POČEO JE TREĆI SVETSKI RAT! Možda nije zvanično, ali ovi podaci će vam OTVORITI OČI!

Zamenik predsednika Akademije ratnih nauka i ruske artiljerije, pukovnik Konstantin Sivkov, izdvojio je mesta gde bi lokalni sukobi mogli prerasti u Treći svetski rat.

U svom članku objavljenom u časopisu Military-industrial Courier, Sivkov opisuje svoj stav da se vojni sukobi intenziviraju zbog pogoršanja regionalnih tenzija i to od strane zapadnih sila.

„Jedan okidač mogao bi biti pojava kurdske države uz separaciju dela Iraka i Sirije“, upozorio je stručnjak. Sivkov takođe ne isključuje da bi unutrašnji problemi velikih zemalja, na primer Turske, mogli izazvati građanske ratove. Prema njegovim rečima: „Postoji mogućnost agresija SAD, Izraela, zemljama NATO-a i njihovih saveznika monarhija Persijskog zaliva protiv Irana“.

„Ovo bi bio rat na lokalnom nivou“, piše Sivkov uz upozorenje da sledi nastavak iranskog nuklearnog i raketnog programa ili početak vojnog sukoba između Teherana i jedne od ključnih zemalja Persijskog zaliva, verovatno Saudijske Arabije. „Geopolitička osnova ovih i drugih sukoba biće protivljenje Saudijskoj Arabiji i SAD s jedne strane, i Kini i Iranu s druge strane, za dominaciju u regiji“, rekao je ovaj ruski analitičar.

Konkretno, Sivkov je kao na druga potencijalna žarišta ukazao na rat u Avganistanu gde bi se Kina mogla umešati, zatim deljenje sfera uticaja na Arktiku i posvećenost nekih zemalja Južne Amerike oslobađanju od američkog uticaja. Prema rečima ovog analitičara, u Aziji glavni izvori srednjeročnih vojnih tenzija leže na Korejskom poluostrvu, između Japana i Kine oko spornih ostrva, i između Japana i Rusije oko Kurilskih ostrva, kao i pitanje Tajvana.

Sivkov je inače poznat po svojim tvrdnjama da je američka vojna snaga inferiorna u odnosu na rusku i po svojim hiperdramatičnim vojnim predlozima. Naime, ranije je Sivkov predložio gradnju termonuklearne rakete po ceni od 210 milijardi dolara kako bi se sprečila pretnja od udara asteroida. U više navrata je preporučio raspoređivanje oružja za masovno uništenje kako bi se Rusija suprotstavila SAD-u. Osim toga je tvrdio da Rusija mora graditi tako moćne nuklearne bojeve glave da bi mogle pokrenuti katastrofalne geofizičke procese na američkoj teritoriji kao što je aktiviranje vulkana Jelouston.

Svetski analitičari smatraju da je Treći svetski rat već počeo, ali da za razliku od prethodna dva tinja niskim intenzitetom koji se svakog trenutka može pretvoriti u sukob ogromnih razmera. Postoji mnogo žarišta na kojima već godinama traju sukobi sa velikim brojem žrtava, ali se održavaju u lokalnim okvirima voljom svetskih moćnika. Međutim, kao što je i ruski analitičar, utvrdio, uvek može doći do mešanja velikih sila i eskalirati u globalni sukob strašnih razmera.

Evo gde trenutno traju najproblematičniji sukobi koji bi mogli da se prošire.

Jemenski čvor

Saudijska Arabija počela je pre skoro tri godine sa žestokim bombardovanjem susednog Jemena, i to pod izgovorom podrške vladi proteranog lidera Abd Rabuha Mansura Hadija. Dugi rat potpuno je razorio zemlju, poginule su desetine hiljada ljudi, uništena je infrastruktura, vladaju nestašice hrane, vode i lekova, a Jemenom haraju bolesti za koje smo mislili da su iskorenjene. Ovo je 10 stvari koje treba da znate o ovom surovom ratu.

U Jemenu se sa jedne strane bore snage lojalne proteranom predsedniku Hadiju, u čijem je taboru i Saudijska Arabija, a sa druge strane nalaze se snage koje podržavaju pobunjenike iz plemena Huta. Prvi tvrde da se radi o građanskom ratu, a Huti ističu da ovaj sukob to nije, jer se ne bore frakcije Jemenaca, već "Jemen protiv plaćenika Saudijske Arabije, vojski Sudana, Emirata i stranih plaćenika koje žele kontrolu nad državom".

Iako se često sukobi na Bliskom istoku objašnjavaju verskim podelama, religija je retko uzrok rata. Takođe, iako su većina Jemanaca koji pružaju otpor sledbenici šiitske sekte iz 8. veka, među ima i dosta sunitskih sledbenika islama. Opet, iako je Saudijska Arabija sunitska zemlja, nisu svi suniti sledbenici vehabijske ideologije.

Nakon dve i po godine krvavog rata čini se da ni jedna strana nije blizu pobede. Iako je saudijska frakcija zauzela grad na jugu, Aden, za to je bilo potrebno čak četiri meseca okršaja u kojem su poginule na hiljade boraca.

Napeta „igranka“ u Venecueli

Venecuela svakim danom tone dublje u političku i ekonomsku krizu. U zemlji vlada pravi haos - nestašica hrane, lekova, vode, pa sada i struje. Vojska je i dalje odana predsedniku Nikolasu Maduru, dok veći deo međunarodne zajednice pruža podršku samoproglašenom lideru Huanu Guaidu.

Samim tim što Venecuela nema burnu istorija ratovanja i drugih sukoba, aktuelna politička kriza dobija još veću težinu. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nema nameru da ode sa vlasti, Huan Guaido traži podršku od međunarodne zajednice, a narod gladuje i sukobljava se sa vojskom i policijom.

Posebno veliku ulogu igra Amerika i Trampova administracija, jer su rešeni da okončaju krizu, pa čak i da ratuju sa Madurom. On upozorava da će vojska i narod braniti svoju državu, pa je samo pitanje vremena kako će se ova kriza završiti i ko će izaći kao pobednik.

Honkoško krvorpoliće

U hong kongu demonstranti protestuju od juna zbog, kako se veruju, mešanja Pekinga u slobode koje su građanima Hong Konga garantovane u okviru pravila “jedna zemlja, dva sistema”, uspostavljenog posle povratka kineske uprave 1997. godine.

Nezadovoljstvo demonstranata podstakle su i oštre policijske mere, usmerene protiv učesnika protesta.

Kina demantuje optužbe i tvrdi da zapadne zemlje, među kojima i Britanija i Sjedinjene Države, podstiču nemire.

Novi sukobi izbili su dan nakon što je policija pucala na jednog učesnika protesta, dok je jedan čovek posut benzinom i zapaljen, što je među najgorim nasilnim incidentima u Hongkongu u posljednjih više decenija.

Više od hiljadu demonstranata, mnogi sa maskama, protestovalo je drugi dan zaredom u finansijskoj četvrti, a blokirani su i putevi oko nekih od najviših solitera u gradu i najskupljih nekretnina.

Nakon što su protesti završeni, policija je ispalila suzavac na demonstrante koji su odbili da se raziđu, a uhapšeno je i više od deset osoba.

Mnoge podzemne i železničke stanice zatvorene su nakon sto su demonstranti blokirali putničke brodove i napali vozove.

Nastava je obustavljena na univerzitetima, a roditeljima je savetovano da ne puštaju decu napolje.

Policija je saopštila da su maskirani “buntovnici” počinili “ludačka” dela, da su bacali đubre i bicikle na prugu podzemne železnice i na vozove i da su paralisali saobraćaj u bivšoj britanskoj koloniji.

Nema jasnih naznaka kako će se ovaj sukob završiti i u kom pravcu bi eventualno, mogao da eskalira.

Krv na ulicama Čilea

Predsednik Čilea Sebastijan Pinjera izjavio je da je ta zemlja "u ratu", nakon nereda i pljački u kojima je sedam ljudi izgubilo život, što je najveća socijalna buna u više decenija.

"Mi smo u ratu protiv moćnog i nemilosrdnog neprijatelja, neprijatelja koji ne poštuje nikoga i ništa i koji je spreman da koristi nasilje i zločine bez ikakvih ograničenja", rekao je Pinjera novinarima.

U Santjagu je na snazi bio policijski čas od 19 do 6 sati po lokalnom vremenu. Vanredno stanje je pored prestonice proglašeno i u više regiona, kao i u drugim najvećim gradovima.

General Havijer Iturijaga, kog je Pinjera zadužio da povrati red, pozvao je građane da ostanu "mirni" i da ne napuštaju domove.

Na ulicama glavnog grada Čilea nalazi se skoro 10.000 policajaca i vojnika. Vojne patrole se Santjagom kreću prvi put od pada diktature generala Augusta Pinočea (1973-1990).

Prema navodima vlasti, uhapšeno je ukupno 1.462 osobe, 644 u Santjagu i 848 u ostatku zemlje. Nakon tri dana nasilja, centar Santjaga, kao i centri drugih velikih gradova poput Valparaisa i Konsepsiona, izgleda opustošeno.

Protesti su počeli u oktobru zbog povećanja cene karata za metro u Santjagu. Reč je o najrazvijenijoj mreži podzemne železnice u Južnoj Americi koja dnevno preveze oko tri miliona putnika.

I naravno – derbi

Izraelsko-palestinski sukob traje još od 1940-ih.

Smatra se jednim od najdužih modernih sukoba.

Srž sukoba je što Palestina traži punu nezavisnost od Izraela te napuštanje svih izraelskih vojnika sa njenih teritorija, dok izraelski ortodoksni jevreji, nacionalisti i desničari to odbijaju jer smatraju da Zapadna obala i Gaza istorijski pripadaju Jevrejima i da Palestinci nisu narod, da nisu postojali pre osnivanja države Izrael 1948. već da su palestinski nacionalizam izmislile arapske vođe kako bi uništili Izrael.

Usprkos dugogodišnjim naporima međunarodne zajednice da se postigne kakav-takav kompromis i razreši ovaj spor, i usprkos tome što je Izrael sklopio mir sa Egiptom i Jordanom, Izraelci i Palestinci do danas nisu uspeli postići mirovni sporazum.

Glavni su kamen spoticanja je status Jerusalima (koji obe strane smatraju svetim mestom), međusobno priznanje, tok granica, bezbednost, pravo na vodu uz reku Jordan, izraelska naselja na Zapadnoj obali,palestinska sloboda kretanja i pravo Palestinaca na povratak unutar granica Izraela nakon egzodusa nastalog usled izraelskog rata za nezavisnost.

BONUS VIDEO:

KURIR EKSLUZIVNO U HONGKONGU! Kao na bojnom polju, hiljade policijaca na ulicama! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/D.K.)