Da li će Rusija i Kina stati uz Iran ako SAD krenu u napad? Stručnjaci: "Obe zemlje imaju mnogo veće prioritete"

Iako su Rusija i Kina spremne da pruže podršku Iranu, koji potresaju protesti i koji se nalazi pod pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa, ta podrška bi oslabila u slučaju američke vojne akcije, rekli su stručnjaci za AFP.

Iran je značajan saveznik ove dve nuklearne sile, jer Rusiji isporučuje dronove, a Kini naftu. Međutim, analitičari su naveli da bi dve supersile Teheranu pružile samo diplomatsku i ekonomsku pomoć, kako bi izbegle direktan sukob sa Vašingtonom.

"Kina i Rusija ne žele da idu u direktan sukob sa Sjedinjenim Državama zbog Irana", rekla je Eli Geranmaje, viša stručnjakinja za politiku u istraživačkom centru Evropski savet za spoljne odnose.

Teheran, uprkos decenijama napora, nije uspeo da uspostavi formalni savez sa Moskvom i Pekingom, napomenula je ona.

Ako bi Sjedinjene Države izvele napade na Iran, "i Kinezi i Rusi bi dali prednost svojim bilateralnim odnosima sa Vašingtonom", uverena je Eli Geranmaje.

Kina, kako je navela, mora da održava "delikatno" približavanje Trampovoj administraciji, dok Rusija želi da Sjedinjene Države ostanu uključene u razgovore o okončanju rata u Ukrajini.

"Obe zemlje imaju mnogo veće prioritete od Irana".

Ukrajina pre Irana

Uprkos bliskim vezama, "rusko-iranski sporazumi ne uključuju vojnu podršku", već samo političku, diplomatsku i ekonomsku pomoć, rekao je ruski analitičar Sergej Markov.

Aleksandar Gabujev, direktor Centra Karnegi Rusija Evroazija, rekao je da bi Moskva učinila sve što može "da održi iranski režim na površini".

Ali, dodao je, "mogućnosti Rusije su veoma ograničene".

"Suočena sa sopstvenom ekonomskom krizom, Rusija ne može postati ogromno tržište za iranske proizvode niti može da obezbedi raskošan zajam", rekao je Gabujev.

Nikita Smagin, specijalista za odnose Rusije i Irana, rekao je da u slučaju američkih udara, Rusija ne bi mogla da učini "skoro ništa".

"Oni ne žele da rizikuju vojnu konfrontaciju sa drugim velikim silama poput SAD - ali istovremeno su spremni da pošalju oružje Iranu", rekao je on.

"Korišćenje Irana kao pregovaračkog sredstva je normalna stvar za Rusiju", rekao je Smagin o dugoročnoj strategiji, u vreme kada Moskva takođe pregovara sa Vašingtonom o Ukrajini.

Markov se složio.

"Ukrajinska kriza je mnogo važnija za Rusiju od iranske krize", tvrdi on.

Kineska uzdržanost

Kina je takođe spremna da pomogne Teheranu "ekonomski, tehnološki, vojno i politički" dok se suočava sa nevojnim akcijama SAD, kao što su trgovinski pritisak i sajber napadi, rekao je Hua Po, nezavisni politički posmatrač sa sedištem u Pekingu.

Ako bi Sjedinjene Države pokrenule napade, Kina bi "ojačala svoje ekonomske veze sa Iranom i pomogla mu da se militarizuje kako bi doprinela uvlačenju Sjedinjenih Država u rat na Bliskom istoku", dodao je on.

Do sada je Kina bila oprezna i izražavala se "uzdržano", vrednujući uloge nafte i regionalne stabilnosti, rekao je istraživač odnosa Irana i Kine Teo Nenčini iz "Sciences Po Grenoble".

"Kina ima koristi od oslabljenog Irana, što joj omogućava da obezbedi jeftinu naftu i da stekne značajnog geopolitičkog partnera", rekao je.

Međutim, dodao je: "Teško mi je da ih vidim kako se upuštaju u obračun sa Amerikancima oko Irana".

"Peking bi verovatno osudio, ali ne bi uzvratio", rekao je on.

Hua je rekao da je malo verovatno da će iranska kriza imati uticaja na odnose Kine i SAD u celini.

"Iransko pitanje nije u srži odnosa između dve zemlje. Nijedna ov ovih zemalja neće prekinuti veze jedna sa drugom zbog Irana", zaključuje Teo Nenčini.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Aleksandar Petrović/Prenela: N.J)