O OVOME NIKO NE GOVORI: Evo kako milijarderi tretiraju posadu na svojim jahtama - ŠOKANTNO JE!

Ploviti na superluksuznim jahtama nije nimalo glamurozan posao jer poslugu tretiraju kao savremeno roblje, čak im oduzimaju i pasoše.

Ako kojim slučajem njegov šef poželi neku posebnu namirnicu, Dirk Cimerman, 35-godišnji kuvar na superjahti, seda u helikopter i kreće u potragu ne bi li ugodio bogatašu. Kako sam kaže, mnogo je puta poleteo s jahte u potrazi za tikvicama u Omanu, tartufima u Argentini ili pak za rajčicama koje rastu na obližnjem pacifičkom koralnom ostrvu.

- Šokiralo bi vas kad biste znali koliko su novca u stanju da potroše, ali dvosatni let helikopterom u potrazi za hranom me uvek razveseli - kaže Cimerman dok priprema suši u profesionalno opremljenoj kuhinji 60-metarske jahte 'St David' usidrene u Monaku.

I dok bogati postaju sve bogatiji - samo prošle godine bilo je 145 novih milijardera - rastu i narudžbine za novim superluksuznim jahtama dužim od 24 metra. Ovog trenutka gradi ih se više od 500 u brodogradilištima po svetu.

Neke od njih predviđaju i više od 100 zaposlenih. Ukupno ova grana turizma zapošljava oko 37.000 ljudi, a mladi koji sebe vide u tom poslu školuju se na Southampton Soltent University, koji od nedavno nudi i dodatno usavršavanje na Warsash Superyacht Academy. Svakog proleća na desetine mladih Britanaca odlazi na usavršavanje u Antibes na Azurnoj obali, neslužbeno središte za regrutaciju posada, gde šetaju dokovima u potrazi za srećom. I dok je to jednima posao iz snova, mnogi znaju da postoji i druga strana medalje. Nesreće, povrede, smrti sastavni su deo ovog posla i rad na jednoj takvoj superjahti može biti opasniji od rada na naftnoj platformi.

Samo u poslednjih nekoliko godina trojica mladih članova posade izgubilo je život dok je služilo svojim superbogatašima.

Niko nije odgovoran

Takve superjahte obično bez prekida plove oko sveta i samo na kratko pristaju u neku marinu, a razlog je upravo taj da ne moraju nigde da se registruju i plaćaju poreze. Zato i posade ne mogu da imaju istu pravnu zaštitu kao oni koji rade na kopnu. Porodice se žale da u slučaju nesreće ili smrti, nemaju koga da tuže, a da nikad, baš nikad nisu dobili izraze saučešća, a kamoli pomoći u slučaju pogibije njihovih najmilijih, kao što se nikad niko od bogatih vlasnika jahti nije pojavio na sahrani. Majkl Hanlon imao je 22 godine kad je u martu 2013. dobio posao iz snova - da bude instruktor vodenih sportova na 62-metarskoj jahti 'Faith' u posedu kanadskog modnog milijardera Lorensa Strola. Ni mesec dana kasnije, i pre nego što je zaradio prvu platu od oko 3.500 dolara, bio je mrtav. Vratio se mrtav umoran nakon noćnog provoda van broda u Antibesu na francuskoj rivijeri. Odradio je dve smene turista, radeći dan i noć, a onda je otišao u lokalni bar da proslavi što je prvi put u životu preplovio Atlantik. No, kako se jahta noću zaključava, on je pokušao da uđe na nju neslužbenim izlazom za slučaj opasnosti. Pao je s gornje palube i udario glavom u mol, te potonuo. Njegovo telo pronašli su tek idući dan. Džejkob Nikol iz Kornvela umro je prošle godine kad mu je bilo tek 24. Dve godine proveo je u bolnici s teškom povredom mozga nakon što je pao sa superjahte 'Kibo' dok ju je čistio kad je bila vezana na doku u Palma de Majorci.

Dve godine u komi Bio je treći asistent inženjer i kobnog dana je bio vezan sigurnosnim užadima dok je prao jahtu iako to uopšte nije bio njegov posao. Pao je i slomio lobanju. Ruski multimilijarder Aleksandar Mamut, u čijem je posedu 90-metarska jahta, nije bio tada na brodu. Nakon deset dana u komi u bolnici u Palma de Majorci, prebačen je u rodni grad i od tada mu je trebala konstantna medicinska briga i nega. Godine 2010. Robin Blek dobio je poziv od kapetana 15.000.000 funti vredne superluksuzne jedrilice 'Burrasca' da bude časnik zadužen za putnike i opremu. Upravo se bio održavao jaht-šou u Monaku u poznatoj Port Herkules. Kako je kapetan ispričao ocu, Robina nisu videli 24 sata, od trenutka kad se tender - brod kojim goste s jahte prevoze do obale, a kojim je upravljao Robin, sudario s drugim čamcem. Uplakanoj porodici kapetan je rekao da ne brinu, da će njegove lične stvari ostaviti policiji u Monaku i da će u more baciti cveće, a onda su isplovili dalje zacrtanom rutom.

Bez milosti - Ne mogu da verujem da je jahta isplovila pre nego što su pronašli telo mog sina i pre nego što smo mi doputovali u Monako. Ne mogu da verujem da u takvoj tragediji oni jednostavno dižu sidro i odlaze, a rodbinu ostavljaju da se sami bave papirima, policijom i svim drugim - govori Robinova majka. Kako kažu, ne znaju ni čija je 'Burrasca', mogu samo pretpostavljati da je u vlasništvu nekog ruskog tajkuna, ali to niko nije dužan da otkrije. Iz jahte nisu tražili ni ronioce koji bi eventualno pronašli Robinovo telo. Ronioce je angažovao porodični prijatelj koji je kapetan druge superjahte, no ronioci nisu uspeli da pronađu Robina jer u trenutku tonjenja nije imao na sebi prsluk za spasavanje. Takođe nije imao ni životno osiguranje. A kad nešto pođe po zlu, dodatni problem sa superjahtama je taj da je sasvim nemoguće saznati i razumeti čiji zakoni bi se trebali primeniti. Brodovi često plove u međunarodnim vodama, na dnevnoj bazi vodi ih osoblje i menadžment kompanije kojoj se ne zna vlasnik, a brodovi su obično registrovani u ofšor kompanijama u zemljama poput Paname ili Devičanskih ostrva. A da stvar bude gora, brodovi mogu biti registrovani u nekoj trećoj zemlji i da plove pod njenom zastavom iako tamo uopšte nisu stacionirani. Tako je i 'Burrasca' u trenutku Vilove smrti bila registrirana na St. Vincentu u Karibima, Britanija nije tražila istragu, a lokalne vlasti su to proglasile nesrećnim slučajem. U zapisniku je pisalo: "Blek je upravljao tenderom... na sidrištu je bila gužva, kad se vraćao prema matičnoj jahti sudario se s drugim brodom koji je bio usidren u luci... tender je pronađen kako pluta bez nadzora.. telo g. Bleka nije nađeno. Njegova sestra kaže da je Robin voleo svoj posao i ovo mu nije bilo prvi put.

- Taj posao je lep, slao mi je selfije s 50 Centom i Jamiroquaijem... Ja bih taj posao svakom preporučila, ali pre nego što prihvate poziv mladi ljudi moraju znati jesu li osigurani i da svakako saznaju u čijem je vlasništvu brod. No, članovi posade takođe dobro znaju da ako su i osigurani, njihov život vredi mnogo manje nego što to misle njihovi roditelji. Osim toga, osiguranje ne može pokriti sve.

- Život na brodu je fenomenalan za vlasnike jer tu dobijaju uslugu sa sedam zvezdica. Ali za časnike i posadu to je sasvim druga priča - kaže Deni MekGovan, strateški organizator u Nautilus International - udruženju pomoraca. Došao je na šou u Monako iz kancelarije u Londonu da bi upozorio upravo na pogibije mladih radnika i da bi upozorio na opasnosti ovog posla u industriji koja se smatra vrhuncem glamura. Upravo zastupa 42-članu posadu sa 67-metarske jahte indijskog multimilijardera Vijaja Malaje. Posada nije plaćena mesecima i duguje im se oko milion dolara. MekGovan je uspeo njihov slučaj da dovede do suda, pa je jahta konačno zaplenjena na Malti.

Malaja, inače suvlasnik indijskog tima Formule 1, uhapšen je u Londonu prošle godine zbog optužbi da je Formulu finansirao opranim novcem, pa ga traže i indijske vlasti da bi mu sudile.

Malaja živi u Hertfordšireu u vili, a njegova jahta, na kojoj je i bioskopska dvorana sa 15 sedišta i klavir Eltona Johna, ostala je i dalje usidrena na Malti zajedno s posadom.

- Posade rade svaki dan bez predaha, neretko od jutra do mraka, pa i duže. Ne samo da ginu. Ima tu na hiljade drugih povreda, ali i povreda radnog prava. Posadi se, pri ulasku u brod pasoši oduzimaju a izbacuju se i za najmanju grešku. Vlasnici jahti na posadu gledaju kao na 'potrošnu i zamenjivu radnu snagu'. Nisam tu da bih se borio protiv multimilijardera, nego da zajedno s njima ovaj posao unapredimo - kaže MekGovan za The Guardian.

Bonus video KAD JE KLOPA BESPLATNA, ONDA SVAKO SVRATI! Neočekivani gosti im se popeli na brod!

(Espreso.co.rs/ Express.hr)