UPRAVO JE OBJAVLJENO, PUTIN IMA NOVO BRUTALNO ORUŽJE Oglasili se iz "Kalašnjikova": KUB-10ME LETI VIŠE OD 100 KM!

Navođene eksplozivne, visokoprecizne letelice Kub-10ME, koje je razvila ruska namenska kompanija Kalašnjikov, postale su prvo oružje te vrste u Rusiji sposobno da leti do ciljeva udaljenih više od 100 kilometara, saopštila je danas ta kompanija.

"Sistem Kub-10ME je izrađen u rekordnom roku, iz iskustava aktivnog korišćenja navođene municije u specijalnim vojnim operacijama", navodi se u saopštenju kompanije objavljenom na Telegramu.

Ovaj novi borbeni sistem je bolje zaštićen od sistema elektronskog ratovanja i protivvazdušne odbrane, opremljen je sistemom za aerofotografiju i video-snimanje koji beleži podatke na terenu, prenosi agencija RIA Novosti.

KUB-10ME je dizajniran za visokoprecizna dejstva na neprijateljska vozila, kako neoklopljena tako i lako oklopljena, kao i na oklopne transportere, ali i na komandna mesta jedinica PVO.

Može se koristiti za dejstva na borce koji nosi pancire, jedinice za protivvazdušnu odbranu, protivraketnu odbranu, elektronsko izviđanje i elektronsko ratovanje, logističke objekte i lansirna mesta za dronove, avione ili helikoptere.

KUB-10ME leti na visinama od 80 do 1800 metara krstarećom brzinom od 120 kilometara na sat, danju i noću, u dobrim i lošim vremenskim uslovima i u temperaturnom opsegu od -30 do +40 stepeni, navodi se u saopštenju kompanije Kalašnjikov.

POGLEDAJTE I - TAKTIKA HIBRIDNOG RATA! Tajni tuneli vode u EU, iza šokantnog projekta stoji Rusija: CURE DETALJI O GRADITELJIMA!

Poljske vlasti su sredinom decembra otkrile jedan od najvećih tunela u blizini sela Narevka u istočnoj Poljskoj.

Zapad strahuje od velikog broja migranata koje Rusija šalje kroz podzemne tunele iz Belorusije u Evropu kao deo svog hibridnog rata. Belorusija je, naime, koristila graditelje sa Bliskog istoka sa „visokim nivoom stručnosti“ za projektovanje tunela, rekli su poljski zvaničnici za Telegraf.

Ova taktika predstavlja novu eskalaciju hibridnog rata Kremlja protiv Evrope, u kojem Minsk pokušava da pošalje desetine hiljada migranata preko istočne granice Poljske.

Poljski zvaničnici naveli su da su osobe koje su projektovale i iskopale tunele veoma stručne. I dok stručnjaci kažu da je teško sa sigurnošću utvrditi koje su grupe bile uključene, kao potencijalne krivce pominju kurdske borce, Islamsku državu i iranske posrednike. Poljska je takođe sugerisala da je Belorusija pribegla angažovanju misterioznih bliskoistočnih stručnjaka jer je tražila nove i inventivnije metode krijumčarenja migranata preko granice.

„Pripadnici jedinice Podlaske granične straže otkrili su ukupno četiri tunela ispod granice sa Belorusijom u 2025. godini“, rekla je za Telegraf potpukovnica Kataržina Zdanovič iz poljske granične policije.

„Fizičke i elektronske bezbednosne mere na granici, poput termovizijskih kamera i sistema za detekciju, omogućavaju nam da odmah reagujemo na svaki pokušaj kršenja državne granice, čak i kada je reč o podzemnim prolazima“, dodala je.

Jedan od najvećih tunela, otkriven sredinom decembra u blizini sela Narevka u istočnoj Poljskoj, bio je visok 1,5 metara, a ulaz na beloruskoj strani bio je sakriven u šumi.

Tunel se protezao oko 50 metara na beloruskoj strani granice i 10 metara na poljskoj strani. Poljska policija objavila je i fotografije nekih od 130 migranata koji su uhapšeni nakon što su izašli iz tunela.

Video-snimak samog tunela prikazuje usku strukturu, prostor u kojem mora da se puzi, sa betonskim potpornjima postavljenim sa strane kako bi se sprečilo urušavanje.

Vojni stručnjaci kažu da su jedine bliskoistočne grupe za koje se zna da su sposobne da izgrade takve tunele Hamas u Pojasu Gaze, Hezbolah u Libanu, određene frakcije u Kurdistanu i možda Islamska država.

Doktorka Linet Nusbaker, američka vojna istoričarka i strateg, izjavila je da bi krivci mogle biti grupe koje podržava Iran, poput Hezbolaha.

„Odmah nakon rata u Libanu videli smo mešalice za cement koje su se nizale u južnom Libanu… Videli smo izgradnju tunela“, rekla je.

„Takođe imamo obilje dokaza da Hamas radi istu stvar u Gazi. Dakle, ako želite to dubinsko stručno znanje o izgradnji tunela, odgovor na vaše pitanje biće kod ljudi sa Bliskog istoka“, kazala je.

Major Rob Kembel, stručnjak za utvrđenja i bivši inženjer britanske vojske, takođe je rekao da je Hamas mogući krivac nakon što je pregledao snimke tunela u Poljskoj. Sarit Zehavi, bivša pukovnica izraelske obaveštajne službe, rekla je da su iranski posrednici samo jedno od nekoliko mogućih objašnjenja.

Marčin Kjerjvinjski, poljski zvaničnik, ranije je izjavio da su neki od kopača tunela došli iz Kurdistana, ali je dodao da Poljska u krajnjoj liniji smatra beloruski režim odgovornim.

Pod Lukašenkom, koji vlada više od 30 godina, Belorusija je igrala aktivnu ulogu u Putinovim pokušajima destabilizacije Zapada putem migracionih talasa. Čak i pre invazije na Ukrajinu 2022. godine, Belorusija je korišćena kao polazna tačka za slanje hiljada migranata preko poljske granice, što je podstaklo Varšavu da izgradi ogradu dugu 200 kilometara sa 300 kamera.

Od potpune invazije na Ukrajinu, Rusija je takođe izvela desetine upada dronovima i napada molotovljevim koktelima na evropske aerodrome, kao i niz sabotaža napadajući fabrike i železnicu koje snabdevaju Ukrajinu i prevoze pomoć. Krajnji cilj je da se kazni Zapad zbog vojne podrške Ukrajini i pokuša da se javnost okrene protiv vlade Volodimira Zelenskog u Kijevu.

Kao širi deo te strategije, Belorusija je slala balone koji su prenosili krijumčarenu robu u susedne zemlje NATO-a, stvarajući haos u vazdušnom saobraćaju i ispitujući slabosti protivvazdušne odbrane. Taktika je isprva bila usmerena na Litvaniju, ali poljski zvaničnici kažu da se beloruski baloni, obično napunjeni ilegalnim cigaretama, sve češće šalju u njihovom pravcu.

Što se tiče tunela, Poljska tvrdi da je više nego sposobna da pronađe njihove ulaze i da ih uništi.

POGLEDAJTE I - KRAJ MAPE EVROPE KAKVU POZNAJEMO?! Sporna teritorija je veća od Srbije i Crne Gore i može sve da promeni: SVET ČEKA

Od početka rata u Ukrajini pa sve do danas, svedoci smo najvećeg i najsmrtonosnijeg rata na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Pored tragičnih ljudskih gubitaka, uništenih gradova i razaranja energetske i civilne infrastrukture, jedan od najvidljivijih i najdalekosežnijih rezultata ovog sukoba jeste promena mape Evrope.

Rusija je kroz vojne operacije, koje su započele aneksijom Krima 2014. godine, a kulminirale invazijom u punom obimu u februaru 2022. godine, uspela da pod svoju kontrolu stavi velike delove Ukrajine.

Koliko teritorije Rusija trenutno kontroliše

Prema preciznim analizama, ruske snage trenutno kontrolišu oko 19,25%, odnosno blizu jedne petine ukupne teritorije Ukrajine. U apsolutnim brojkama, to iznosi oko 115.500 kvadratnih kilometara, dok pojedini proračuni, koji obuhvataju baš sva osvajanja od 2014. godine pa do danas, navode i brojku od više od 123.000 kvadratnih kilometara.

Iako se u određenim periodima činilo da su linije fronta statične ili zamrznute, Rusija je u kontinuitetu nastavljala sa taktičkim napredovanjem. Analitika pokazuje da je u periodu od tri godine, počevši od kraja 2022. godine, ukupna okupirana teritorija povećana za 7.463 kvadratna kilometra. Samo tokom 2025. godine, prema procenama Deep State-a, ruske snage su uspele da okupiraju dodatnih 4.336 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što predstavlja oko 0,72% odsto ukupne površine zemlje.

Kada je u pitanju regionalna raspodela, teritorija pod ruskom kontrolom se može geografski podeliti na nekoliko ključnih celina:

Donbas: Ovaj bogati industrijski basen čine Donjecka i Luganska oblast, sa ukupnom površinom od 53.200 kvadratnih kilometara. Rusija trenutno kontroliše oko 88% ove teritorije (oko 46.570 kvadratnih kilometara).

Luganska oblast je gotovo u potpunosti pod ruskom kontrolom, dok u Donjeckoj oblasti kontrolišu oko 75% teritorije, ostavljajući oko 6.600 kvadratnih kilometara pod kontrolom ukrajinskih trupa

Zaporožje i Herson: Ove dve važne jugoistočne oblasti zajedno obuhvataju oko 55.700 kvadratnih kilometara. Rusija tu drži kontrolu nad oko 74% teritorije (tačnije 41.176 kvadratnih kilometara), dok je preostalih 14.500 kvadratnih kilometara pod zastavom Kijeva.

Ostale oblasti: Ruske snage takođe drže i manje delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti. Primera radi, u Sumiju i Harkovu kontrolišu pojas od oko 400 kvadratnih kilometara blizu granice

Poređenje sa državama na Balkanu

Da bi se posmatraču zaista približila stvarna veličina teritorije koju je Rusija okupirala, analitičari vrlo često koriste poređenja sa drugim evropskim državama, a posebno sa regionom Balkana.

Poređenja radi, teritorija koju je Rusija zauzela značajno je veća od ukupne površine Srbije i Crne Gore zajedno (čija površina u zbiru iznosi 102.172 kvadratna kilometra).

Ukrajinska vojska puca na ruske položaje u Harkovskoj oblasti 18. februara

Osvajanje ovakve teritorije i aktuelni mirovni planovi, koji bi de fakto priznali Krim, Donjeck, Lugansk kao rusku teritoriju uz "zamrzavanje" linija fronta, unose dubok nemir širom Evrope. Za Evropsku uniju i njene lidere, ovakav razvoj događaja predstavlja pravu noćnu moru i iznedrio je nekoliko veoma konkretnih, racionalnih strahova:

Opasan presedan upotrebe sile: Ukoliko se rat završi tako što će Rusija zadržati osvojeno, to bi bio jasan dokaz da agresija i vojna sila i dalje funkcionišu. Ovakav presedan urušava celokupan međunarodni pravni poredak i pokazuje da je moguće oružjem uspešno menjati priznate granice

Strah od daljih napada na članice EU: Postoji visoka bojazan da bi, ukoliko se Rusija vojno obnovi i konsoliduje nakon Ukrajine, sledeće na meti mogle biti same članice Evropske unije, naročito baltičke republike koje s njom dele granicu

Evropa prepuštena sama sebi: Uz pritiske i ultimatume iz Vašingtona o smanjenju pomoći, Evropa se suočava sa realnom mogućnošću da ostane potpuno sama, bez tradicionalnog američkog bezbednosnog kišobrana i zaštite

Sve ovo zapravo znači de fakto promenu mape Evrope i kraj jedne dugotrajne političke epohe. Kontinent koji je decenijama svoju bezbednosnu politiku zasnivao na diplomatiji i "mekoj sili", sada je primoran da uđe u surovu fazu geopolitičkog realizma. Granica između NATO i Rusije, nakon ruske invazije i potonjeg priključenja Finske i Švedske Alijansi, postala je znatno duža, nestabilnija i sklonija oružanim incidentima.

Mapa se Evrope se menja

Kao odgovor na ove tektonske potrese, Evropa preduzima korake ka militarizaciji nezabeležene u modernoj istoriji. Zemlje već prelaze u stanje strateške odbrane: baltičke zemlje uvode nova vojna regrutovanja, Finska ubrzano militarizuje svoju granicu sa Rusijom, a Poljska je podigla svoja vojna izdvajanja na čak 5% BDP-a. Otvoreno se planira formiranje zajedničkih vojnih brigada, izgradnja jedinstvene evropske PVO mreže i stvaranje svojevrsnog "evropskog Pentagona", ali će prelazak na punu stratešku autonomiju zahtevati ogromna odricanja i sredstva. Procenjuje se da će Evropu to koštati između 500 i 800 milijardi evra u narednih 10 godina.

Zaključno, mapa Evrope se ne menja samo fizički, već i bezbednosno i doktrinarno: rat u Ukrajini je bespovratno uništio posthladnoratovski mir i gurnuo Balkan i ostatak Evrope u novu realnost neprestane opreznosti i oružanog odvraćanja.

Bonus video:

(Espreso/Agencije)