Maduro bežao ka sigurnosnoj sobi, za operaciju su imali 2 sata i 28 minuta! Svi detalji Trampove akcije u Karakasu!

SAD su imale svega dva sata i 28 minuta da "zgrabe" predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu, Siliju Flores. Ali sve je to bilo planirano mesecima unapred.

Za operaciju „Apsolutna odlučnost“ ključna je bila uloga CIA-e i drugih američkih obaveštajnih agencija. Već od avgusta, njihov cilj bio je da utvrde Madurov „obrazac života“ ili kako je general predsedavajući Združenog generalštaba SAD Dan Kejn opisao da „razumeju kako se kreće, gde živi, gde putuje, šta jede, šta nosi“.

Kako su SAD od septembra pojačavale vojno prisustvo na Karibima, Maduro je dodatno pooštrio ličnu bezbednost, pokušavajući da izbegne hapšenje. Nestali su dobro poznati javni govori. Mesto gde spava menjao je redovno – koristeći šest do osam različitih lokacija tokom noći, prema navodima Njujork Tajmsa.

Predsednik Venecuele se takođe još više oslanjao na kubansku kontraobaveštajnu službu i telohranitelje, kojima je verovao više nego Venecuelancima – pri čemu ovima poslednjima nije bilo dozvoljeno da koriste mobilne telefone. Ipak, takve mere nisu bile dovoljne.

U petak uveče, kada je vreme konačno bilo dovoljno vedro da operacija može da počne, Madurova lokacija je utvrđena – kompleks na Fuerte Tijuna, ključnoj vojnoj bazi u Karakasu.

Madura izdali njegovi ljudi?

CIA je koristila dronove-špijune da prati Madura, ali je nakon njegovog hapšenja agencija obavestila javnost da je imala i ljudski izvor unutar venecuelanske vlade – smela izjava, s obzirom na to da bi mogla dovesti do otkrivanja osobe, ali i mogući način da se potkopa poverenje koje Madurovi naslednici budu imali u sopstveni bezbednosni sistem.

Čak četvrtina svih ratnih brodova američke mornarice nalazila se na Karibima od novembra, dodatno pojačana dolaskom najvećeg nosača aviona na svetu, USS Džerald Ford, sa oko 4.000 mornara i članova vazduhoplovnog osoblja. Ali uprkos obližnjem rasporedu, cilj američke vojske te noći bio je da postigne taktičko iznenađenje i vazdušnu dominaciju.

Iako su neki preliminarni letovi i manevri bili neizbežni, konačnu naredbu za početak dao je predsednik SAD Donald Tramp u 22.46 po istočnom vremenu, odnosno u 23.46 u Karakasu. Prvi korak bio je da se otvori vazdušni koridor – razbijanjem venecuelanskog vazduhoplovstva i PVO sistema – kako bi helikopteri mogli da dovedu elitne trupe Delta fors, zadužene da Madura izvuku iz kreveta.

Smatralo se da Venecuela, po regionalnim standardima, ima razumno sposobnu vojsku. Koristila je svoje naftno bogatstvo da kupi dve eskadrile ruskih aviona Su-30, kao i raketne sisteme S-300 i Buk. Međutim, kada je došao trenutak istine, ruska oprema je lako poražena.

Vazduhoplovne baze i komunikacioni centri bili su bombardovani, verovatno Tomahavk krstarećim raketama i AGM-88 HARM anti-radarskim projektilima, posebno dizajniranim za detekciju i uništavanje sistema PVO. Takođe su se pojavili izveštaji da su F-35 borbeni avioni bombardovali venecuelanske lovce na pisti, nakon što je PVO bila potisnuta.

Ukupno je više od 150 američkih letelica učestvovalo u noćnom napadu. Tramp se takođe hvalio da je struja u Karakasu uglavnom isključena „zahvaljujući određenoj ekspertizi koju imamo“, što može aludirati na sajber-napad. Stanovnici grada zaista su prijavljivali nestanke struje nakon prvih eksplozija, a satelitski snimci pokazali su bombardovanu elektranu u Fuerte Tijuna. Moguće je, međutim, da je uzrok bio klasična vojna akcija, a ne tajna ili sajber-operacija.

Nakon poletanja, tim Delta fors leteo je „na 100 stopa iznad vode“, prema Kejnu, kako bi izbegao radarsko otkrivanje. Karakas nije daleko od obale, oko 10 milja, što je vreme leta učinilo relativno kratkim. Ipak, između su planine, za koje je general rekao da su pomogle dolazećim helikopterima da se „sakriju“ dok nisu stigli do samog glavnog grada.

Jedan snimak iz Karakasa prikazuje devet helikoptera – modifikovane Blek Houk (Black Hawk) i dvostruke Činuk (Chinook) – kako lete u formaciji preko grada ka Fuerte Tijuna. Nijedan nije pogođen niti oštećen od strane venecuelanske PVO ili aviona, što pokazuje koliko je uspešno potiskivanje odbrane izvedeno. Ipak, dok su se približavali Madurovom kompleksu u 2.01 ujutru, našli su se pod vatrom – jedan helikopter je oštećen, ali je i dalje mogao da leti.

Američka vojska je takođe temeljno pripremila ono što je trebalo da budu ključni trenuci. U SAD je napravljena replika Madurovog kompleksa u Fuerte Tijuna – plan i obezbeđenje, navodno, bili su poznati Amerikancima. Tim Delta fors imao je brener za probijanje čeličnih vrata, kao i pregovarača za taoce iz FBI-ja, za slučaj da se Maduro zaključa i odbije da se preda.

Maduro pokušao da pobegne u sigurnu sobu

Sve je prošlo gotovo po planu. Na zemlji su izbile vatrene borbe dok je tim Delta fors delovao. Veliki deo Madurovog obezbeđenja je ubijen, izjavio je venecuelanski ministar odbrane u nedelju. Venecuelanski zvaničnici su rekli da je najmanje 40 ljudi poginulo širom zemlje. Nijedan američki vojnik nije poginuo, ali je nekoliko njih ranjeno.

Predsednik je, u poslednjim trenucima svoje vlasti, pokušao da pobegne u sigurnu sobu dok su desetine vojnika Delta fors pristizale. Prema Trampu, Maduro je stigao do zaštitnih vrata, ali nije uspeo da ih zatvori.

„Upali su mu tako brzo“, rekao je američki predsednik nakon što je Maduro uhvaćen.

Sve što je još preostalo bilo je da se Maduro i Flores izvedu iz zemlje. Helikopteri, pod zaštitom lovaca iznad, vratili su se preko Kariba u 4.29 ujutru – gotovo dva i po sata nakon prvog dolaska u Fuerte Tijuna – pre nego što su ih prvo iskrcali na desantni brod USS Iwo Jima.

U svojim okvirima, kao vojna operacija, to je nesumnjivo bio uspeh, mada i ogoljena demonstracija američke moći. Međutim, daleko je od jasnog da će to omogućiti SAD da preuzmu kontrolu nad zemljom ili dovede do transformacije Venecuele – dok šire političke posledice nije moguće predvideti.

Bonus video:

Espreso/nova/TM