U OVOM GRADU JE IZMERENO EKSTREMNIH 48 STEPENI! Gori jedna od najhladnijih prestonica ZIME - a NAJGORE tek dolazi

Kazahstan se suočava sa rekordnim toplotnim talasom, a stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine nisu prolazna pojava, već deo dugoročnog klimatskog trenda koji povećava rizike po zdravlje ljudi, snabdevanje vodom i proizvodnju hrane širom Centralne Azije.

Leto u Astani još nije ni na polovini, a stanovnici glavnog grada Kazahstana već su preživeli dva istorijska toplotna talasa.

Dana 14. jula temperatura je dostigla čak 39,5 stepeni Celzijusa, čime je oboren prethodni rekord za taj datum od 35,3 stepena, postavljen pre 34 godine. Samo tri nedelje ranije, 23. juna, Astana je takođe zabeležila novi temperaturni rekord od 36,8 stepeni, nadmašivši dosadašnji maksimum od 36,4 stepena iz 1941. godine.

Ni nakon toga nije došlo do zahlađenja. Građani su prošle sedmice putem državnog sistema za hitna upozorenja 112 redovno dobijali obaveštenja o visokim temperaturama, koje su se kretale oko 36 stepeni.

Situacija nije ozbiljna samo u glavnom gradu. Na jugozapadu Kazahstana temperatura je dostigla 44 stepena, dok je na jugu i jugoistoku zemlje izmereno između 45 i 48 stepeni Celzijusa.

Prema podacima Nacionalne hidrometeorološke službe Kazahstana, ekstremne vrućine potrajaće do kraja jula. U zapadnim i južnim delovima zemlje prognoziraju se temperature između 35 i 45 stepeni.

Na društvenim mrežama ponovo su se pojavili snimci iz južnog Kazahstana na kojima građani peku jaja na asfaltu i drugim površinama zagrejanim suncem, dok temperatura prelazi 40 stepeni.

Zdravstveni sistem pod sve većim pritiskom

UNICEF procenjuje da je gotovo tri četvrtine teritorije Kazahstana izloženo klimatskim rizicima koji mogu ozbiljno da ugroze zdravlje stanovništva.

Istovremeno, Svetska banka upozorava da bi, ukoliko se ne preduzmu ozbiljnije mere prilagođavanja klimatskim promenama, broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama u gradovima Evrope i Centralne Azije mogao da se utrostruči do 2050. godine.

Ipak, vlasti Kazahstana trenutno nemaju precizne podatke o tome koliko ljudi godišnje umire zbog posledica visokih temperatura. Ministarstvo zdravlja saopštilo je da država ne vodi posebnu statistiku o smrtnosti izazvanoj ekstremnim vrućinama.

Resorno ministarstvo priznalo je i da Kazahstan još nema nacionalni plan zaštite stanovništva od toplotnih talasa u potpunosti usklađen sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ipak, određene mere već postoje, poput upozorenja na visoke temperature i zdravstvenih saveta namenjenih najugroženijim grupama, među kojima su stariji građani, deca i osobe sa hroničnim bolestima.

Nadležni navode da rade na unapređenju sistema za praćenje zdravstvenih posledica klimatskih promena, uključujući i preciznije evidentiranje smrti povezanih sa ekstremnim temperaturama.

Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, upozorava da će zemlje Centralne Azije u narednim godinama beležiti nagli rast smrtnosti izazvane toplotnim talasima.

„Projekcije pokazuju da će Kazahstan i Uzbekistan imati najveći porast smrtnosti povezane sa toplotnim talasima u Centralnoj Aziji, čak i prema umerenim klimatskim scenarijima. Nažalost, situacija će biti još gora“, upozorio je Kluge.

On smatra da vlade moraju da deluju odmah, a ne tek kada novi toplotni talas stigne.

„Svaka država, uključujući i Kazahstan, mora da ima plan zaštite od ekstremnih vrućina pre sledećeg leta, a ne usred njega“, rekao je.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zemlje koje su uvele ovakve planove uspele su da smanje broj dodatnih smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama za oko 25 odsto.

Kluge upozorava da bi odlaganje mera moglo biti posebno skupo za Centralnu Aziju, gde veliki deo stanovništva živi u ruralnim područjima sa ograničenim pristupom rashlađivanju.

Klimatske promene menjaju čitav region

Stručnjaci naglašavaju da ovogodišnji toplotni talas nije izolovan meteorološki događaj, već deo dugotrajnog procesa zagrevanja.

Kazahstanska meteorološka služba navodi da se zemlja zagreva brže od svetskog proseka. Prema podacima Kazhidrometa, 2025. godina bila je najtoplija otkako se u zemlji vodi evidencija, a prosečna temperatura vazduha bila je 2,98 stepeni iznad klimatskog prosek

Istovremeno raste broj dana sa temperaturama iznad 30 i 35 stepeni, što značajno povećava rizik od suša, posebno u južnim i zapadnim delovima zemlje.

Visoke temperature povećavaju i opasnost od šumskih požara. Ministarstvo ekologije saopštilo je da su gotovo svi dosadašnji požari ugašeni ili stavljeni pod kontrolu, ali upozorava da opasnost ostaje veoma velika dok god traju ekstremne vrućine.

Posledice klimatskih promena ne ogledaju se samo u toplijim letima. Sneg se topi sve ranije, zbog čega prolećne poplave su sve češće , a rezervoari imaju manje mogućnosti da sačuvaju vodu za navodnjavanje tokom leta.

Blage zime dodatno smanjuju količinu vlage koja prodire u dublje slojeve zemljišta, što može negativno da utiče na prinose poljoprivrednih kultura.

Svetska meteorološka organizacija upozorava da se čitava Centralna Azija zagreva brže od globalnog proseka. Stručnjaci objašnjavaju da se kopno, udaljeno od okeana, zagreva znatno brže nego obalska područja.

„Gotovo ceo region suočava se sa sve učestalijim i dugotrajnijim toplotnim talasima tokom toplog dela godine“, kaže Saulet Sakenov, stručnjak za klimatske projekte u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Kazahstanu.

On upozorava da su kazahstanski glečeri od 1950. godine izgubili između 14 i 30 odsto svoje mase. Iako ubrzano topljenje trenutno povećava protok reka, taj trend neće trajati zauvek.

„Do kraja ovog veka, kada se rezerve leda iscrpe, suočićemo se sa ozbiljnim nestašicama vode. Protok reka Sir Darja, Ili i drugih planinskih slivova značajno će opasti, što će ugroziti vodosnabdevanje, proizvodnju hrane i energetsku bezbednost širom Centralne Azije“, upozorio je Sakenov.

Za Kazahstan, jednog od najvećih svetskih izvoznika pšenice, dugotrajne vrućine i suše predstavljaju ozbiljnu pretnju poljoprivredi. Pad prinosa useva , slabija produktivnost pašnjaka i sve manje raspoložive vode mogli bi da utiču ne samo na domaću proizvodnju hrane, već i na prehrambenu sigurnost čitavog regiona.

Bonus video:

Espreso/nova/TM