5 TONA NOVCA U KEŠU: Putin daruje slamku spasa za režim u Teheranu

Rusija je u tajnosti poslala milijarde dolara u kešu Iranu kako bi održala režim, otkrio je britanski The Telegraph.

Državna ruska banka započela je isporuke u ukupnoj vrednosti od oko 2,5 milijarde dolara Islamskoj Republici samo nekoliko dana nakon što je Donald Tramp uveo kaznene sankcije Teheranu tokom svog prvog mandata kao predsednik SAD.

Skoro pet tona novčanica poslato je u ukupno 34 pošiljke tokom četiri meseca 2018. godine.

Svaka pošiljka u vrednosti između 57 i 115 miliona dolara, vršena je između "Promsvyazbanka", u Moskvi i iranske centralne banke na bulevaru Mirdamad u Teheranu, pokazuju dokumenta do kojih je The Telegraph došao.

Ove tajne isplate otkrivaju mnogo dublji odnos između Rusije i Irana nego što je ranije bilo poznato, pri čemu Moskva i Teheran zaobilaze sankcije i tradicionalne metode plaćanja kako bi iranski režim ostao stabilan.

Postoji strah da se slične isplate dešavaju i danas, dok Iran šalje dronove kamikaze "Šahid-136" i balističke rakete kratkog dometa "Fath-360" u vrednosti od milijardi dolara kako bi podržao ruski rat u Ukrajini.

Ruske isporuke keša počele su nakon što je iranski režim surovo ugušio talas protesta zbog ekonomskih teškoća 2018. Ruska "Promsvyazbank", koju je Moskva koristila da zaobiđe sankcije, izvršila je prvu pošiljku 13. avgusta 2018. godine, nedelju dana nakon što je Tramp potpisao izvršnu uredbu kojom su uvedene sankcije Teheranu.

Ta pošiljka je sadržala 110 kilograma keša u vrednosti od 57,3 miliona dolara, koji je verovatno putovao vozom do luke Astrahan, zatim brodom preko Kaspijskog mora do luke Amirabad, i potom opet vozom do Teherana.

Veruje se da je novac bio složen u novčanice od 500 evra, s obzirom na težinu i vrednost svake pošiljke, iako je njena vrednost registrovana u američkim dolarima.

Ana Borščevskaja, stručnjak za rusku politiku prema Bliskom istoku, rekla je da transferi pokazuju kako Moskva pronalazi domišljate načine da "podrži" iranski režim tokom kriznih vremena.

"Razmišljanje je da je režimu potrebna podrška ovca", rekla je, dodajući:

"Rusija će oklevati da vojno interveniše, ali postoji toliko mnogo drugih stvari koje mogu da urade da bi podržali režim".

Aša Kaslberi-Ernandez, bivša viša savetnica za Bliski istok u američkom Stejt departmentu, rekla je da su pošiljke gotovine omogućile da podrška Moskve Teheranu ostane "tajna".

Aša Kaslberi-Ernandez tvrdi da pošiljke pokazuju koliko je Kremlj bio zainteresovan za opstanak iranskog režima i kaže da su verovatno izvršene "iz očaja".

"To je balansiranje gde žele da pomognu Iranu, ali ne žele da ljudi znaju da to rade. Oni pokušavaju da budu tajnoviti jer procenjuju da je veći deo međunarodne zajednice protiv iranskog režima i da je više za narod".

Arijana Tabatabai, viša pomoćnica specijalnog izaslanika za Iran u administraciji Džozefa Bajdena, spekulisala je da su isporuke mogle biti plaćanje za širok spektar vojnih kupovina ili podrška organizacijama poput IRGC (Islamske revolucionarne garde).

"Moja prva pretpostavka bi bila oprema i oružje, raketni sistemi ili bi to mogle biti komponente", rekla je ona.

"S obzirom na veoma sveobuhvatne sankcije koje su na snazi protiv obe zemlje i na to da je Iran efikasno isključen iz Svifta i drugih bankarskih mehanizama, ne smatram da je posebno iznenađujuće što bi koristili gotovinu", rekla je ona.

Nekada privatna banka, koju je preuzeo Kremlj 2017. godine prenamenjena je za finansiranje odbrambenog sektora i izbegavanje američkih sankcija.

Nakon preuzimanja, ruska centralna banka je saopštila da će postati "banka sa posebnim namenama za opsluživanje preduzeća vojno-industrijskog kompleksa".

Petr Fradkov, sin bivšeg šefa ruske spoljne obaveštajne službe, bio je na čelu banke u vreme isplata. On je u januaru 2018. imenovn na čelo banke. Fradkov je pod sankcijama od strane Velike Britanije i SAD nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Za to vreme Tramp preti velikim vojnim sukobom sa Islamskom Republikom, a Vašington je nedeljama gomilao armadu ratnih brodova u Persijskom zalivu.

Gomilanje vojske usledilo je kao odgovor na brutalno suzbijanje masovnih demonstracija od strane Irana, u kojima je teokratski režim ubio najmanje 6.000 ljudi, prema podacima grupa za ljudska prava.

Odnosi Moskve sa Teheranom su procvetali od invazije na Ukrajinu, što je rezultiralo vojnim partnerstvima i kupovinom iranskih dronova i raketa za ratne napore.

Ana Borščevskaja, viši saradnik Vašingtonskog instituta, rekla je da je motivacija Moskve za slanje novčanica verovatno bila da "postoji mnogo više toga što možete da uradite sa gotovinom što je nemoguće pratiti".

Takođe je upozorila da bi se ova plaćanja mogla nastaviti ove godine.

"Rekla bih da Rusija daje više, ali to je prikladno vremenu jer smo u situaciji u kojoj iranskom režimu treba veća podrška u poređenju sa 2018. godinom. Ovi protesti su najveći koje je iranski režim video godinama, čak smo videli glasine da bi ajatolah Ali Hamnei mogao da pobegne u Moskvu. Samo zato što Rusija nije pružila neposrednu direktnu vojnu podršku, lako je pomisliti da ovde nema ništa da se vidi. Ali ovo zapravo ne može biti dalje od istine. Ovo je upravo ona vrsta podrške zbog koje bi trebalo da brinemo".

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Prenele Espreso vesti)