Evo koje tajne krije Arktik! Za ovo misteriozno selo niko nije čuo, pa čak ni Rusi, a nalazi se...

Ruska arktička obala duga je više od 24.000 kilometara, ali veliki njen deo nedostupan je javnosti. Reč je o delu snažno militarizovane "zone granične sigurnosti". Pristup je zabranjen bez posebne dozvole, Ivor Benet, moskovski dopisnik Skaj Njuza.

Naime, britanski Skaj Njuz objavio je reportažu sa severa Rusije, iz regije koja ima posebno mesto u ruskoj arktičkoj sigurnosnoj strategiji. Reč je o području koje je, zbog vojne prisutnosti i strateške važnosti, godinama pod posebnim nadzorom.

Kako navodi, izuzetak u vojnoj zoni zoni predstavlja malo selo Teriberka, na obali Barentsovog mora, oko 160 kilometara istočno od Norveške. Do njega se može doći automobilom i otvoreno je za sve, što je prava retkost u Rusiji, napominje Benet.

Dalje u svojoj reportaži ekipa Skaj Njuza piše da je, kada su ga posetili krajem januara, bilo tek oko pet sati dnevnog svetla, toekom kojih je sunce stalno stajalo priljubljeno uz horizont.

"Temperature su padale ispod minus 25 stepeni, a vetar je bio toliko leden da se činilo kao da mi lice bockaju sitne, nevidljive iglice", piše Bennet.

Restorani poslužuju dagnje, agencije nude posmatranje polarne svetlosti.

Uprkos surovoj klimi, mesto je vrvelo ljudima. Na plaži su se stvarali redovi turista, uglavnom Kineza, koji su čekali fotografisanje na ogromnoj drvenoj ljuljaški. Bili su tu restorani koji su posluživali sveže dagnje i morske ježeve, kao i brojne turističke agencije koje su nudile izlete za posmatranje polarne svetlosti.

Sve je delovalo pomalo bizarno. Usamljeni turistički gradić uz obalu koja je, praktično u dužini celog jednog kontinenta, zabranjena za pristup. Ispod tog ugođaja za odmaranje, ipak se oseća napetost, nastavlja Benet.

- Ima li ovde stranaca? - viknuo je kapetan turističkog broda pre nego što je ekipa Skaj Njuza krenula u obilazak zaliva.

Bilo im je dopušteno da dođu, ali je njihova prisutnost svejedno morala da bude prijavljena lokalnom ogranku FSB, ruske bezbednosne službe. To pokazuje koliko je reč o osetljivoj regiji, napominje Benet.

Teriberka se nalazi na poluostrvu Kola, na krajnjem severozapadu Rusije. Tamo je smeštena Severna flota, kao i ono za šta se smatra da je jedna od najvećih koncentracija nuklearnih kapaciteta na svetu. Ukratko, reč je o kamenu temeljcu ruske sigurnosti na Arktiku.

- Naravno, tu vojnu prisutnost ne možete da vidite. Jedini trag nalazi se na mapi: ogromni delovi teritorije označeni su crvenom bojom i natpisom "zabranjen ulaz" - otkriva ekipa Skaj Njuza.

"Ne želimo da pričamo o politici"

Put prema Teriberki preseca jednu od tih crvenih zona. Kroz nju se može voziti, ali ne smete izaći iz automobila i slobodno se kretati uokolo. A kao i u velikom delu okoline Teriberke, ni o geopolitici se tamo ne govori rado.

- O prirodi možemo da razgovaramo bez problema, ali ne želimo da pričamo o politici - odgovorio je jedan ruski turista kada su ga pitali o nedavnim napetostima oko Grenlanda.

- Došli smo ovde da se opustimo - nastavio je turista, ali, kako piše Benet, malo ko može da se opusti kada je reč o Rusiji i Arktiku.

Naime, u poslednje dve decenije Rusija je ponovno otvorila i modernizovala više od 50 ugašenih vojnih baza iz sovjetskog doba duž svoje zaleđene granice. Širi i svoju flotu ledolomaca, koja je već sada najveća i najnaprednija na svetu, a prošlog oktobra je Moskva iz arhipelaga Novaja Zemlja probno lansirala krstareći projektil na nuklearni pogon.

U principu, navodi Benet, Vladimir Putin već se okrunio za "kralja krajnjeg severa". Sve to izaziva nervozu u NATO. Upravo zato Donald Tramp tvrdi da Sjedinjenim Državama treba Grenland jer, kako kaže američki predsednik, ako ga SAD ne uzme, uzeće ga Rusija ili Kina.

- Za Rusiju Grenland nije važan u kontekstu njene arktičke politike - kaže Pavel Devjatkin, viši saradnik instituta The Arctic Institute, odbacujući Trampove tvrdnje.

Devjatkin je izjavio da Rusija nema ulaganja na Grenlandu jer joj Grenland nije potreban za sopstvenu sigurnost. Ipak, kako je istakao Devjatkin, važno je imati na umu kako je Arktik cela severna granica Rusije. Drugim rečima, Rusija tamo ima mnogo toga na kocki.

Otapanje leda uklanja barijeru između Rusije i Zapada

Klimatske promene dodatno su povećale važnost te regije, piše Benet. Otapanje leda uklanja prirodnu barijeru i rusku obalu čini sve izloženijom. Istovremeno se otvara i velik ekonomski potencijal.

Novi plovni petovi, poput Severnog morskog puta, koji uz rusku arktičku obalu povezuje Evropu i Aziju, postaju sve isplativiji i održiviji. To ipak čini dragocene resurse dostupnijima. Gotovo tri četvrtine ukupnih potvrđenih ruskih zaliha prirodnog plina nalazi se na Arktiku.

Zato i ne čudi što Rusija tako odlučno štiti svoje interese na tom području, smatra Benet i ističe kako je Moskva umanjivala svaku zabrinutost zbog Trampovig poteza s Grenlandom.

- To nije naš problem. Grenland nije prirodni dio Danske - poručio je ekipi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare ranije ove godine.

Ipak, čini se kako je to više pokušaj podsticanja transatlantskih napetosti, nego bila što drugo. Stručnjaci veruju da mirna spoljašnjost prikriva duboku nelagodu, s obzirom na to da bi se američki raketni sistemi odjednom mogli naći znatno bliže ruskoj teritoriji.

- Bez obzira na to kako će završiti grenlandska kriza, američka vojna prisutnost na Arktiku će se proširiti, a Rusija će to morati da uključi u svoje vojno planiranje za Arktik - kaže Devjatkin, sugerišući da bi to moglo podstaknuti trku u naoružanju na Arktiku.

Na ulicama Murmanska, najvećeg grada na svetu severno od Arktičkog kruga i udaljenog dva sata vožnje od Teriberke, nema ni naznake da stanovnici misle da je Rusija odgovorna za porast napetosti.

Postoji samo jednoglasno uverenje da je njihova zemlja, poput snega, belja od beline.

- Zašto bi nama trebao Grenland? Imamo tako veliku i lepu zemlju - kaže Aleksej.

- Mi nikome ne predstavljamo pretnju. Zašto su toliko besni i zavidni Rusiji? Mi smo zapravo vrlo dobroćudan narod i ne treba nam ništa što pripada drugima - pita se Ljudmila.

Ipak, NATO na to ne gleda tako, naročito ne nakon napada Rusije na Ukrajinu.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs)