OVAKO SE RUŠI PATRIJARHAT: Savremeni ŽENSKI POKRETI koji menjaju naše društvo!

Prošlu godinu u svetu je obeležio ženski pokret #MeToo zbog kojeg je otkriveno seksualno zlostavljanje žena i muškaraca od strane višejavnih ličnosti iz različitih sfera društva.

Međutim, ovo nije jednini ženski pokret koji je uticao da javnost preispita do tada ustaljene prakse, koje diskriminišu žene. BBC je ukazao na nekoliko ženskih pokreta širom sveta, koji su se bavili veoma važnim pitanjima i problemima društva.

Pirinač i zeka - #MeToo pokret u Kini

Pomenuti #MeToo pokret proširio se celim svetom, a žene su sada konačno imale hrabrosti da javno optuže moćne muškarce za uznemiravanje i zlostavljanje. Međutim, u Kini, jednopartijskoj državi koja se bori sa cenzurom, ženama nije jednostavno da to učine.

Međutim, one su ipak pronašle način da ukažu na ovaj problem - koristeći dva "emodžija" - pirinač (na mandarinskom mi) i zeku (na mandarinskom tu).

Luo Ćići, maturantkinja poznatog pekinskog univerziteta, na početku prošle godine optužila je jednog profesora za seksualno zlostavljanje. Ona je napislala otvoreno pismo koje je objavila na popularnoj kineskoj društvenoj mreži Veibo. Nakon toga, pokrenuta je istraga i profesor je lišen pozicije.

Ona je izazvala javnu diskusiju i mnoge žene su otvoreno počele da govore o onome što trpe. Međutim, cenzura nije izostala, pa su mnogi univerziteti savetovali svojim studentima da ćute. Ali, pomoću ovih emodžija, žene su i dalje mogle da komuniciraju o svojim iskustvima bez straha od cenzure.

Pobuna žena u ruskom vazduholovstvu

Dve ruske stjuardese tužile su veliku rusku aviokompaniju "Aeroflot" zbog diskriminacije. One su navele da su ih čenici kompanije namerno stalno postavljali na manje prometne letove zbog njihove telesne građe.

Evgenija Magurina i Irina Jerusalimskaja skoro 20 godina rade za ovu kompaniju, a u leto 2016 su im iznenada smanjili plate za 30%. Kada su tražile objašnjenje, rečeno im je da im je plata zbog njihovog izgleda, koji ne odgovara "traženim standardima". One su zatim sklonjenje na letove unutar Rusije, kako ih niko ne bi video, objasnile su.

One su na sudu prvo izgubile tužbu, međutim onda su se obratile medijima. Nakon toga su uložile žalbu i pobedile - plate su im vraćene na staro, a dobile su i odštetu zbog pretrpljenog stresa.

Kompenzacija je bila skromna, ali je postupak ove dve stjuardese ukazao na problem diskriminacija žena zbog izgleda, koji je učestao u svim zemljama sveta.

Pokret Misica u Latinskoj Americi

Takmičenja u lepoti su veoma popularna u Latinskoj Americi. Misice iz ovog dela sveta su preko 20 puta od 1952. godine osvojile titulu Mis sveta. Zbog toga u ovim zemljama postoje jasni standardi lepote, a plastičnu hirurgiju ne koriste samo bogati, već svi slojevi društva.

Mlade žene vide ova takmičenja kao odličan način da zarade novac i proputuju svet.

Međutim, ova takmičenja su i predmet ozbiljnih kritika, a u jednoj provinciji Kolumbije su čak zabranjena.

Uobičajeno je da se na ovakvim događajima ne pominje politika niti aktuelni društveni problemi, a misice su poznate po izjavi da "žele mir u svetu".

Međutim, to se promenilo na takmičenju za Mis Perua, kada su takmičarke odlučile da na maštovit način ukažu na problem femicida, i uopšte nasilja nad ženama.

- Moje mere su: 2202 slučaja ubistva žena u mojoj zemlji ove godine - rekla je jedna misica.

- Moje mere su: 70% žena koje su doživele dobacivanja na ulicama - rekla je druga.

Gledaoci su svakako doživeli šok kada su čuli ove mračne statistike.

Govor Eme Gonzales

Nakon stravičnog masakra koji se na Dan zaljubljenih odigrao u srednjoj školi Parkland na Floridi, u Americi je ponovo pokrenuta tema zabrane slobodne kupovine oružja.

Ovaj problem je na emotivan, snažan i retorički zadivljujuć način prezentovala učesnica Ema Gonzales, koja je održala govor koji je dirnuo mnoge.

- Imam jedno pitanje za Donalda Trampa - koliko novca je dobio od NRA? Ne mora da odgovori, već znam. 30 miliona! Ako to podelimo sa brojem žrtava vatrenog oružja u 2018 godini, dobijamo brojku od 5,800 dolara. Da li toliko vredi njihov život? - pitala je Ema.

Ona je latinskog porekla i izjašnjava se kao biseksualka, a ove društvene grupe su posebno ugrožene od kada je Tramp došao na vlast.

Zovite nas imenom, ne prezimenom

Avganistan je veoma konzervativna zemlja, u kojoj je tabu da se žene u javnosti nazivaju imenom. Čak se u mnogim delovima zemlje smatra da je sramota da osobe koje nisu članovi porodice ili rodbine znaju ime žene. One se zovu samo po očevom ili muževljevom prezimenu.

Zato su žene u Avganistanu prošle godine pokrenule pokret #Whereismyname (Gde je moje ime) kako bi se borili protiv ovog užasnog običaja. Organizatorka pokreta Lale Osmani kaže da je bila iznervirana kada je u novinama pročitala da je umrla žena poznatog pesnika, a nigde zapravo nije napisano kako se zvala.

Žene ovog pokreta sada vrše pritisak na verske zvaničnike da promene ovaj običaj u vezi sa ženskim imenima.

Karmin za patrijarhat

Tokom leta prošle godine se u Indiji dogodila neobična pobuna - društvene mreže postale su preplavljene selfijima ljudi sa srednjim prstom.

Ljudi su zapravo izaražavali svoju podršku konačnom objavljivanju filma "Karmin ispod moje burke" koji se dugo vremena borio sa cenzurom. Film prati četiri žene u malom indijskom gradu, i njihov emotivni i seksualni život. Zbog toga je cenzurisan - jer je "previše ženski", ima preterane scene seksa, psovke i "audio pornografiju".

Rediteljka filma Alankrita Šrivastava borila se sa Centralnim odborom za odobarvanje filmova, pošto za zabranu njenog filma nisu imali adekvatne arumente, i na kraju su objavili njen film pod uslovom da iseče određene scene.

Međutim, ekipa filma je napravila kontraverzan poster za film u vidu srednjeg prsta u obliku karmina, a zatim i lanirala hešteg #Lipstickrebelion. Ljudi su masovno kačili svoje selfije u kojima pokazuju "srednji prst patrijarhatu", koristeći ovaj hešteg.

Ne želim da se udam za svog silovatelja

U mnogim arapskim društvima silovane žene postaju "sramota za porodicu" pa se ovaj zločin prikriva, kako bi se izbio skandal.

Žene nemaju podršku niti zakona niti društva da javno optuže muškarca koji ih je silovao. A ako to učine, silovatelj može da izbegne kaznu ako oženi svoju žrtvu.

Prošle godine, ovaj sramni zakon je konačno ukinut u Libanu, Tunisu i Jordanu, što je rezultat mnogih godina bude borbe tamošnjih aktivista. U jednoj njihoj akciji, okačili su 30 venčanica na vešala. Pre toga, žene su se pojavile u venčanicama napravljenim od zavoja.

Stop zlostavljanju žena u javnom prevozu

U Keniji je u julu prošle godine tri muškarca osuđeno na smrt opljačkali, skinuli i silovali ženu zbog toga što je nosila mini suknju.

Ovaj slučaj zaprepastio je zemlju, a žene su organizovale proteste, predvođene aktivistkinjom Naomi Mvaurom.

-Ova presuda šalje snažnu poruku da se nasiljenad ženama kažnjava, i snažna je podrška pravima žena da se u javnom prostoru osećaju bezbedno. Drago mi što sam organizovala proteste i što sam doživela da vidim pravdu za vreme svog života. - rekla je Mvaura.

Hiljade ljudi izašlo je na ulice Najrobija, a protest je ispraćen uz hešteg #MyDressMyChoice (Moja haljina - moj izbor).

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC.com)