OVAKO PUTIN UĆUTKUJE SVOJE PROTIVNIKE U INOSTRANSTVU?! Isplivali šokantni podaci, ovo će vas ostaviti BEZ TEKSTA!

Hiljade dokumenata koje je dostavio uzbunjivač iz Interpola po prvi put otkrivaju razmere navodne zloupotrebe ove međunarodne policijske organizacije od strane Rusije kako bi ciljala svoje kritičare u inostranstvu.

Podaci dostavljeni BBC World Service i francuskom istraživačkom mediju Disclose pokazuju da Rusija koristi Interpolove poternice kako bi tražila hapšenje ljudi poput političkih protivnika, biznismena i novinara, tvrdeći da su počinili krivična dela.

Analiza podataka takođe ukazuje da je tokom protekle decenije Interpolova nezavisna jedinica za pritužbe primila više žalbi na račun Rusije nego na bilo koju drugu zemlju, tri puta više nego na sledeću na listi - Tursku.

Pored toga, podaci pokazuju da su žalbe na zahteve iz Moskve dovele do poništavanja većeg broja slučajeva nego za bilo koju drugu državu.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Interpol je uveo dodatne provere aktivnosti Moskve "kako bi se sprečila svaka potencijalna zloupotreba Interpolovih kanala u vezi sa ciljanjem pojedinaca unutar ili izvan sukoba u Ukrajini".

Međutim, procureli dokumenti ukazuju da ove mere nisu sprečile Rusiju da zloupotrebljava sistem, a uzbunjivač je naveo da su neke strože mere tiho ukinute tokom 2025.

Kao odgovor, Interpol navodi da se svake godine hiljade najtežih svetskih kriminalaca uhapse zahvaljujući njegovim operacijama i da organizacija ima niz sistema za sprečavanje zloupotreba, koji su dodatno ojačani poslednjih godina. Takođe navodi da je svestan potencijalnog uticaja koji zahtevi za hapšenje mogu imati na pojedince.

"Kada vas pogodi crvena poternica, vaš život se potpuno menja", kaže Igor Pestrikov, ruski biznismen, čije se ime pojavljuje u procurilim dokumentima.

Interpol sam po sebi nije globalna policijska sila, već pomaže policijama širom sveta da sarađuju. Crvena poternica je upozorenje svim njegovim članicama (196 država) da lociraju i uhapse određenu osobu. Crvena difuzija je sličan zahtev, ali se šalje samo pojedinačnim državama.

Pestrikov je otkrio da je imenovan u crvenoj listi nakon što je pobegao iz Rusije u junu 2022.godine, četiri meseca nakon invazije na Ukrajinu i zatražio azil u Francuskoj.

Smatrao je da ima dve opcije: "Da ode u policiju i kaže: 'U sistemu sam Interpola'“ i rizikuje hapšenje ili da se krije. To znači da "ne možete iznajmiti stan, a vaši bankarski računi će biti blokirani“, što mu se i dogodilo, kaže on.

"To je stalna nervoza, sve vreme", dodaje, objašnjavajući da je uvek gledao preko ramena. Radi bezbednosti, njegova ćerka i njena majka su se preselile u drugu zemlju. Policija može "da vam u bilo kom trenutku provali u kuću, zato ste kao pacov u ćošku", kaže on.

"To su stres, nervoza, pritisak, bezakonje koje vam se nameće" ono što razbija porodice, dodaje on.

Pestrikov je bio glavni akcionar u velikim metalurškim kompanijama u Rusiji koje su privatizovane 1990-ih, a najznačajnija je Solikamska fabrika magnezijuma.

U mesecima koji su prethodili invaziji na Ukrajinu 2022. godine, kaže da su ga vladini ministri pritiskali da prestane da prodaje svoje proizvode u inostranstvu i da snabdeva samo rusko tržište. Verovao je da bi to značilo da bi se njegovi proizvodi mogli koristiti za izradu komponenti za vojnu opremu, kao što su borbeni avioni i tenkovi.

On kaže da nije bilo samo protiv toga da je bio protiv "moranja da prodaje mnogo jeftinije i onome kome su mu iz ministarstva rekli", već da je "to bilo i moralno pitanje, niko nije želeo da se uključi čak ni indirektno u proizvodnju nečega što se koristi za ubijanje ljudi".

Pestrikov veruje da su njegovo odbijanje da se povinuje zahtevu i činjenica da je njegova supruga u to vreme bila Ukrajinka doveli do nacionalizacije njegovih kompanija i do toga da ga Rusija istražuje zbog finansijskih kriminala.

Nakon što je pobegao u Francusku, bio je zabrinut da bi Kremlj mogao da pokuša da ga tamo "cilja", pa je kontaktirao Interpol i obavešten je o zahtevu za crvenu difuziju, koji je prošao provere agencije.

Pestrikov je odlučio da ga ospori preko Interpolovog internog, nezavisnog nadzornog tela, Komisije za kontrolu Interpolovih dosijea (CCF), tvrdeći da je ruski zahtev politički motivisan.

Ustav Interpola izričito navodi da se organizacija ne može koristiti "za preduzimanje bilo kakve intervencije ili aktivnosti političkog, vojnog, verskog ili rasnog karaktera".

Nakon što je Pestrikov proveo skoro dve godine na poternici, Komisija za hapšenje (CCF) je presudila da je njegov slučaj pretežno politički. Interpol je otom otkazao zahtev za Pestrikovljevo pritvaranje.

Interpol objavljuje samo veoma osnovne podatke o nelegitimnim zahtevima za hapšenje i od 2018. godine nije otkrio koje su zemlje predmet žalbi i istraga. Ovaj nedostatak transparentnosti otežava procenu obima problema, ali po prvi put, procureli dokumenti otkrivaju mnogo potpuniju sliku.

Jedna grupa datoteka podeljena sa BBC-jem sadrži listu žalbi poslatih CCF. Podaci nisu potpuni, ali pokrivaju širok spektar zemalja, a tamo gde je navedena nacija koja traži hapšenje, ima više žalbi na Rusiju nego bilo gde drugde.

Dosijei takođe pokazuju da se u poslednjoj deceniji najmanje 700 ljudi koje je Rusija tražila žalilo Komisiji za kriminalne poternice (CCF), a za najmanje 400 njih su im crvene poternice ili rasejanja poništene. To je više nego za bilo koju drugu zemlju.

"Istorijski gledano, Rusija je jedan od glavnih počinilaca zloupotrebe crvenih poternica", kaže britanski advokat Ben Kit, koji je zastupao mnoge klijente koji su želeli da se njihova imena uklone sa Interpolovih lista poternica.

On smatra da Interpol ima poseban problem sa Rusijom i da pokušaji agencije da spreči zloupotrebu nisu bili uspešni.

On kaže da ima "stalni priliv klijenata koji su predmet ruskih crvenih poternica, a koji su ili politički povezani, ili često proukrajinski nastrojeni, ili alternativno kao rezultat korporativnih racija“.

Međunarodni advokat Jurij Nemec, koji je specijalizovan za pitanja Interpola i ekstradiciju, slaže se da se Interpolova dodatna kontrola ruskih zahteva za hapšenje, uvedena nakon njene invazije na Ukrajinu, nije pokazala efikasnom.

On kaže da je upoznat sa brojnim slučajevima u kojima su Rusi koji se protive ratu "bili meta zbog toga što su govorili protiv onoga što se dešava i optuženi su za finansijske ili druge obične zločine i na osnovu toga uneti u bazu podataka".

"Nije teško prevariti sistem", dodaje on.

Pored informacija o obaveštenjima i žalbama, izvor iz Interpola je takođe dostavio BBC hiljade poruka poslatih između pojedinačnih zemalja putem Interpolovog sistema za razmenu poruka, otkrivajući još jedan, manje formalni put za praćenje ljudi u inostranstvu.

Jedna poruka iz Moskve upućena agentima za sprovođenje zakona u Abu Dabiju objašnjava kako je Interpol odbio zahtev za crvenu poternicu, ali da i dalje želi pomoć u praćenju mesta boravka subjekta. Ovo je suprotno savetu Interpola da članice ne bi trebalo da koriste njegove kanale na ovaj način.

Curenje informacija takođe sadrži poruku o Armenu Aramjanu, novinaru koji je pobegao iz Rusije nakon što je osuđen za „uključivanje maloletnika u opasne aktivnosti“ zbog izveštavanja o studentskim protestima koji su podržavali opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u januaru 2021.

Aramjan je prvo otišao u Jermeniju, a zatim u Nemačku. Poruka iz Rusije upućena organima za sprovođenje zakona u obe zemlje zaobišla je formalniji proces crvene potvrde i crvene difuzije, i tražila je "bilo kakve korisne informacije" o Aramjnu, kao i o njegovom boravištu.

Poruka je poslata u februaru 2023. godine, tokom vremena kada je Rusija bila pod restriktivnim merama i njene poruke su proveravane pre slanja. Kada je BBC pokazao Aramjanu kopiju poruke, rekao je da je bio šokiran, ali ne i iznenađen.

"Ne mislim da su očekivali da će im Nemačka poslati moju adresu, moj broj telefona i izručiti me, ali ako bi mogli bar da dobiju neke sitne informacije, to bi i dalje bilo vredno za njih.“

Curenje informacija sadrži i druge poruke u kojima strana agencija za sprovođenje zakona odgovara na zahtev Moskve za informacijama. Poslala je detalje o kretanju saveznice Navaljnog, Ljubov Sobolj, i poznatog prebega Gleba Karakulova. Razmena u vezi sa Karakulovim dogodila se nakon što je Interpol objavio dodatnu proveru Moskve.

BBC je takođe dobio pristup internim izveštajima Interpola iz 2024. i 2025. godine koji pokazuju kontinuiranu zabrinutost zbog aktivnosti Rusije od strane viših direktora unutar organizacije.

U jednom, visoki zvaničnik direktno izražava ruskim delegatima "ozbiljnu zabrinutost" zbog "namerne zloupotrebe" Interpolovih sistema od strane zemlje, navodeći da je bilo slučajeva "flagrantnog kršenja" Interpolovih pravila.

Uprkos dodatnim ograničenjima za Rusiju, izveštaji pokazuju da je približno 90 odsto ruskih zahteva i dalje prolazilo početne provere 2024. godine. Pa ipak, u istom periodu, Komisija za međunarodno krivične postupke (CCF) je poništavala otprilike polovinu svih ruskih zahteva na koje je primila žalbe. Ovo postavlja pitanja o tome da li su mere bile dovoljno stroge.

Jedan izveštaj opisuje kako je Rusija 2024. godine pokušala da stavi crvene difuzije na sudije i tužioca Međunarodnog krivičnog suda, nakon što je telo izdalo naloge za hapšenje predsednika Vladimira Putina i još jednog vladinog zvaničnika zbog njihovih postupaka u Ukrajini. Ovi zahtevi iz Moskve su odbijeni.

Čak i dok se unutar organizacije izražavala zabrinutost zbog zloupotrebe Interpolovih sistema od strane Rusije, izveštaji takođe pokazuju da su se 2024. i 2025. vodili razgovori o tome da li treba ukloniti dodatna ograničenja za ruske aktivnosti.

Čini se da je to rešeno u korist Moskve. Uzbunjivač je rekao za BBC da je Interpol 2025. godine tiho odustao od nekih dodatnih mera protiv Rusije, nije jasno koliko je daleko ovo popuštanje moglo da ode. Uprkos ponovljenim zahtevima, Interpol je saopštio da nije u mogućnosti da komentariše zbog svojih "strogih pravila o obradi podataka".

BBC nije mogao da otkrije sve detalje curenja informacija Interpolu jer bi to moglo da otkrije izvor. Međutim, kada su upitani o pitanjima pokrenutim u istrazi, Interpol je rekao da je „zabrinut da brojne optužbe izgleda proizilaze iz pogrešnog razumevanja načina rada Interpola i CCF sistema ili činjeničnih grešaka u vezi sa podacima i promenama unutar Interpolovih sistema“.

"Netačno je reći da dajemo prioritet policijskoj saradnji u odnosu na sprečavanje zloupotrebe Interpol sledi svoj ustav koji izričito zabranjuje korišćenje naših sistema za informacije koje su pretežno političkog, vojnog, verskog ili rasnog karaktera".

I u prošlosti je Interpol navodio da može učiniti više u sprečavanju zločina osiguravanjem da linije komunikacije ostanu otvorene.

Advokati Jurij Nemec i Ben Kit slažu se da Interpol treba da učini više kako bi sprečio zloupotrebu svojih sistema.

"Ako se utvrdi da zemlje značajno i uporno zloupotrebljavaju crvene poternice i difuzije, onda bi trebalo da budu suspendovane iz sistema na određeno vreme", kaže Kit.

U suprotnom, Igor Pestrikov se plaši da Rusija, "jednim pritiskom na dugme, može da unese bilo šta, da vam pripiše bilo koji zločin - to im omogućava da vas dalje progone širom sveta".

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)