PUTIN SKRIVA JEDNO OD NAJMOĆNIJIH ORUŽJA EVROPI ISPRED NOSA Sprema li se vojna konfrontacija? PRITISAK JE SVE VEĆI!

Raste zabrinutost da se Velika Britanija i Rusija približavaju sukobu u Engleskom kanalu zbog toga što Moskva koristi takozvanu „flotu u senci“ za prevoz sankcionisane ruske nafte.

U kanalu La Manš, na manje od dva sata vožnje ribarskim brodom od Dovera, jedno od najmoćnijih ruskih oružja u ratu protiv Ukrajine skriva se svima pred očima, piše Skaj njuz.

Jednog maglovitog jutra u februaru, na pola puta između Britanije i Francuske, novinarska ekipa posmatrala je tankere koji prevoze rusku naftu u vrednosti od oko 100 miliona dolara, uprkos zapadnim sankcijama, embargu i ograničenjima cena.

Desetine takvih tankera prolaze kanalom svakog meseca kao deo „flote u senci“ koja broji do 800 brodova i održava dotok prihoda od nafte kojima se finansira rat u Ukrajini.

Ove nedelje britanska vlada objavila je nove sankcije protiv ruske trgovine naftom, ali dokazi sa jednog dana provedenog na moru pokazuju da flota u senci deluje očigledno nekažnjeno, pred nosom kijevskih saveznika.

Ruski tankeri kao „uobičajen prizor“

Skiper Met Koker, koji inače vodi ribolovne izlete na svom brodu Portija, kaže da su takvi tankeri uobičajen prizor na najprometnijem pomorskom putu na svetu.

„Ti ruski brodovi i tankeri su uobičajena pojava. Iskreno, niko na njih više i ne obraća pažnju“, rekao je.

Novinari su pratili tri broda iz flote u senci – Rigel, Hiperion i Kousai – koji su prevozili naftu iz ruskih baltičkih luka i presreli ih dok su prolazili najužim delom Doverskih vrata.

Izbliza, na sve nemirnijem moru, veličina tih plovila je ogromna, a svako od njih priča priču o dometu, ali i ograničenjima zapadnih mera.

Rigel, tanker klase Sujezmax, dugačak je više od 270 metara. Sa kapacitetom od milion barela, njegov teret nafte, ukrcan nedelju dana ranije u Primorsku, vredi oko 55 miliona dolara.

Tanker plovi pod zastavom Kameruna, u vlasništvu je kompanije sa sedištem na Sejšelima, a sankcionisali su ga, između ostalih, EU, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada.

Zbog toga ne može da koristi lučke objekte u tim zemljama, ali može da putuje do svoje sledeće poznate stanice, Port Saida na ulazu u Suecki kanal. Nije poznato gde će nafta biti iskrcana, ali od početka ruske invazije na Ukrajinu, većina ruske nafte prodaje se Kini i Indiji uz značajan popust.

Sledeći se pojavio Hiperion, koji je pod sankcijama Ujedinjenog Kraljevstva, EU i SAD. Plovio je pod ruskom zastavom, sa imenom ispisanim ćirilicom na pramcu.

Taktike flote u senci

Još u decembru, Hiperion je plovio pod zastavom Sijera Leonea, kada je nakon isporuke u Venecuelu promenio zastavu i izbegao američku pomorsku blokadu na Karibima.

Promena zastava uobičajena je taktika flote u senci. Vlasništvo je često netransparentno, a osiguranje nejasno, što je ozbiljan razlog za zabrinutost s obzirom na to da su mnogi brodovi stari i loše održavani.

SAD je preduzeo direktne vojne akcije protiv tankera iz flote u senci povezanih sa Venecuelom, pri čemu je od prošle godine zaplenjeno najmanje sedam brodova, poslednji put u utorak u Indijskom okeanu. Francuske paravojne snage takođe su prošlog meseca zaplenile jedan tanker u Sredozemlju.

Uprkos gotovo svakodnevnom prolasku tankera kroz La Manš, britanske intervencije do sada su bile usmerene na proveru osiguranja.

Dok je prolazio treći sankcionisani tanker, Kousai, obalska straža je preko otvorenog VHF radio-kanala zatražila od njegovog kapetana dokaz o osiguranju. Od kapetana je zatraženo da dokumentaciju pošalje na vladinu imejl adresu u roku od 24 sata. Odgovor sa Kousaija nije se čuo, a brod je za nekoliko minuta nestao iz vidokruga.

„Preko 60 odsto ruske sirove nafte izvozi se flotom u senci“

Sankcije protiv ruske naftne industrije ipak su imale efekta, smanjivši vrednost ruske nafte, ako ne i količine koje se prevoze.

Sam rast flote u senci tržišni je odgovor na pooštravanje sankcija. Budući da je većina tankera pod zapadnom kontrolom i povezanih pomorskih usluga postala nedostupna Rusiji, ona se okrenula ad hok, netransparentnoj floti starijih plovila za prevoz nafte, često u tajnosti.

„Više od 60 odsto ruske sirove nafte izvozi se flotom u senci“, kaže Pamela Manger, rukovodilac analize evropskog tržišta u energetskoj analitičkoj kompaniji Vorteksa.

„U lancu mora biti više tankera. Recimo da sankcionisani brod ukrca rusku sirovu naftu i krene ka Kini. Na putu do odredišta može doći do pet, šest, pa i sedam pretovara sa broda na brod kako bi se prikrilo poreklo nafte i prebacila na nesankcionisana plovila koja će je na kraju isporučiti kupcu.“

Podaci Centra za istraživanje energije i čistog vazduha pokazuju da je broj plovila u floti u senci porastao nakon sankcija, ali je količina prevezene nafte ostala konstantna, čak i dok su stotine plovila direktno sankcionisane.

Kako ovo utiče na cene nafte?

Cene su, međutim, pale. Ruska nafta sada se takmiči sa iranskom i venecuelanskom na „problematičnom“ tržištu sankcionisane nafte, što je dovelo do smanjenja prihoda Kremlja.

„Rusija je morala da ponudi značajan popust na svoju sirovu naftu“, kaže Dejvid Fajf, glavni ekonomista u kompaniji Argus Media. „Godine 2021. cena Urala, primarne ruske izvozne nafte, bila je dva do tri dolara niža od severnomorske nafte Brent. Sada u februaru, Ural se u baltičkim lukama utovaruje po ceni koja je i do 27 dolara niža od Brenta.“

Ta razlika u ceni smanjila je ruske prihode od nafte za oko 25 odsto na godišnjem nivou, a samo u januaru za čak 50 odsto, što je ekonomski udarac koji Kremlj ne može da ignoriše.

„Mislim da će pretrpeti prilično veliki udarac, posebno u prihodima ove godine, i očekujem, u najmanju ruku, pad količina od oko pola miliona barela dnevno“, kaže Fajf.

Sprema li se vojna konfrontacija?

Pritisak bi mogao dodatno da se pojača, uz pozive na snažniji odgovor evropskih država, uključujući Veliku Britaniju.

Prema pomorskom pravu, sva plovila imaju pravo neškodljivog prolaza dok god plove pod legitimnom zastavom, a mnoge zemlje nastavile su da posluju sa Rusijom od početka invazije.

Britanska vlada je, kako se saznaje, ispitala pravne osnove za zadržavanje ruskih tankera, uključujući i one prema Zakonu o sankcijama i sprečavanju pranja novca.

„Mislim da će doći trenutak kada će Britanija i njeni saveznici, Holanđani, Danci i Norvežani, kao pomorske nacije severne Evrope, morati da zauzmu znatno oštriji stav prema tim ruskim brodovima, čak i ako su pod pratnjom“, kaže profesor Majkl Klark, analitičar za bezbednost i odbranu za Skaj njuz. „Kada se to dogodi, verujem da ove godine verovatno idemo ka nekoj vrsti militarizovanog sukoba na moru.“

Portparol Ministarstva odbrane izjavio je da su zatražili dokumente o osiguranju od više od 600 plovila i da je „odvraćanje, ometanje i degradiranje ruske flote u senci prioritet“. Vlasnici brodova Rigel, Hiperion i Kousai kontaktirani su za komentar.

Bonus video

(Espreso/Index)