Ovako je Putin zabio nož u leđa Maduru: Povukao neočekivani potez, isplivala šokantna istina

Vladimir Putin pokazao se kao beskoristan saveznik svrgnutom venecuelanskom lideru Nikolasu Maduru, ali poniženje ide dublje: stvarni domet globalne supersile koji sada demonstrira američki predsednik čini da Kremlj pozeleni od zavisti, piše briselski "Politico". Munjevitim upadom i hvatanjem venecuelanskog moćnika Nikolasa Madura, američki predsednik Donald Tramp pokazao je da je Putinov samoproglašeni "multipolarni" svet antizapadnih diktatorskih saveza, od Karakasa do Teherana, u suštini bez zuba.

Pored poniženja što ceo svet vidi da Vladimir Putin nije pouzdan saveznik kada je najteže - što se već videlo u Nagorno-Karabahu, Siriji i Iranu - dodatna uvreda je i to što Donald Tramp deluje efikasnije i hrabrije u sprovođenju onakvih nekonvencionalnih intervencija supersile kakve Kremlj priželjkuje, ali ne uspeva da izvede, piše "Politico".

Dok bi ruski lider verovatno voleo da je u munjevitom napadu uklonio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, umesto toga već četiri godine vodi brutalan rat, uz više od milion poginulih i ranjenih ruskih vojnika.

- Putin mora da je nepodnošljivo ljubomoran (na Trampa) - rekao je za "Politico" politički analitičar i bivši pisac govora u Kremlju Abas Galjamov.

- Ono što je Putin obećavao da će uraditi u Ukrajini, Tramp je uradio za pola sata (u Venecueli)“

Osećaj da je Moskva izgubila obraz bio je jedna od retkih stvari oko koje su se složili nezavisni analitičari i ruski ultranacionalisti.

Komentarišući upad u Venecuelu i hapšenje Nikolasa Madura na svom Telegram nalogu, nacionalista, bivši špijun i ratni bloger Igor Girkin, koji je sada u zatvorskoj koloniji, napisao je:

- Pretrpeli smo još jedan udarac za naš imidž. Još jedna zemlja koja je računala na rusku pomoć nije je dobila.

Putin nepouzdan saveznik kad je najteže

Godinama je Rusija nastojala da se prikaže kao glavna sila otpora zapadnoj hegemoniji predvođenoj SAD, gradeći savez labavo ujedinjen idejom zajedničkog neprijatelja u Vašingtonu. Pod Putinom, Moskva se predstavljala kao glavni zagovornik tog "multipolarnog" sveta koji bi, poput Sovjetskog Saveza, štitio one u svom taboru.

Kada je 2022. napala Ukrajinu, Moskva je pozvala saveznike da stanu uz nju.

U velikoj meri su to i učinili. Iran je Rusiji prodavao dronove. Kina i Indija kupovale su njenu naftu. Lideri zemalja Latinske Amerike i Afrike, s manje ekonomskog i vojnog kapaciteta, pružili su simboličnu podršku koja je jačala tvrdnju Moskve da ima mnogo prijatelja.

Međutim, hvatanje i hapšenje Madura pokazalo je da su ta prijateljstva bila jednosmerna - u korist Moskve. Rusija, čini se, neće priskočiti u pomoć kada je potrebno.

Prvi koji su shvatili da je zbližavanje s Rusijom bilo gubljenje vremena bili su Jermeni. Zaokupljena ratom u Ukrajini, Moskva nije mrdnula prstom da spreči Azerbejdžan da u munjevitom ratu 2023. zauzme etnički jermensku oblast Nagorno-Karabah. Ruski mirovnjaci su samo posmatrali.

Godinu dana kasnije, Kremlj je bio podjednako nemoćan dok je gledao kolaps sirijskog režima Bašara al Asada, koji je godinama održavao. Rusija je čak morala da napusti Tartus, svoju ključnu luku na Mediteranu.

Dalje potkopavajući svoj status na Bliskom istoku, Rusija nije mogla da pomogne Iranu kada su Izrael i SAD prošle godine bombardovali Islamsku Republiku. Iako je Rusija dugo bila važan strateški partner Irana u nuklearnoj tehnologiji, nije imala odgovor na nadmoćnu upotrebu vojne avijacije kojom su gađani iranski nuklearni objekti.

Sada je i Venecuela, još jedan dugogodišnji Putinov saveznik, doživela poniženje, izazvavši uzvišene osude (ali ne i akciju) iz Moskve.

Hvatanje Madura posebno bolno za Ruse

Energetske i vojne veze Moskve s Karakasom izuzetno su duboke. Od 1999. godine Rusija je isporučila više od 20 milijardi dolara vojne opreme - finansirane kreditima i delimično obezbeđene kontrolom nad venecuelanskom naftnom industrijom - ulaganja koja će sada Moskvi malo koristiti.

Hvatanje Madura posebno je bolno za Ruse, jer su u prošlosti uspevali da svog čoveka sklone na sigurno - obezbeđivanje skloništa posle bekstva spada među "pogodnosti" svakog diktatorskog pakta s Rusijom. Dok su svrgnuti ukrajinski lider Viktor Janukovič i Asad našli utočište u Rusiji, Maduro se juče pojavio pred sudom u Njujorku u zatvorskoj odeći.

Ruski zvaničnici su, očekivano, osudili američki napad. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nazvalo ga je "neprihvatljivim kršenjem suvereniteta nezavisne države", dok je senator Aleksej Puškov rekao da Trampovi potezi najavljuju povratak "divljeg imperijalizma 19. veka".

Kršenja suvereniteta i anakroni imperijalizam, naravno, upravo su ono za šta se i sama Rusija optužuje u Ukrajini.

Usledilo je i uobičajeno zveckanje oružjem.

Aleksej Žuravljov, zamenik predsednika odbora za odbranu ruskog parlamenta, rekao je da bi Rusija trebalo da razmotri isporuku Venecueli nuklearno sposobne rakete Orešnik.

Vojno-tematski kanal "Dva majora", sa više od 1,2 miliona pratilaca, objavio je na Telegramu da su "postupci Vašingtona faktički dali Moskvi odvezane ruke da sopstvene probleme rešava svim potrebnim sredstvima".

Putin sledi model da je sila pravo, ali Tramp to mnogo efektnije radi

Optimističniji krugovi u Rusiji tvrde da Trampovi potezi u Karakasu pokazuju da je međunarodno pravo odbačeno, što Moskvi omogućava da opravda sopstveno ponašanje. Drugi sugerišu, uprkos suprotnim dokazima sa Bliskog istoka, da se Tramp drži Monroove doktrine iz 19. veka i da će se zadovoljiti dominacijom nad Južnom Amerikom, ostavljajući Rusiji njene stare sfere uticaja u Evropi i Centralnoj Aziji.

U stvarnosti, Putin već godinama sledi model "sila je pravo". Ono što je neprijatno jeste to što se u njemu nije pokazao uspešnim kao Tramp.

Zaista, čini se da je dominantna emocija među ruskim nacionalistima zavist - i prikrivena i otvorena.

- Cela Rusija se pita zašto se i mi ne obračunavamo sa svojim neprijateljima na sličan način - napisao je Aleksandar Dugin, istaknuti ultranacionalista. Rusija, dodao je, treba da se ugleda na Trampovu taktiku:

- Raditi kao Tramp, samo bolje. I brže.

Proruska propagandistkinja Margarita Simonjan bila je još direktnija, rekavši da ima razloga "biti ljubomoran".

"Putinovo poniženje svima očigledno"

Razni proruski komentatori su takođe primetili, s dozom zajedljivosti, da SAD, za razliku od Rusije, verovatno neće snositi posledice u vidu međunarodnih sankcija.

Za mnoge u Rusiji, Trampov smeli potez hvatanja i hapšenja Madura verovatno će potvrditi, a ne uzdrmati njihov pogled na svet, rekao je Galjamov.

Ruski zvaničnici i državni mediji dugo ponavljaju da svetom vlada snaga, a ne zakoni. Ironija je, međutim, u tome što se Tramp pokazuje veštijim u snalaženju u tom "zakonu džungle" nego Putin.

- Putin je sam stvorio svet u kojem je jedino važno biti jači od drugih - zaključio je Galjamov.

- A sada su Amerikanci pokazali kako se to radi, dok je Putinovo poniženje svima očigledno.

(Espreso/Politico/DČ)