KIM DŽONG UN ĆUTI KAO ZALIVEN ZBOG OVOGA?! O ubistvu Hamneija ni da zucne, PORED SILNOG NAORUŽANJA STRAHUJE OD...

Nakon što je Amerika napala Iran, a pre toga izvršila otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura, severnokorejski lider Kim Džong Un suočen je sa ključnom odlukom o svom odnosu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prošlog vikenda severnokorejski državni mediji osudili su SAD i Izrael zbog pokretanja "agresorskog rata" protiv Irana, ali je upadljivo to što nisu izvestili o smrti ajatolaha Alija Hamneija i desetina drugih iranskih lidera, piše CNN.

Taj propust nije slučajan. Politički sistem Severne Koreje zasniva se na gotovo mitskom autoritetu i nepovredivosti vođe. Javno izveštavanje o nasilnom uklanjanju drugog vrhovnog lidera predstavljalo bi opasan presedan i podsetilo građane da čak i najmoćniji pojedinac u strogo kontrolisanoj državi može biti praćen, ciljan i eliminisan. To je narativ koji Pjongjang nema interesa da širi.

Vreme za poziv Trampu?

Dok traje američko-izraelska vojna kampanja koja je gurnula Bliski istok u krizu, nakon što su Amerika i Izrael napali Iran 28. februara, Kim Džong Un i njegov najuži krug saradnika bez sumnje pažljivo analiziraju svaki aspekt američke operacije. Sigurno primećuju sposobnost Donalda Trampa da se brzo prebaci sa diplomatije na upotrebu sile. Zbog toga se Kim Džong Un možda pita da li je došlo vreme da ponovo uspostavi kontakt sa američkim predsednikom.

Tramp bi kasnije ovog meseca trebalo da stigne u Aziju na sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Iako nema naznaka da je planiran susret sa Kimom, Čed O'Kerol, osnivač organizacije Korea Risk Group, ne isključuje tu mogućnost.

- Da sam na mestu Kim Džong Una, smatrao bih da je u mom interesu da ove godine uđem u neku vrstu razgovora sa Trampom, čak i ako bi oni bili samo površni - rekao je O'Kerol, dodajući da se ta logika prvenstveno odnosi na upravljanje Trampovom nepredvidivošću.

Kimovom rukovodstvu sigurno nije promaklo ni šokantno hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od strane američkih specijalnih snaga pre nešto više od dva meseca. Severna Koreja je tada brzo reagovala lansiranjem projektila. Nedavno je Kim nadgledao i testiranje krstareće rakete sa novog razarača, ali ostaje nejasno da li je ta demonstracija vojne moći povezana sa ratom u Iranu.

Nuklearni adut i slojevita zaštita

Nakon američke invazije na Irak 2003. godine, tadašnji lider Kim Džong Il, čiju je zemlju predsednik Džordž Buš svrstao u "osovinu zla", nestao je iz javnosti na nekoliko nedelja.

- Utisak 2003. bio je da je postojao početni strah - kaže O’Kerol.

- Mislim da je situacija sada suštinski drugačija. Kim Džong Un se već pojavio u javnosti, tako da se očigledno ne krije.

Severnokorejske bezbednosne službe sada će detaljno proučavati operaciju u Iranu kako bi osigurale da Kim nikada ne doživi Hamneijevu sudbinu. Obaveštajne procene već dugo opisuju Severnu Koreju kao zemlju sa jednim od najsofisticiranijih sistema zaštite lidera na svetu.

Kimovi telohranitelji često nose balističke aktovke koje se mogu pretvoriti u štitove, a njegovo kretanje obavijeno je velom tajne, uz korišćenje lažnih pratnji i višeslojnih bezbednosnih prstenova. Veruje se da duboko ispod Pjongjanga i u planinama postoje opsežni podzemni objekti za zaštitu državnog vrha.

Kim danas ima mnogo više razloga za samopouzdanje nego njegov otac 2003. godine. Veruje se da Severna Koreja poseduje desetine nuklearnih bojevih glava i sisteme za njihovo lansiranje koji mogu da dosegnu američki kontinent. Za razliku od Irana ili Venecuele, Pjongjang ima operativno nuklearno oružje, što iz temelja menja stratešku računicu.

O'Kerol ističe da sposobnost postavljanja nuklearnih bojevih glava na projektile menja kalkulaciju rizika za svakog protivnika, ali upozorava da odvraćanje ne garantuje potpuni imunitet.

Lekcija iz Hanoja

Događaji u Iranu mogli bi da podsete Kima na neprijatno iskustvo iz Hanoja u februaru 2019. godine. Na svoj drugi samit sa Trampom stigao je uveren da je dogovor na dohvat ruke, ali je Tramp naglo napustio pregovore, ostavivši Kima praznih ruku. Taj neuspeh pokazao je da diplomatija ne eliminiše rizik od sukoba.

Prema izveštaju "Njujork Tajmsa", otprilike u isto vreme američki komandosi iz jedinice "Nejvi Sil" navodno su izveli tajnu misiju postavljanja uređaja za prisluškivanje u Severnoj Koreji. Ako je to tačno, to naglašava surovu realnost - diplomatija ne zaustavlja obaveštajne operacije.

Čini se da je Iran doživeo sličan obrazac: pregovori su trajali dok je vojno-obaveštajni pritisak rastao, a kada su propali, usledio je iznenadan i smrtonosan napad.

Ograničena pomoć Rusije

Nakon Hanoja, Kim se okrenuo Moskvi i dva puta se sastao sa Vladimirom Putinom, jačajući "strateško partnerstvo". Pjongjang je Rusiji isporučio artiljerijske granate i rakete, a zauzvrat dobio hranu, gorivo i potencijalno osetljivu vojnu tehnologiju.

Međutim, granice takvih saveza postale su očigledne tokom iranske krize. Uprkos strateškim sporazumima Teherana sa Moskvom i Pekingom, nijedna od tih sila nije vojno intervenisala.

Ta činjenica mogla bi da podstakne Kima da ponovo razmotri razgovore sa Trampom, čiji je odnos sa njim oduvek bio neobično ličan. Tramp je Kima nazivao "prijateljem", hvalio se "prelepim pismima" i čuveno izjavio: "Zaljubili smo se."

Ipak, u Trampovom poslednjem govoru o stanju nacije Severna Koreja nije bila pomenuta, što za Kima može predstavljati novu vrstu neizvesnosti.

Krajem februara Kim je ostavio uzak prostor za dijalog, ali uz uslov da SAD prihvate nuklearni status Severne Koreje. Poručio je da nema razloga da se dve zemlje ne slažu ako Amerika napusti svoju "neprijateljsku politiku". Bela kuća je potom potvrdila otvorenost za dijalog bez preduslova. Niko ne zna da li će se pregovori nastaviti, ali posle nedavnih događaja Kim se sigurno pita šta je rizičnije - pozvati Trampa ili ćutati.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)