NATO GRADI ZONU SMRTI NA GRANICI SA RUSIJOM: Niče nova jeziva linija odbrane, uključuje jezive stvari

Brigadni general Tomas Levin, visoki zvaničnik Bundesvera i zamenik načelnika štaba za operacije u NATO-voj kopnenoj komandi u Izmiru, prvi je javno predstavio koncept "koncept Eastern Flank Deterrence Line" (EFDL), Istočne bočne linije odvraćanja, u intervjuu za nemački list Welt am Sonntag.

Prema Levinovim rečima, NATO planira da stvori slojevitu, visokotehnološku odbrambenu zonu duž granica sa Rusijom i Belorusijom. Cilj je jasan: oslabiti i usporiti svaki potencijalni neprijateljski napad pre nego što dođe do direktnog sukoba sa glavnim snagama alijanse.

"Želimo da slomimo neprijateljski prodor", naglasio je Levin, opisujući EFDL kao "vruće područje“ koje će se oslanjati na autonomne sisteme, veštačku inteligenciju i minimalnu izloženost ljudskog faktora u prvim fazama sukoba.

Ključni elementi nove linije odvraćanja uključuju autonomne kopnene platforme i naoružane dronove, poluautonomna vozila, automatizovane sisteme protivvazdušne i raketne odbrane, višeslojnu senzorsku mrežu, fiksne i mobilne radare, optičke i akustične detektore, satelitske sisteme, avione za rano upozoravanje i izviđačke dronove, uključujući četvoronožne robotske izviđače.

Svi ovi sistemi će slati podatke u realnom vremenu u komandne centre NATO-a, gde će veštačka inteligencija analizirati kretanje, predviđati pretnje i pokretati odbrambene odgovore. Ljudi će i dalje donositi konačne odluke o upotrebi sile, u skladu sa međunarodnim pravom i etičkim standardima.

"Ovo nije samo integracija tradicionalnih snaga - stvaramo robotsku ili automatizovanu zonu duž granice", objasnio je Levin. Projekat će takođe obuhvatiti značajno povećanje zaliha municije i oružja u državama na prvoj liniji fronta (kao što su Poljska, baltičke države, Rumunija i Finska) kako bi se osigurala brza logistika u slučaju eskalacije.

Rok za završetak je kraj 2027. godine, pod uslovom da finansiranje i koordinacija među članicama budu tekli po planu. Inicijativa dolazi kao direktan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine i niz provokacija, uključujući upade dronova u vazdušni prostor NATO-a.

Litvanija već preduzima korake u tom pravcu, priprema se za brzo onesposobljavanje ključne infrastrukture (mostove, železnice) u slučaju krize. Analitičari upozoravaju da, iako je direktan ruski napad na NATO 2026. godine malo verovatan, Moskva će verovatno nastaviti da testira granice alijanse.

U intervjuu za Gardijan u novembru 2025. godine, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi Rusija mogla da pokrene napad na članicu NATO-a čak i pre kraja rata u Ukrajini, kako bi pokušala da nadoknadi neuspehe na bojnom polju otvaranjem novog fronta u Evropi.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)