"AKO OSVOJI JOŠ JEDAN MANDAT, IGRAĆE SE BEZ RUKAVICA" Pravi se tajni plan za Orbana - "ON JE TROJANSKI KONJ"

Zemlje članice Evropske unije već razmatraju kako da se postave prema Mađarskoj ako premijer Viktor Orban ponovo pobedi na izborima, a opcije se kreću od smanjenja potrebe za jednoglasnim odlukama do neformalnog guranja Budimpešte na marginu.

EU raspravlja o planovima za takav scenario dok se Mađarska priprema za izbore 12. aprila, a prema anketama, Orbanov Fides zaostaje devet procenata za strankom Tisa Petera Mađara, piše Politico.

Orban se dugo smatra remetilačkim faktorom u Uniji, a kap koja je prelila čašu za mnoge u Briselu bila je nedavna blokada zajma Ukrajini.

"Niko ne može ucenjivati Evropsko veće, niko ne može ucenjivati evropske institucije. Potpuno je neprihvatljivo to što Mađarska radi", oštro je poručio predsednik Evropskog veća Antonio Kosta.

Uz to, pojavile su se i optužbe da je Budimpešta održavala kontakte sa Moskvom tokom rata u Ukrajini, kao i da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u pauzama sastanaka EU obaveštavao svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova.

"Ako Orban osvoji još jedan mandat, 'igraće se bez rukavica'", rekao je jedan visoki diplomata EU, koji je, kao i ostali sagovornici u ovom članku, pristao da govori pod uslovom anonimnosti.

"Mnogi smatraju da je blokadom pomoći Ukrajini pređena crvena linija i da se nešto mora preduzeti, samo još nije jasno šta", dodao je drugi diplomata.

Treći je izjavio da "očekuje obnovljene i pojačane rasprave o tome kako se postaviti prema Orbanu, što će podstaći iskreniji razgovor, a možda i kreativnija rešenja".

Mišljenja o tome da li će se Orban promeniti ako osigura novi mandat su podeljena.

"On je dovoljno pametan jedan od najpametnijih političara u Evropskom veću da zna gde su granice", smatra jedan visoki zvaničnik EU.

Međutim, drugi diplomata je skeptičan.

"Mislim da se neće promeniti. On je trojanski konj. Cela poenta EU je poverenje temelj Evrope je da radimo zajedno", rekao je on.

U nastavku su neke od opcija o kojima se raspravlja ako Orban pobedi sledećeg meseca.

Promena pravila o glasanju

Jedna od opcija je proširenje primene glasanja kvalifikovanom većinom, koje obično zahteva saglasnost 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva EU. Takav model bi se primenjivao i na osetljiva područja poput spoljne politike ili delova dugoročnog budžeta, gde se trenutno traži jednoglasnost.

Unija je već pokazala kreativnost u sličnim situacijama. Kada se 2023. godine raspravljalo o pristupnim pregovorima sa Ukrajinom, čemu se Budimpešta protivila, tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc predložio je Orbanu da napusti prostoriju. Prema pravilima EU, jednoglasnost je postignuta i ako je jedan lider odsutan.

Troje diplomata istaklo je ovu opciju kao izglednu, a jedan od njih naglasio je da raste spremnost da se donošenje odluka učini efikasnijim.

"To je nešto za šta se ionako zalažemo, nezavisno od Orbanovog slučaja: ako želite brzo da reagujete, potrebno vam je više odluka donetih kvalifikovanom većinom", rekao je.

Ipak, odustajanje od jednoglasnosti bio bi ogroman korak jer je zajedničko delovanje svih članica temeljno načelo bloka. Pokušaj da se zaobiđe mađarsko protivljenje članstvu Ukrajine u septembru prošle godine nije uspeo da dobije dovoljnu podršku, ali dvoje diplomata smatra da bi novi Orbanov mandat mogao biti katalizator za ponovno razmatranje takvih predloga.

Drugi su, međutim, skeptični kada je reč o zadiranju u spoljnu politiku, koju članice i dalje smatraju ključnim delom nacionalnog suvereniteta.

Evropa sa više brzina

Četiri diplomata pomenula su mogućnost češće upotrebe fleksibilnih formata, od neformalnih "koalicija voljnih" do pojačane saradnje manjih grupa zemalja.

"Format koalicije voljnih već se u određenoj meri primenjuje, posebno u bezbednosnim pitanjima gde su uključeni i Britanci", rekao je jedan diplomata, ali je upozorio: "To ne može zameniti format EU27 kao forum za razmenu informacija".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i sama je predložila pojačanu saradnju kako bi se zaobišla jednoglasnost u oblastima poput konkurentnosti.

"Naša ambicija bi uvek trebalo da bude postizanje dogovora svih 27 država članica. Međutim, tamo gde nedostatak napretka ili ambicije rizikuje da potkopa evropsku konkurentnost ili sposobnost delovanja, ne bismo trebalo da oklevamo da koristimo mogućnosti predviđene ugovorima u okviru pojačane saradnje", izjavila je u februaru.

Problem je u tome što Mađarska i dalje može blokirati takve napore, čak i ako u njima ne učestvuje. Na primer, kod zajma Ukrajini, jedan od zakona potrebnih za isplatu novca zahteva saglasnost svih članica.

"U hitnim slučajevima ovo može biti rešenje, ali na kraju se sve svodi na odluku svih 27", objasnio je visoki diplomata.

Dvoje drugih diplomata kritikovalo je takve formate, tvrdeći da bi trebalo da budu izuzetak, a ne pravilo.

"Moramo sačuvati jedinstvo", poručio je jedan od njih.

Finansijski pritisak i stroža primena

Druga opcija uključuje agresivnije mere, poput uskraćivanja evropskog novca Mađarskoj. Predsednik Evropskog veća Antonio Kosta izneo je ideju da je Orbanova blokada zajma Ukrajini prekršila član 4(3) Ugovora o EU, koji obavezuje države članice na "iskrenu saradnju".

"Kosta je poslao pismo o tome, ali nikada nije nastavio s tim“, podsetio je jedan diplomata, navodeći strah od optužbi za mešanje u predizbornu kampanju.

Visoki zvaničnik Komisije potvrdio je da je upotreba tog člana jedna od mogućnosti, a kršenje bi moglo dovesti do postupka pred Sudom EU i finansijskih kazni.

Dodatni nivo uslovljavanja, ograničavanje ili obustava pristupa fondovima EU ako zemlja krši standarde vladavine prava, već je uključen u predlog Komisije za sledeći dugoročni budžet. Evropski komesar je rekao da bi prema novom predlogu budžet EU podržavao reforme koje jačaju vladavinu prava.

"To znači da bi, ako dođe do kršenja vladavine prava, obustava plaćanja ili blokiranje finansiranja sada bili na stolu", rekao je, ne pominjući direktno Mađarsku.

Međutim, i ovaj pristup ima svoje probleme. Savetnik Suda EU nedavno je preporučio poništenje odluke Komisije o odmrzavanju 10,2 milijarde evra za Mađarsku, što Evropski parlament osporava, sumnjajući da je reč o nagodbi kako bi Budimpešta povukla veto.

"Možete blokirati sredstva, ali mora postojati direktna veza sa zloupotrebom fondova EU. Ne možete samo reći da je to političko pitanje", objasnio je diplomata.

Budimpešta je već najavila da će uložiti veto na bilo kakvu strožu uslovljenost.

"Ako postoji realna mogućnost da uopšte nećemo imati pristup fondovima EU, zašto bismo onda bili zainteresovani za prihvatanje takvog budžeta?", upitao je mađarski ministar za poslove EU Janoš Boka.

Oduzimanje prava glasa

Evropski parlament je još 2018. godine pokrenuo član 7 Ugovora o EU, koji omogućava oduzimanje prava glasa državi članici ako krši temeljne vrednosti bloka.

Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis tvrdio je da i samo pokretanje postupka ima efekta. Dok je bio na funkciji, rekao je: "Čak i insistiranje na članu 7 stvara pritisak na Mađarsku postali su veoma nervozni".

Ipak, iako je Parlament pokrenuo član 7, proces je zapeo. Za oduzimanje prava glasa jednoj zemlji potrebna je jednoglasna podrška ostalih 26 članica, a očekuje se da Slovačka na to ne bi pristala.

"Prema članu 7 potrebna je jednoglasnost to će biti teško", rekao je jedan diplomata.

Drugi je dodao: "Ne postoji pravi pravni alat. Član 7 može oduzeti pravo glasa, ali svih ostalih 26 moralo bi da se složi. A ja mogu da zamislim bar jednog lidera koji ne bi", aludirajući na slovačkog premijera Roberta Fica.

Izbacivanje iz Evropske unije

Najdramatičnija, a ujedno i najnerealnija opcija bila bi izbacivanje Mađarske iz Evropske unije.

Nijedna zemlja nikada nije izbačena iz EU, a sama tema i dalje je tabu.

Jedan diplomata ukazao je na pravni komentar koji sugeriše mogućnost prenamene izlazne klauzule, člana 50, koji je iskoristila Velika Britanija za Bregzit, ili drugih pravnih rešenja za "napuštanje Mađarske".

Diplomata je rekao da to "nije realno, ali je dobar predlog", dodajući da se "pre nekoliko godina hipotetički govorilo o ovom scenariju, a sada se ponovo pominje".

Ipak, izgledi za to su gotovo nikakvi.

"Izbacivanje nije predviđeno ugovorima i ne vidim naš interes da to učinimo. Šta bi Mađarska uradila u tom slučaju? Završila bi u orbiti Rusije", rekao je diplomata.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)