RUSIJA POLAKO KLIZI U CRVENO, PUTIN OZBILJNO ZABRINUT: Javno priznao da je stanje sve gore, nimalo nije zadovoljan

Ovo je drugi put u mesec dana da je Vladimir Putin javno upozorio na slabost ekonomije, i pozvao je na hitne mere za podsticanje rasta.

Prema podacima ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, BDP Rusije u januaru i februaru bio je 1,8% niži nego u istom periodu prošle godine. Institut za ekonomske prognoze Ruske akademije nauka procenjuje pad od 1,5% u prvom kvartalu, dok je centralna banka ranije prognozirala rast od 1,6%.

Ministarstvo je deo pada pripisalo kalendarskim efektima, rekavši da je januar imao dva radna dana manje, a februar jedan manje nego godinu dana ranije. Nakon prilagođavanja, BDP je stagnirao u januaru, a februar je zabeležio blagi rast od 0,3%.

Pad u svim sektorima

Putin je odbacio takvo objašnjenje kao nedovoljno, ističući pad u industriji, proizvodnji i građevinskom sektoru.

Građevinarstvo, jedan od ključnih sektora, zabeležilo je oštar pad - 16% u januaru i 14% u februaru na godišnjem nivou.

Usporavanje ruske ekonomije povezano je sa padom investicija, slabijom poslovnom aktivnošću i smanjenim prihodima od nafte i gasa, dok visoke kamatne stope i ratna ekonomija dodatno opterećuju rast.

Indikator poslovne klime centralne banke pao je sa 0,2 poena u januaru na -0,1 u februaru, pri čemu nula označava granicu između rasta i recesije.

Istovremeno, finansijski tokovi pokazuju značajan pad priliva u većini sektora tokom prvog kvartala.

Pritisak se preliva i na javne finansije: prihodi od nafte i gasa pali su za 45% u poređenju sa prethodnom godinom, dok su prihodi koji nisu deo energetskog sektora porasli za samo 7%, uprkos višim porezima. Državna potrošnja je skočila za 17%, što je dovelo do povećanja budžetskog deficita na 4,58 biliona rubalja (oko 60,5 milijardi dolara), što je već iznad godišnjeg plana.

Situacija nije obećavajuća

Ekonomisti upozoravaju da bi slabiji rast, pad potražnje i rastući troškovi zaduživanja mogli dodatno da pritisnu profitabilnost i investicije.

Gajdarov institut je upozorio da bi poreski prihodi mogli biti niži od planiranih, dok Svetska banka ističe da pad prihoda od nafte i gasa ne kompenzuju drugi izvori. Kratkoročni skok cena nafte, povezan sa ratom u Iranu, ocenjuje se kao privremen.

Makroekonomski centar CMAKP blizak Kremlju podigao je svoju procenu cene nafte Ural na 81,6 dolara po barelu, ali smatra da bi to podiglo rast BDP-a za najviše 0,5 procentnih poena, što znači ukupni rast ispod 1,3%.

Investicije su već pale za 2,3% prošle godine, a ministarstvo ekonomije očekuje dalji pad u 2026. godini. Korporativni profiti, glavni izvor investicija, takođe su pod pritiskom, dok analitičari upozoravaju na slabljenje potrošnje i javnih finansija.

Pored toga, rast je sve više koncentrisan u odbrambenom sektoru, što preusmerava resurse iz civilne proizvodnje. Dok vojna industrija raste, proizvodnja robe široke potrošnje stagnira ili opada.

Većina prognoza za ovu godinu predviđa skroman rast od oko 1%. Svetska banka procenjuje 0,8%, MMF 1,1%, a centralna banka oko 1%.

Analitičari upozoravaju da bi kraj rata u Ukrajini mogao da pomogne ekonomiji, ali ne bi rešio strukturne probleme poput migracije radne snage, niskog poverenja u institucije i prelaska na ratnu ekonomiju.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Jutarnji list/TM)