Ovo je 5 mogućih scenarija za rat u Iranu i svaki je gori od prethodnog: Šta čeka svet u budućnosti i što e to loše

Kako rat između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana eskalira, američki predsednik Donald Tramp suočava se sa nizom odluka visokog rizika koje će odrediti narednu fazu konflikta.

U središtu krize nalazi se iranski nuklearni program i pitanje da li će Vašington pokušati da ga:

uništi silom

suzbije tajnim pritiscima ili

primora Teheran da se vrati pregovorima

Rizik za Trampa je da SAD uvuče dublje u regionalni rat koji bi bilo teško kontrolisati i koji bi kod kuće bio veoma nepopularan, piše "Njuzvik".

5 scenarija za rat u Iranu

Najdramatičnija opcija bila bi ulazak američkih kopnenih snaga u Iran, dok bi najšira i najmanje predvidiva bila promena režima u Teheranu.

Rat u Iranu

1. Intenziviranje bombardovanja

Jedna od opcija je da Tramp pojača bombardovanje iranske nuklearne i vojne infrastrukture, pokušavajući da dodatno oslabi sposobnost Teherana da razvije nuklearno oružje.

Napadi raketama tokom vikenda "teško su oštetili" nuklearno postrojenje u Isfahanu, prema iranskoj agenciji ISNA povezanoj sa državom, dok je prošle godine zabeležen najveći i najkompleksniji napad ikada izveden na iranski nuklearni program. Napadi su imali za cilj da unište iranske kapacitete za obogaćivanje uranijuma, potrebnog za pravljenje nuklearnog oružja.

2. Ulazak američkih kopnenih snaga

Daleko dramatičnija opcija bila bi slanje kopnenih snaga u Iran. Do sada su SAD oslanjale na vazdušne udare i mornaričku silu, ali neki zvaničnici veruju da bi vojnici na terenu mogli biti potrebni da osiguraju ili unište delove iranskog nuklearnog programa. I sam Tramp je pokazao ozbiljno interesovanje za ograničeno raspoređivanje američkih snaga za specifične misije.

Rizici su, međutim, ogromni: Iran je mnogo veći od Iraka, na koji je SAD izvršila invaziju 2003, i ima snažnu vojsku.

3. Tajne akcije i sajber operacije

Tramp bi mogao da pojača tajni rat protiv Irana koristeći sajber operacije i tajne akcije. Umesto otvorenih vojnih udara, SAD bi mogle da pokušaju da uspore iranski nuklearni program hakovanjem, sabotiranjem i obaveštajnim operacijama.

Sajber napadi mogli bi da ciljaju nuklearne objekte, vojne komunikacione sisteme ili energetsku infrastrukturu, ometajući sposobnost Irana da obogaćuje uranijum ili koordinira odbranu. Tajne operacije mogle bi da sabotiraju opremu ili da poremete lance snabdevanja povezane sa nuklearnim programom. Ova opcija je manje rizična, ali i manje efektivna.

4. Pregovori sa oslabljenim Iranom

Diplomatija je još jedna mogućnost. Nekoliko nedelja pre eskalacije rata, SAD i Iran su učestvovali u posrednim nuklearnim pregovorima u Omanu i Ženevi u januaru i februaru, što se smatralo poslednjom šansom da se izbegne vojna konfrontacija.

Tada je Teheran ušao u pregovore u znatno jačoj poziciji, i insistirao je na pravu da nastavi da obogaćuje uranijum i tražio je ublažavanje sankcija, što nije urodilo plodom. Sada je ravnoteža možda drugačija: zbog intenzivnih vojnih napada i ekonomske krize, Iran je u slabijoj poziciji. To bi Vašingtonu moglo da da pregovaračku snagu da traži stroža ograničenja u obogaćivanju uranijuma, jače inspekcije i kontrolu iranskog raketnog programa.

5. Nasilna promena režima

Najnepredvidljivija opcija bila bi podsticanje unutrašnjeg ustanka u Iranu u nadi da se promeni režim. Umesto oslanjanja samo na vojne napade, ova strategija bi ciljala na slabljenje vlasti povećanjem pritiska iznutra. Međutim, iranski protesti su brutalno ugušeni u januaru, a desetine hiljada demonstranta je ubijeno.

Pristalice promene režima tvrde da rat, sankcije i ekonomski pritisak mogu ponovo podstaći nezadovoljstvo. SAD bi mogle da pokušaju da pojačaju unutrašnji pritisak putem kampanja slanja poruka, podrške opozicionim glasovima i napora da zaobiđu vladinu cenzure. Ipak, ishod je neizvestan. Ne postoji jasna jedinstvena ličnost koja bi preuzela vlast, a iransko rukovodstvo je pokazalo da je spremno da koristi silu da ostane na vlasti. Čak i velike demonstracije možda neće biti dovoljne da sruše režim.

Trampova dilema

Koju god da opciju Tramp izabere, postoji opasnost da će događaji brzo izmaći kontroli, čime bi Amerika bila uvučena u dugotrajan rat koji više ne bi mogla da kontroliše i obuzda.

Proširenje vazdušnih udara ili slanje kopnenih snaga moglo bi izazvati jači odmazdu Irana i njegovih regionalnih saveznika, potencijalno uvlačeći više zemalja u sukob. Čak i diplomatija nosi rizike ako pregovori propadnu i napetosti ponovo eskaliraju.

(Espreso/Blic/DČ)