Sateliti otkrili nikad šokantniju sliku Dunava: Nezapamćena kriza na rekama vidi se čak iz svemira (FOTO)

Satelitski snimci programa Kopernikus Sentinel-2, nastali između 1. i 3. avgusta, pokazali su izuzetno nizak vodostaj na četiri velike evropske reke - Loari kod Somira u Francuskoj, Pou kod Kremone u Italiji, Rajni kod Bopara u Nemačkoj i Dunavu kod Pakša u Mađarskoj.

Na fotografijama pre i posle suše jasno su vidljivi peščani i šljunkoviti sprudovi koji su inače pod vodom, što ukazuje na razmere dugotrajne suše koja pogađa veliki deo Evrope. Posledice niskog vodostaja već se osećaju u više sektora.

Na Rajni je otežan teretni rečni saobraćaj, što remeti lance snabdevanja u centralnoj Evropi.

Na Dunavu, nizak protok vode predstavlja izazov za rad nuklearne elektrane Pakš, čiji reaktori zavise od rečne vode za hlađenje.

U Italiji, pad nivoa reke Po dodatno ugrožava navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije i snabdevanje slatkom vodom, dok stanje na Loari potvrđuje ozbiljan hidrološki stres u zapadnoj Evropi.

Ogroman uticaj

Uticaji su ogromni; evropske reke su vitalne arterije koje transportuju robu, hlade elektrane, proizvode hidroelektričnu energiju, privlače turiste i pružaju vitalno stanište za divlje životinje. Kako se smanjuju, ljudi, ekonomije i ekosistemi pate.

Evropske reke često padaju na niske nivoe tokom leta - ali ove godine su dostigle neviđene nivoe na nekim mestima. Dva najvažnija plovna puta na kontinentu, Dunav i Rajna, posebno su teško pogođena.

Dunav, druga najduža reka u Evropi, koja vijuga kroz 10 zemalja na svom putu od Nemačke do Crnog mora, pala je na rekordno nizak nivo u Mađarskoj.

Nivot vode u Budimpešti je u ponedeljak pao na 10 centimetara, oborivši prethodni rekordno nizak nivo od 33 centimetara zabeležen 2018. godine, prema Asošijejted presu. Grad se ove nedelje sprema za trocifrene temperature, jer još jedan toplotni talas hara Centralnom i Istočnom Evropom, što izaziva strahove da bi nivoi mogli još više pasti.

Energetska kriza

Smanjenje Dunava dovelo je do energetske krize u Mađarskoj. Nuklearna elektrana Pakš, koja proizvodi skoro polovinu električne energije u zemlji i koristi dunavsku vodu za hlađenje, radi sa oko 10% kapaciteta nakon što je nizak vodostaj primorao sve njene reaktore osim jednog da budu isključeni iz rada. Postoji bojazan da će biti primorana da se potpuno zatvori ako nivo reke nastavi da opada.

Rumunija se takođe suočava sa energetskim izazovima. U ponedeljak su pomorske snage zemlje upotrebile eksploziv da bi probile stene u pokušaju da preusmere vodu iz reke Dunav do jedinog radnog reaktora u svojoj nuklearnoj elektrani Černavoda. Državna agencija za upravljanje vodama zemlje sada planira da potopi dve barže napunjene kamenjem u rukavcu Dunava kako bi izgradila privremeni nasip za preusmeravanje više vode do elektrane, objavio je Rojters u utorak.

Smanjene reke takođe utiču na turizam, primoravajući neka rečna krstarenja da otkažu ili izmene usluge. Jedan kruzer se nasukao na peščanom sprudu u Dunavu u Bugarskoj prošle nedelje.

Isplivali ostaci nacističkih brodova

I kako se reka smanjuje, otkriva istorijske artefakte. Prošle nedelje su ostaci onoga za šta se veruje da je drevni mamut otkriveni u severnoj Bugarskoj, a potonuli nacistički ratni brod je otkriven u Srbiji.

Rajna, koja izvire u Švajcarskim Alpima i teče ka severu da bi se ulila u Severno more, takođe je na kritično niskom nivou. Reka je ključna transportna arterija za sve, od hrane i minerala do uglja i nafte.

Male zimske snežne padavine u Alpima, u kombinaciji sa nedostatkom kiše i pet različitih toplotnih talasa koji pogađaju velike delove sliva Rajne, uzrokovale su niske nivoe reke, rekao je Masimilijano Zapa, hidrolog u Švajcarskom federalnom institutu za istraživanje šuma, snega i pejzaža. Nivo vode na kritičnoj tački reke Kaub, blizu Koblenca u zapadnoj Nemačkoj, bio je 9 inča u sredu. Pre ove godine, rekordno nizak nivo bio je 9,3 inča zabeležen 2018. godine, prema Rojtersu, pozivajući se na Nemačku Federalnu upravu za vodne puteve i brodarstvo.

Naučnici upozoravaju da će ovi rekordno niski nivoi reka verovatno biti obarani iznova i iznova u budućnosti. „Kako se klima nastavlja zagrevati, hidrološki ekstremi koje sada doživljavamo biće samo vrh ledenog brega“, rekao je Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj. „Upravljanje vodnim resursima postajaće sve izazovnije.“

Jedini način da se ograniče ovi ekstremi, dodao je, jeste „brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte u svim sektorima društva i podrška dugoročnim politikama, a ne kratkoročnom gašenju požara“.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/CNN/TM