NEVEROVATNA OPSESIJA VLADIMIRA PUTINA Prodao sve saveznike zbog NAJMANJEG SELA: Niz vodu će da pusti još DVOJICU!

Iako Moskva podržava iranski režim i naziva antivladine proteste "uvezenim" i "nametnutom obojenom revolucijom" koja želi da sruši legitimnu vladu, Rusija, odnosno ruski predsednik Vladimir Putin, ne namerava da pruži direktnu podršku ajatolahu Aliju Hamneiju.

- Rusija jednostavno nema resurse niti mogućnosti, osim verbalno i veoma oprezno, da pomogne iranskom režimu da se odupre najvećem talasu protesta - piše ruski nezavisni portal Meduza, pozivajući se na izvore u Kremlju.

Prema njihovim rečima, Putin je potpuno fokusiran na rat u Ukrajini, koji ga potpuno iscrpljuje, a izvor iz Kremlja takođe navodi da i da se Putin ne želi zameriti niti svađati sa Donaldom Trampom jer smatra da bi on zbog svih svojih drugih aktivnosti - Venecuela, Kuba, Irana i Grenlanda - mogao da ostavi Ukrajinu po strani i pusti je niz vodu, čemu se, prema pisanju portala, "u Moskvu jako nadaju".

Ukrajina je jedina važna

- Za Putina je osvajanje čak i najmanjeg sela u Ukrajini trenutno važnije od svega drugog, važnije od spasavanja Bašara el Asada, Nikolasa Madura, Kube ili ajatolaha Alija Hamneija - rekao je ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov nezavisnoj ruskoj televizijskoj stanici u egzilu.

On je istakao da su Putinu trenutni prioriteti Ukrajina i normalizacija odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Neki izvori navode da se nada da je u toku "nova preraspodela sfera uticaja u svetu" i da bi tu Rusija mogla imati koristi od toga.

- Rusija malo šta može da učini da spase iranski režim - rekao je Bilal J. Sab, analitičar za Bliski istok i Severnu Afriku u Čatam Hausu.

- Pretpostavka da će Rusija priskočiti u pomoć Iranu ili pružiti značajnu vojnu podršku kako bi ojačala režim verovatno se neće ostvariti - citirao ga je Blumberg.

Iran je bio važan saveznik Rusije

Sulejmanov navodi da je indikativno to što se Putin još nije "žalio" na hapšenje Nikolasa Madura, kao što nije komentarisao ni američke napade-upade na ruske tankere iz takozvane flote iz senke.

Podsetimo se da je Rusija potrošila više od 30 milijardi dolara za Venecuelu u poslednjih deset godina. Sve to pokazuje da Putin više nema moć da spase svoje partnere ili saveznike, kao što je to učinio 2015. godine intervenišući u Siriji. Na kraju, u poslednjih nešto više od godinu dana, pustio je niz vodu ili nije mogao da pruži ruku nijednom od svojih saveznika. Pao je Bašar el Asad i izgubio je rat u Siriji, gde je ostao bez važnih baza koje Rusiju onemogućavaju da u toj regiji - Bliskom istoku i Severnoj Africi - bude važan faktor.

Dalje, Jermenija, kojoj nije pomogao u ratu sa Azerbejdžanom, izmiče mu iz ruku, sada je proteran iz Venecuele, a Iran, kao strateški partner, čak i ako režim nekako uspe da opstane, više neće moći da održava odnose na sadašnjem nivou. Jasno je da bi svaka druga vlada u Iranu koja će doći ili bi došla posle takvog talasa protesta bila neprijateljski nastrojena prema Rusiji, ili bi se okrenula od nje.

Iran je bio važan saveznik Rusije u veoma nestabilnom regionu Bliskog istoka, bio je njen saveznik u kontaktima sa Pakistanom i Indijom, i ne treba zaboraviti da je uoči agresije na Ukrajinu Teheran prodao Moskvi oružje u vrednosti od tri milijarde dolara.

Papirni tigar

Rusija je, s druge strane, prodala neke od svojih sistema protivvazdušne odbrane Iranu, ali su oni potpuno zakazali u Venecueli. Sada mnogi analitičari smatraju da se Rusija dokazala kao papirni tigar u sferi bezbednosti svojih saveznika, kako navodi Blumberg, prvo u Siriji i Venecueli, pa je pitanje kako će reagovati ako se Kuba i Nikaragva nađu u opasnosti.

Aktivista opozicione stranke Primero Justicija drži transparent sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Venecuele Nikolasa Madura tokom protesta protiv ruske invazije na Ukrajinu, u Karakasu 4. marta. 2022.

Izvor Meduze u Kremlju tvrdi da je "sav potencijal Rusije trenutno usmeren ka Ukrajini" i da je važno ostati na površini u međunarodnim odnosima kako bi se učestvovalo u "novom svetskom poretku" koji se sprema.

Ali, prema pisanju Meduze, Putin je spreman da žrtvuje sve ako mu to da prednost u Ukrajini. Važno mu je da svojoj javnosti – koja, kako kažu nezavisni izvori, pokazuje sve veći zamor od rata - pokaže da vodi uspešan rat u Ukrajini. Prema rezultatima nekih nezavisnih anketa, skoro dve trećine Rusa, više od 63 odsto njih, želelo bi da se rat završi i da Rusija i Ukrajina potpišu "kompromisni mirovni sporazum".

To pokazuje da je Rusija potpuno opsednuta ratom u Ukrajini, ali i činjenicu da je svesna da više nema snage za ono što stalno glumi - veliku silu koja mora biti "deo" svake svetske krize. Međutim, sada pokušava da iskoristi činjenicu da je Moskva bila posrednik u tajnim pregovorima između Izraela i Irana u vezi sa tim da Izrael neće napasti Iran ako Teheran obeća da neće napasti i pretiti Izraelu.

Međutim, važno je napomenuti da je ovaj sporazum postignut početkom decembra 2025. godine, nekoliko nedelja pre nego što je u Iranu izbio ustanak protiv režima koji je ozbiljno potresao tamošnju vladu, i sada se mnogi pitaju koliko je ovaj sporazum uopšte važan, odnosno koliko bi se stranke mogle pridržavati njega.

Tramp: Putin se plaši Amerike koju ja predvodim

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp izjavio je pre nekoliko dana da se predsednik Rusije Vladimir Putin plaši SAD, ali ne i Evrope.

- I očigledno je, rekao bih, da se predsednik Putin ne plaši Evrope, on se plaši Sjedinjenih Američkih Država, koje ja predvodim. Nema straha od Evrope - rekao je američki lider, preneo je CNN.

POGLEDAJTE I - NOĆNA VOJNA OPERACIJA, GRENLANDSKI PAKAO! NATO pred epskim kolapsom

Da li će biti vojnog sukoba između Evrope i Amerike oko Grenlanda? Ovo pitanje otvorilo se nakon kratkog ali usijanog sastanka između američke, danske i grenlandske delegacije u Vašingtonu u sredu, istog dana kad su saveznici Danske objavili da će povećati svoje vojno prisustvo na Grenlandu, dok transatlantske tenzije ključaju već danima zbog namere američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom.

Nekoliko NATO zemalja rasporediće mali broj vojnika na Grenlandu da učestvuju u zajedničkim vežbama sa Danskom, dok Tramp preti nasilnom aneksijom arktičkog ostrva. CNN ukazuje da nije neobično da NATO zemlje šalju svoje trupe na vežbe u druge zemlje, ali da tajming i simbolizam poslednje objave evropskih nacija pokazuje solidarnost u vreme neviđenih tenzija unutar alijanse.

Tramp je eskalirao spor uoči ključnog sastanka u sredu, objavljujući u postu na društvenim mrežama da “SAD trebaju Grenland u svrhe nacionalne bezbednosti” i da je on “vitalan” za njegov planirani sistem protivraketne odbrane “Zlatna kupola”. Njegovi komentari bacili su 76-godišnji NATO u krizu, povećavajući mogućnost da najveća i najmoćnija članica saveza anektira teritoriju druge.

Šta je bilo na sastanku

Sastanak u Vašingtonu između danskih i grenlandskih zvaničnika sa američkim izaslanicima – državnim sekretarom Markom Rubijom i potpredsednikom Džej Di Vensom, koji je već bio “u izvidnici” na Grenlandu prošlog marta - trajao je svega 50 minuta.

Grenlandska ministarka spoljnih poslova Vivijan Mocfeldt, danski ambasador Džesper Moler Sorensen i danski ministar spoljnih poslova Lars Lokre Rasmusen u Vašingtonu 14. januara

Konkretnih rezultata je bilo malo, piše “Politiko”. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da je razgovor sa Amerikancima bio “otvoren i konstruktivan razgovor“, ali da “osnovno neslaganje” i dalje postoji. Postignuta je, ipak, saglasnost o formiranju “radne grupe na visokom nivou kako bi ispitali da li mogu da pronađu zajednički put napred”, a očekuje se da će se ona sastati u narednim nedeljama.

Samo nekoliko sati nakon neuspelog samita o Grenlandu, prve specijalne snage i izviđačke trupe iz Evrope stigle su tokom protekle noći na ostrvo.

Noćno vojno raspoređivanje na Grenlandu

Danska, koja je ranije upozorila da bi napad na Grenland označio kraj NATO-a, u sredu je objavila da širi vojno prisustvo na ostrvu “u bliskoj saradnji sa saveznicima” alijanse. Od tada su Nemačka, Švedska, Francuska i Norveška potvrdile da će poslati svoje vojno osoblje na Grenland ove nedelje, u okviru evropske vojne misije “Arktička izdržljivost”.

Švedska nije precizirala broj vojnika

Norveška je najavila dvoje vojnika

Francuski ambasador za polarna i okeanska pitanja Olivije Poavr d'Arvor rekao je "Fransinfu" da je "oko 15" francuskih vojnika, "specijalista za visoke planine" već raspoređeno u prestonici Grenlanda, Nuku

Nemačka je objavila da će, na poziv Danske, poslati 13 vojnika na Grenland u izviđačkoj misiji, koja bi trebala da traje od 15-17. januara. U saopštenju se navodi da je cilj da se “istraži mogući vojni doprinos kojim bi se podržala Danska u osiguranju bezbednosti u regionu”

Kanada i Francuska planiraju da otvore konzulate u Nuku u narednim nedeljama

“Politiko” navodi, pozivajući se na upućene izvore, da ovo raspoređivanje za sada ostaje na međuvladinom nivou i NATO ga još nije zvanično odobrio, a prema nemačkim medijima, operacija se koordiniše iz Kopenhagena, a ne kroz NATO strukture. Dakle - bez učešća Amerikanaca.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da Poljska neće slati vojnike na Grenland, navodeći da bi napad jedne zemlje članice NATO-a na teritoriju druge bio "kraj sveta kakav poznajemo" i "politička katastrofa".

- To bi bio kraj sveta kakav poznajemo, koji je garantovao svet zasnovan na solidarnosti NATO-a koji je obuzdavao zle sile povezane sa komunističkim terorom ili drugim oblicima agresije - naveo je Tusk, preneo je Rojters.

Koliko će daleko Evropa da ode u odbrani Grenlanda?

Ipak, otvoreno je pitanje koliko će Evropa daleko da ide u odbrani Grenlanda od Trampa, piše “Gardijan”, dodajući da se američke bezbednosne zabrinutosti mogu rešiti bez aneksije ostrva.

Kao deo Danske, Grenland brani NATO i Tramp bi mogao da zahteva da američki saveznici u alijansi pojačaju zaštitu spoljnih granica strateškog ostrva.

Danska vojska na NATO vežbi u Kangerlusuaku na Grenlandu 17. septembra 2025.

Postojeći sporazumi iz doba Hladnog rata između Danske i SAD, koji se odnose na zajedničku odbranu Grenlanda, daju Vašingtonu praktično slobodne ruke da rasporedi dodatne trupe. SAD bi mogle ponovo da otvore 16 od 17 vojnih baza koje su ranije koristile, a potom zatvorile. Trenutno je u funkciji jedino baza Pitufik.

Da li će biti sukoba unutar NATO oko Grenlanda?

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen smatra da je potencijalni američki napad na ostrvo “potpuno hipotetičan”.

- Malo je verovatno da bi NATO nacija napala drugu NATO zemlju – rekao je on u sredu.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da bi napad na drugu članicu NATO bio “besmislen i čak suprotan američkim interesima”.

- Ovo ucenjivanje mora očigledno da prestane – rekao je on RTL-u.

Šta je sa Članom 5

Alijansa je izgrađena na principu da se napad na jednu smatra napadom na sve članice (Član 5), što američku pretnju Grenlandu – koji je deo NATO preko Danske – čini van presedana. Prema Pbs.org, Član 5 NATO bio bi bez značaja u bilo kakvom sukobu između SAD i Danske, jer ne bi postojalo jedinstvo potrebno za njegovo aktiviranje.

Osim diplomatskih mera, NATO nema jasan mehanizam za rešavanje otvorenog sukoba među svojim članicama. Ako bi se situacija pogoršala, Danska bi mogla da aktivira Član 4 radi zvaničnih konsultacija, ukoliko proceni da su njen suverenitet ili teritorijalni integritet ugroženi. Tako nešto ne dovodi automatski do bilo kakve akcije, navodi portal.

Evropa je upravo zaobišla NATO strukture, koordinišu operacije iz Kopenhagena.

Ipak, američki napad gotovo bi sigurno doveo do podela unutar NATO, piše Pbs.org, podsećajući da se slično 2003. kad su SAD predvodile napad na Irak, uz podršku Britanije i Španije, dok su Francuska i Nemačka predvodile grupu zemalja koje su se tome oštro protivile.

Amerika je najmoćnija članica NATO, a Tramp je u sredu poručio da će alijansa “postati još snažnija i efikasnija sa Grenlandom u rukama SAD”. Nejasno je koji bi se saveznici svrstali uz Trampa po pitanju Grenlanda, dodaje portal.

"Temeljno neslaganje" na sastanku u Vašingtonu

Raspoređivanje snaga usledilo je nakon što su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda juče otputovali u Vašington na sastanak s američkim potpredsednikom Džej Di Vensom.

Nakon sastanka, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je da su razgovori bili konstruktivni, ali da je ostalo "temeljno neslaganje" između dve strane.

Tramp je u međuvremenu ponovio svoju nameru da Grenland stavi pod američku kontrolu.

- Treba nam Grenland zbog nacionalne bezbednosti.

Dodao je kako veruje da se dogovor s Danskom može postići, ne isključujući upotrebu sile.

- Problem je što Danska ne može ništa da učini ako Rusija ili Kina žele da okupiraju Grenland, ali mi možemo da učinimo sve. To ste saznali prošle nedelje s Venecuelom - rekao je Tramp.

Reakcije evropskih saveznika i Rusije

Francuski predsednik Emanuel Makronnajavio je da će početni kontingent uskoro biti pojačan "kopnenim, vazdušnim i pomorskim sredstvima".

Viši diplomata Olivijer Poivre d'Arvor ocenio je misiju kao slanje snažnog političkog signala.

- Ovo je prva vežba. Pokazaćemo SAD da je NATO prisutan.

S druge strane, poljski premijer Donald Tusk izjavio je da Poljska ne planira da se pridruži misiji, upozorivši da bi američka vojna intervencija bila "politička katastrofa".

- Sukob ili pokušaj aneksije teritorije članice NATO-a od strane druge članice NATO-a bio bi kraj sveta kakvog poznajemo i koji je dugi niz godina garantovao našu sigurnost - rekao je Tusk.

Ruska ambasada u Belgiji izrazila je "ozbiljnu zabrinutost", optužujući NATO za jačanje vojne prisutnosti na Arktiku "pod lažnim izgovorom rastuće pretnje iz Moskve i Pekinga".

Kancelarija britanskog premijera Kira Starmera je saopštio da Ujedinjeno Kraljevstvo deli zabrinutost predsednika Trampa zbog "bezbednosti severa" i da raspoređivanje uključuje "jačanje vežbi, kako bi se odvratila ruska agresija i kineska aktivnost".

Nemci poslali avion s 13 vojnika

Evropsko raspoređivanje u sklopu danskih vežbi "Operacija Arktička izdržljivost" sastoji se od svega nekoliko desetina pripadnika. Nemačka je danas poslala transportni avion A400M s 13 vojnika koji će na Grenlandu ostati do subote.

Danski vojni zvaničnici naveli su da je cilj da se poveća vojna prisutnost oko Grenlanda kako bi se ojačao "trag" NATO-a na Arktiku.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen pojasnio je da je namera da se ima vojna prisutnost "u rotaciji", s ciljem uspostave trajnije prisutnosti uz učestvovanje stranih saveznika.

SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu s do 150 ljudi, ali se ova danska inicijativa smatra signalom Trampovoj administraciji da i evropski saveznici imaju interese u bezbednosti Arktika.

Šta kažu Danci, a šta Grenlanđani?

Danska premijerka Mete Frederiksendanas je izjavila da su odbrana i zaštita Grenlanda zajednička briga celog NATO saveza. Njen ministar spoljnih poslova Rasmusen rekao je da ne postoji "trenutna pretnja" iz Kine ili Rusije s kojom Danska i Grenland ne bi mogli da se nose.

Premijer Grenlanda, Jens-Frederik Nielsen, poručio je da se teritorija nalazi usred geopolitičke krize te da bi, ako bi morali da biraju, njegov narod izabrao Dansku umesto SAD.

Grenland ne želi da bude u vlasništvu Sjedinjenih Država. Grenland ne želi da bude pod upravom Sjedinjenih Država. Grenland ne želi da bude deo Sjedinjenih Država - naglasio je Nielsen.

- Predsednikova ambicija je na stolu. Naravno da imamo svoje crvene linije. Ovo je 2026. godina, trguje se s ljudima, ali se ne trguje ljudima - rekao je jedan danski diplomata.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Kurir)