Ovi ljudi iz Bosne su poginuli u Rusiji: Poznat identitet svih pet osoba

Poznat je identitet stradalih na planinarenju na Elbrusu u Rusiji. Su stradali dr Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam, objavio je portal Avaz.

Svi stradali su iz Zenice, a preživeli su Haris Adilović i Kemal Vidimlić.

Inače, Meliha Čaušević je bila maksilofacijalni hirurg i veliki ljubitelj planinarenja.

Drama na najvišem vrhu Evrope počela je juče, kada je sedmočlana grupa krenula u uspon. Iako su vremenski uslovi u početku bili povoljni, situacija se ubrzo promenila. Vetar je dostizao brzinu od 45 kilometara na sat, a do jutra se pojačao na oko 70 kilometara na sat, što je dodatno otežalo boravak na planini.

Jedan od preživelih uspeo je sam da siđe sa planine i pozove pomoć, dok su drugog pronašli spasioci. Obojica su prevezena u bolnicu, gde im je ukazana lekarska pomoć.

Ruska državna novinska agencija RIA Novosti, pozivajući se na Glavnu upravu MČS-a za regiju Kabardino-Balkarija, javlja da spasilačke službe vode nadljudsku borbu sa surovim vremenskim prilikama na planini.

"Tela alpinista nalaze se na takozvanom 'sedlu' planine Elbrus, na nadmorskoj visini od 5.350 metara. Njihova evakuacija biće izvršena tek kada to vremenski uslovi dozvole", saopšteno je iz ruskog ministarstva. Uz ovo saopštenje, Ministarstvo je objavilo i video snimak koji svedoči o ekstremnim i nepristupačnim uslovima na terenu.

Iz MČS-a su potvrdili da su dvojica spasenih alpinista već evakuisana i predata medicinskim radnicima na dalje zbrinjavanje.

Drama na Elbrusu počela je 25. jula, kada je grupa od sedam alpinista ostala zarobljena na visini od oko 5100 metara i nije mogla sama da se spustiti planine. Prema informacijama ruskih vlasti, jedan od članova grupe uspeo je da siđe i prijavi da je dvojici alpinista pozlilo na velikoj nadmorskoj visini. Istražni komitet Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju tada je potvrdio da je pokrenuta istraga i naveo da je u toku potraga za preostalim članovima ekspedicije.

Lokalni vodiči naveli su da su uslovi na početku uspona bili relativno povoljni, ali se vreme naglo pogoršalo. Brzina vetra prvo je dostizala oko 45 kilometara na sat, a do jutra je porasla na 70 kilometara na sat, što predstavlja izuzetno opasne uslove za uspon.

Inače, Elbrus, visok 5642 metra, najviši je vrh Evrope i Rusije. Smešten je u zapadnom delu Kavkaza, nedaleko od granice sa Gruzijom, a poznat je po nepredvidivim vremenskim uslovima i zahtevnim usponima. Planina je zapravo usnuli stratovulkan sa dva vrha, čije su padine prekrivene velikim lednicima. Ruski mediji podsetili su i da je samo nekoliko dana ranije, 19. jula, na Elbrusu tokom uspona poginuo 11-godišnji dečak, dok je njegov otac teško povređen.

(Espreso/Avaz.ba/DČ)