PUTIN BI IH MATIRAO SA SAMO 15.000 VOJNIKA! Ovako bi mogao da gurne NATO u egzistencijalnu krizu - KORAK PO KORAK!

Simulacija napada, koju su sproveli stručnjaci, dala je uznemirujući rezultat i izazvala uzbunu čak i u SAD. Kako piše nemački Welt, najverovatnije će biti i tema diskusije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koja počinje danas.

Glavni rezultat simulacije: Sa samo 15.000 vojnika, Rusi bi mogli da gurnu NATO u egzistencijalnu krizu.

Složenu simulaciju sproveo je nemački list Welt u saradnji sa Nemačkim centrom za ratne igre na Univerzitetu Bundesvera u Hamburgu.

Nekoliko poznatih stručnjaka i političara preuzelo je uloge Rusije i raznih zemalja EU i NATO, simulirajući postepenu eskalaciju.

Austrijski vojni stručnjak Franc-Stefan Gadi preuzeo je ulogu ruskog načelnika Generalštaba u ratnoj igri i razvio planove napada.

Gadi je objasnio kako bi ograničeni ruski kontingent mogao da matira zapadni vojni savez, u simuliranom sukobu koji bi se odigrao ove godine.

- U ovom scenariju, prekid vatre u Ukrajini bi bio uspostavljen leta 2026. godine, što bi Rusiji dalo nekoliko meseci da popuni, preobuči i preraspodeli svoje trupe. Iako je prekid vatre u Ukrajini krhak, Rusiji više nisu potrebne sve njene trupe na frontu - rekao je stručnjak.

Prema scenariju simulacije, Vladimir Putin bi iskoristio humanitarnu krizu u Kalinjingradu, i zatim napao Litvaniju kako bi otvorio humanitarni koridor i okupirali strateški važan grad Marijampole.

U simulaciji, SAD se ne pozivaju odmah na klauzulu o kolektivnoj odbrani NATO-a, a i Nemačka takođe okleva. Poljska mobiliše svoje oružane snage, ali ne interveniše vojno. Ruski dronovi i mine blokiraju ključne transportne rute, sprečavajući NATO trupe da intervenišu na terenu.

Prema takvom scenariju, sa samo nekoliko hiljada vojnika, Rusija je onemogućila delovanje NATO i okupirala delove teritorije baltičkih država.

- Da bi postigla svoje vojne ciljeve na Baltiku, Rusija ne mora da izvrši invaziju na Litvaniju, Letoniju ili Estoniju. Može da uspostavi takozvanu kontrolu vatre iz Belorusije i Kalinjingrada. To znači da se najvažnije strateške pozicije bombarduju raketnim bacačima, artiljerijom i dronovima, odvraćajući protivnika od intervencije. Za to Rusiji nije potreban "nijedan vojnik" na Baltiku - objasnio je Gadi.

Međutim, glavni problem za Zapad nisu vojne sposobnosti Rusije, već sopstveni odgovor.

U ovom scenariju, Amerikanci ne pristaju da vojno intervenišu i brane teritoriju NATO svojim snagama u prvih 48 sati. To znači da je pritisak da se pomogne baltičkim državama isključivo na Evropi.

U simulaciji, ni Nemačka ni Poljska ne odlučuju da pruže vojnu podršku Litvaniji, članici NATO-a i EU.

- Ruski ratni cilj na Baltiku je da diskredituje NATO. Rusija stavlja Berlin i Varšavu u dilemu: "Da li zaista želite da rizikujete svoje trupe i velike gubitke, da biste zaštitili Baltik" - kaže Gadi.

Nakon simulacije, stručnjak se pita da li bi Nemačka zaista bila spremna i imala hrabrosti da brani Baltik, i navodi da bi to bila "izuzetno teška odluka" za nemačko rukovodstvo.

Posledice po NATO i EU bile bi razorne, kaže Gadi, i objašnjava kako bi Rusi razmišljali:

- Ruski ratni cilj na Baltiku je da diskredituje NATO kao savez i da oslabi Evropsku uniju. A to se može postići verodostojnim demonstriranjem da NATO i druge zemlje EU ne mogu mnogo da urade ako Rusija u suštini kaže: Odsecamo Baltik od ostatka Evrope.

Franc-Stefan Gadi je austrijski vojni analitičar. Sprovodio je istraživanja, između ostalih institucija, u Britanskom međunarodnom institutu za strateške studije (IISS) i savetuje klijente o pitanjima bezbednosti i odbrane preko svoje kompanije. Njegove analize se redovno pojavljuju u novinama kao što su britanski "Financial Times" i američki "Wall Street Journal".

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ Welt/ Bild/ Prenela: T.M.)