NAPAD NA OVO BI IMAO RAZORNE POSLEDICE ŠIROM BLISKOG ISTOKA! Tramp preti uništavanjem KLJUČNIH POSTROJENJA!

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp u ponedeljak je zapretio da će gađati iransku energetsku infrastrukturu, uključujući i postrojenja za desalinizaciju vode.

Takav potez, kao i mogući napadi Irana na postrojenja njegovih arapskih suseda u Persijskom zalivu, mogao bi imati razorne posledice širom Bliskog istoka, regiona koji već oskudeva vodom, prenosi agencija Associated press.

U objavi na mreži Truth Social, Tramp je rekao da će, ukoliko se "uskoro" ne postigne dogovor o okončanju rata i ako se Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo nafte tankerima, odmah ne otvori, "zaključiti naše divno ‘prisustvo’ u Iranu tako što ćemo razneti i potpuno uništiti sve njihove elektrane, naftna polja i ostrvo Harg (a moguće i sva postrojenja za desalinizaciju!), koja namerno još nismo ‘dirali’".

Najveća opasnost, upozoravaju analitičari, možda nije ono što bi Tramp mogao da uradi Iranu, već način na koji bi Teheran mogao da uzvrati. Iran se oslanja na desalinizaciju za manji deo svog vodosnabdevanja, dok arapske države Zaliva od nje zavise u ogromnoj meri.

Stotine postrojenja za desalinizaciju nalaze se duž obale Persijskog zaliva, čime su pojedinačni sistemi koji snabdevaju vodom milione ljudi u dometu iranskih raketnih ili napada dronovima. Bez njih, veliki gradovi poput Dubaija i Abu Dabija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Dohe, glavnog grada Katara, ne bi mogli da izdrže sadašnji broj stanovnika.

"Postrojenja za desalinizaciju su često neophodna za opstanak civilnog stanovništva i namerno uništavanje takvih objekata predstavlja ratni zločin", rekla je Niku Džafarni, istraživač u organizaciji Human Rights Watch.

Iako se manje oslanja na desalinizaciju, situacija sa vodom u Iranu je teška

Posle pete godine ekstremne suše, pojedini iranski mediji navode da su rezervoari koji snabdevaju prestonicu Teheran ispod 10 odsto kapaciteta. Satelitski snimci koje je analizirao Associated Press takođe pokazuju da su rezervoari znatno ispražnjeni. Zemlja i dalje većinu vode dobija iz reka, akumulacija i iscrpljenih podzemnih vodotokova.

Izraelski vazdušni napadi 7. marta na naftna skladišta u okolini Teherana izazvali su gust dim i kisele kiše. Stručnjaci su upozorili da bi posledice mogle da kontaminiraju zemljište i delove gradskog vodosnabdevanja.

"Napad na vodnu infrastrukturu, čak i samo jednu, mogao bi imati štetne posledice po stanovništvo u ovako ozbiljnom kontekstu nestašice vode", rekla je Niku Džafarni.

Pre rata koji su Izrael i Sjedinjene Države pokrenuli 28. februara, Iran se utrkivao da proširi desalinizaciju duž svoje južne obale i da deo vode pumpa u unutrašnjost, ali infrastrukturna ograničenja, troškovi energije i međunarodne sankcije oštro su ograničili skalabilnost.

U Zalivu su mnoga postrojenja za desalinizaciju povezana sa elektranama

U Kuvajtu, oko 90 odsto vode za piće dolazi iz desalinizacije, zajedno sa otprilike 86 odsto u Omanu i oko 70 odsto u Saudijskoj Arabiji. Tehnologija uklanja so iz morske vode - najčešće propuštanjem kroz ultrafine membrane u procesu poznatom kao reverzna osmoza, kako bi se proizvela slatka voda koja održava gradove, hotele, industriju i deo poljoprivrede u jednom od najsušnijih regiona sveta.

Čak i tamo gde su postrojenja povezana sa nacionalnim mrežama sa rezervnim putevima snabdevanja, poremećaji se mogu proširiti na međusobno povezane sisteme, rekao je Dejvid Mišel, viši saradnik za bezbednost vode u Centru za strateške i međunarodne studije.

„To je asimetrična taktika. Iran nema isti kapacitet da uzvrati udarac... Ali ima ovu mogućnost da nametne troškove zemljama Zaliva kako bi ih podstakao da intervenišu ili pozovu na prekid neprijateljstava", smatra Mišel.

Postrojenja za desalinizaciju imaju više faza sisteme za usis, postrojenja za prečišćavanje, snabdevanje energijom i oštećenje bilo kog dela tog lanca može prekinuti proizvodnju, prema rečima Eda Kulinana, urednika za Bliski istok u časopisu "Global Water Intelligence", izdavaču koji opslužuje vodoprivrednu industriju.

"Nijedna od ovih imovina nije ništa zaštićenija od bilo koje opštinske oblasti koja je trenutno pogođena balističkim raketama ili dronovima", rekao je Kulinan.

Zaliv proizvodi oko trećine svetskog izvoza sirove nafte, a prihodi od energije su temelj nacionalnih ekonomija. Borbe su već zaustavile tankerski saobraćaj kroz ključne brodske rute i poremetile aktivnosti luka, primoravajući neke proizvođače da ograniče izvoz dok se rezervoari pune.

"Svi misle o Saudijskoj Arabiji i njihovim susedima kao o petrostražama. Ali ja ih nazivam kraljevstvima slane vode. Oni su ljudski stvorene supersile na fosilna goriva", rekao je Majkl Kristofer Lou, direktor Centra za Bliski istok na Univerzitetu u Juti.

"To je i monumentalno dostignuće 20. veka i određena vrsta ranjivosti".

Trampovi komentari usledili su dok se sukob intenzivirao, a Teheran je napao ključno postrojenje za vodu i električnu energiju u Kuvajtu i rafineriju nafte u Izraelu, dok su američke i izraelske snage pokrenule novi talas udara na Iran.

Vlade SAD i Zaliva su odavno prepoznale rizik

Analiza CIA iz 2010. godine upozorila je da bi napadi na postrojenja za desalinizaciju mogli da izazovu nacionalne krize u nekoliko zemalja Zaliva, a dugotrajni prekidi rada mogli bi da traju mesecima ako bi kritična oprema bila uništena. Više od 90 odsto desalinizirane vode u Zalivu dolazi iz samo 56 postrojenja, navodi se u izveštaju, i "svako od ovih kritičnih postrojenja je izuzetno ranjivo na sabotažu ili vojne akcije".

Saudijska Arabija i UAE su investirali u cevovodne mreže, rezervoare za skladištenje i druge viškove osmišljene da ublaže kratkoročne poremećaje. Ali manje države poput Bahreina, Katara i Kuvajta imaju manje rezervnih zaliha.

Desalinacija se proširila delimično zato što klimatske promene intenziviraju sušu u regionu. Sama postrojenja su energetski veoma intenzivna i emituju ogromne količine ugljenika, dok ih njihove priobalne lokacije čine ranjivim na ekstremne vremenske uslove i porast nivoa mora.

Raniji sukobi na Bliskom istoku i napadi na postrojenja za desalinizaciju

Tokom iračke invazije na Kuvajt 1990-1991. godine, iračke snage u povlačenju sabotirale su elektrane i postrojenja za desalinizaciju, rekao je Lou sa Univerziteta u Juti, dok su milioni barela sirove nafte namerno ispušteni u Persijski zaliv, što je ugrozilo cevi za usis morske vode koje koriste postrojenja za desalinizaciju širom regiona.

Radnici su požurili da postave zaštitne brane oko usisnih ventila glavnih postrojenja, ali je uništenje ostavilo Kuvajt uglavnom bez sveže vode i zavisnim od uvoza vode za hitne slučajeve. Potpuni oporavak je trajao godinama.

Poslednjih godina, jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, ciljali su saudijska postrojenja za desalinizaciju kako su tenzije eskalirale.

Međunarodno humanitarno pravo, uključujući odredbe Ženevskih konvencija, zabranjuje ciljanje civilne infrastrukture neophodne za opstanak stanovništva, uključujući postrojenja za pijaću vodu.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)