ZATVARANJE GRANICA, UKIDANJE EVRA... Dok su Nemačka i EU na iglama, Putin likuje - ovo su planovi AfD-a!

Nemačka se nalazi u stanju šoka nakon najvećeg trijumfa ekstremne desnice na pokrajinskim izborima još od doba nacizma. Birači u nemačkoj saveznoj državi Saksoniji-Anhalt, na prostoru nekadašnje Istočne Nemačke, doneli su ubedljivu pobedu proruskoj i antimigrantskoj Alternativi za Nemačku (AfD), koja je osvojila čak 44 odsto glasova - tek nešto manje od apsolutne većine. Sada je jedno od ključnih pitanja: šta dalje?

Prvi put od Drugog svetskog rata jedna nemačka pokrajina nalazi se na korak od toga da dobije vladu na čelu sa ekstremnom desnicom. Pobedu u Saksoniji magazin "Špigl" opisao je kao "politički zemljotres jačine devet stepeni po Rihteru".

Zašto je ovo toliko važno

Ostavivši iza sebe vladajuću Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) nemačkog kancelara Fridriha Merca za čitavih 27 procenata, AfD je izveo podvig čije će se posledice osećati širom Nemačke, ali i van njenih granica. Ukoliko uspe da preuzme vlast u ovoj saveznoj državi, AfD će dobiti široka ovlašćenja nad prosvetom, kulturom i unutrašnjom bezbednošću.

Između ostalog, stranka je obećala:

• napuštanje evrozone i ukidanje evra,
• zatvaranje nemačkih granica i izlazak iz šengenskog prostora,
• uvođenje nastave ruskog jezika sa nastavnicima kojima je to maternji jezik,
• pokretanje ofanzive za "remigraciju" i deportaciju i manje dodeljivanja državljanstava
• drastično kresanje budžeta javnim medijskim servisima,
• zabranu zastava duginih boja u školama i uvođenje obaveznog pevanja državne himne,
• ponovno uvođenje školovanja kod kuće,
• obustavu izgradnje novih vetroparkova,
• promena zvaničnog slogana pokrajine iz "Misli moderno" u "Misli nemački"

Zahvaljujući ovoj ubedljivoj pobedi, desničari sa ogromnim vetrom u leđa dočekuju preostala dva pokrajinska glasanja ovog meseca, piše "Gardijan".

Pobeda AfD-a na pokrajinskim izborima izazvala je ozbiljnu zabrinutost među onima koji podržavaju ukrajinski otpor ruskoj invaziji. Spoljnu politiku Nemačke vodi savezna vlast u Berlinu, a ne pojedinačne pokrajine, pa uspeh AfD-a na pokrajinskom nivou neće odmah prekinuti trenutne isporuke vojne i finansijske pomoći Kijevu, piše "Skaj njuz". Međutim, nagli skok podrške AfD-u duboko unosi podele i potresa unutrašnju političku scenu jednog od najvažnijih evropskih saveznika Ukrajine.

AfD otvoreno zastupa proruske stavove i u svojoj politici se izričito protivi slanju oružja i vojne pomoći Ukrajini. AfD se stalno zalaže za brzo okončanje rata obustavom vojne pomoći, što bi u praksi primoralo Ukrajinu na teritorijalne ustupke.

Stranka se takođe aktivno bori protiv povlašćenog položaja ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj, tražeći ukidanje njihovog zaštićenog izbegličkog statusa i obustavu socijalne pomoći koju trenutno primaju. Ono što dodatno zabrinjava sve koji su izbegli od rata u Nemačku jesu izveštaji lokalnih medija koji ukazuju na to da jačanje ekstremne desnice podstiče netrpeljivost u društvu i sve češće napade na izbeglice, uključujući i Ukrajince.

Ovaj trijumf podgrejao je sumnje u to da li nepopularni Merc može da opstane na čelu države nakon što su birači posle svega 16 meseci njegove vlasti tako jasno odbacili njegovu politiku. Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel izjavila je u Berlinu da je cilj njene stranke da na sledećim saveznim izborima 2029. dobije čak 40 odsto glasova. Prema trenutnim istraživanjima javnog mnjenja, AfD se već nalazi na prvom mestu na saveznom nivou sa 28 odsto podrške.

Šta sledeće može da se dogodi

Rukovodstvo AfD-a i njihov glavni kandidat u Saksoniji-Anhalt, medijski spretan bivši prodavac parfema Ulrih Zigmund, poručili su da su im birači dali jasan mandat za formiranje vlasti. Ipak, budući da nema apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu, stranci su potrebni partneri koji bi ušli u koaliciju ili podržali manjinsku vladu. Zigmund je pre izbora više puta ponovio da će se kandidovati za predsednika pokrajinske vlade samo ako bude imao apsolutnu većinu. Ostale stranke su isključile mogućnost da mu pruže zvaničnu podršku i tako ga dovedu na vlast. Međutim, mala populistička stranka BSW, koja spaja levicu i konzervativne stavove i koja je za dlaku prešla cenzus od pet odsto, nagovestila je mogućnost prećutne saradnje.

Pre izbora, pojedini predstavnici CDU-a u ovoj pokrajini javno su doveli u pitanje politiku "zaštitnog zida" (odbijanje bilo kakve saradnje sa ekstremnom desnicom). Zigmund je najavio da će narednih dana i nedelja "pružiti ruku" ostalim strankama i testirati do sada čvrst stav opozicionih stranaka. Ukoliko ne uspe da sastavi većinu, predložio je raspisivanje novih izbora, za šta je potrebna dvotrećinska većina u pokrajinskom parlamentu.

Šta ovaj rezultat govori o politici "zaštitnog zida"

Šokantni ishod u Saksoniji-Anhalt pojačao je sumnje u održivost strategije tradicionalnih stranaka da po svaku cenu drže AfD van vlasti. Kada je AfD jedini put do sada pobedio u nekoj pokrajini - u susednoj Turingiji 2024. godine - ta pobeda nije bila toliko ubedljiva, pa su ostale stranke uspele da sklope ideološki rogobatnu koaliciju svih boja.

S obzirom na ogromnu razliku sa kojom je AfD sada pobedio, teško je zamisliti da bi poniženi CDU mogao ponovo da sklopi takav "Frankenštajn savez" raznorodnih stranaka. Pokrajinski premijer Sven Šulce i sam je priznao da njegova stranka više nema legitimitet ni da pokuša tako nešto.

Izbori predstavljaju žestok šamar za Merca i njegovu stranku. Vidno potreseni kancelar priznao je da je "duboko šokiran" rezultatom. Izlazne ankete pokazuju da su birači ogorčeni zbog neispunjenih obećanja o oporavku privrede i očuvanju fiskalne discipline. Cene energenata, podstaknute inflacijom i ratom u Iranu, teško su pogodile stanovnike Saksonije-Anhalt, najsiromašnije nemačke pokrajine. Pokazalo se da su troškovi života bili presudan faktor za mobilizaciju birača, a ne pitanje migracija, koje je zaštitni znak AfD-a.

Šta donose naredni pokrajinski izbori

Birači u glavnom gradu Berlinu i u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomorana na obali Baltičkog mora izlaze na birališta 20. septembra. Snažan zamajac koji AfD trenutno ima, uz opšte nezadovoljstvo građana Mercovom koalicijom desnice i levice, čini i ove izbore izuzetno rizičnim za vladajuće stranke:

• U Meklenburg-Zapadnoj Pomorani AfD trenutno ima blagu prednost u odnosu na SPD, ali je malo verovatno da će osvojiti apsolutnu većinu.
• Situacija u Berlinu je prilično zamršena - CDU, krajnje leva Levica i AfD vode izjednačenu borbu za prvo mesto.

Čak i ako CDU uspe da zadrži blagu prednost na dan izbora, imaće ogromne muke da formira stabilnu koaliciju, što bi bio novi udarac za Merca i dodatno destabilizovalo njegovu vladu.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.)