Kipar". Turski ratni brodovi presreli su istraživački brod italijanskog naftnog giganta "Eni" i tako sprečili dalja istraživanja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti)