"ŽELIMO DA..." Ovo je TRAMPOV PLAN ZA VENECUELU, konačno je SVE JASNO! Isplivale šok informacije, NASTAO JE MUK!

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ubrzano radi na uspostavi poslušne prelazne vlade u Venecueli nakon dramatičnog hapšenja Nicolasa Madura, a prema američkim zvaničnicima, prioritet se stavlja na administrativnu stabilnost i obnovu naftne infrastrukture, a ne na neposredan prelaz na demokratiju, piše CNN.

Zvaničnici su opisali višestruke napore u kojima koriste američku vojnu i ekonomsku moć kako bi uticali na ostatke Madurovog režima. Posebno su se usresredili na potpredsednicu zemlje, Delsi Rodrigez, koju su Trampovi savetnici pre nekoliko sedmica odentifikovali kao održivu, iako ne i trajnu, alternativu Maduru.

Uprkos njenim početnim napadima na administraciju zbog Madurovog hapšenja, američki zvaničnici privatno su ostali optimistični da će sarađivati. Do nedelje uveče, Rodrigez je zauzela blaži ton, pozivajući na "saradnju" sa SAD-om te je poručila da će Venecuela "prioritizovati" kretanje prema "uravnoteženim i punim poštovanja međunarodnim odnosima" sa SAD-om i regijom.

Plan za Venecuelu

Visoki američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, glavnog savetnika Stivena Millera i ministra obrane Pita Hegseta, rade na razvoju strukture za venecuelansku vladu nakon Madurovog svrgavanja.

Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum i ministar energetike Kris Vrajt dobili su zadatak da uvere američke energetske kompanije da se vrate u Venecuelu i njenu zastarelu naftnu infrastrukturu.

Tokom vikenda počela je da se nazire jasnija slika o tome šta je Tramp mislio kada je tokom vanredne konferencije za medije saopštio da će Sjedinjene Države "voditi" Venecuelu. U suštini, radi se o planu u kojem se SAD oslanja na masivnu armadu koja pluta uz obalu kako bi osigurala da ko god je na vlasti radi ono što Trampova administracija želi.

"Mi vodimo smer"

Ipak, mnoga pitanja o tome kako tačno SAD planira da uspostavi privremeni protektorat u zemlji od 31 miliona ljudi ostaju otvorena, pogotovo jer u Venecueli nema službene američke prisutnosti od zatvaranja ambasade u Karakasu 2019. godine.

Govoreći u nedelju, Rubio, glavni arhitekta Trampove politike prema Venecueli, ponudio je širu sliku onoga što to znači. "Ono što mi vodimo je smer u kojem će se ovo kretati napred. A to je da imamo polugu. Tu polugu koristimo", rekao je za ABC News.

Ta poluga, pojasnio je, uključuje blokadu naftnih tankera namenjenu prekidu glavne ekonomske žile kucavice Karakasa i kontinuiranu američku vojnu prisutnost oko Venecuela.

Predsednik Senatskog obaveštajnog odbora Tom Kotom bio je još direktniji. "Kada je predsednik rekao da će Sjedinjene Države voditi Venecuelu, to znači da novi lideri Venecuele moraju da ispune naše zahteve", rekao je za CNN, navodeći prestanak trgovine drogom i oružjem kao uslove.

"Želimo da proteraju Kubance i Irance i islamske radikale, i želimo da se vrate u civilizovani svet i budu dobri susedi koji doprinose stabilnosti, redu i prosperitetu", dodao je.

Fokus na Rodrígez, opozicija zanemarena

Iza kulisa, američki zvanilčnici usresredili su se na Rodrigez, za koju veruju da bi mogla da osigura stabilnu tranziciju i, što je možda najvažnije, zaštitu budućih američkih energetskih ulaganja. Sam Tramp joj je uputio pretnju, rekavši u intervjuu za The Atlantic: "Ako ne učini ono što je ispravno, platiće vrlo visoku cenu, verovatno veću od Madura."

Čini se da je administracija u potpunosti otpisala opozicionu liderku Mariju Korinu Mačado, koja je ove godine osvojila Nobelovu nagradu za mir. Izvori navode da Tramp nikada nije bio u potpunosti uveren u nju, a u subotu je tvrdio da joj nedostaje "poštovanje" potrebno za vođenje Venecuele.

Iako je Rodrigez u subotu američku operaciju hapšenja Madura opisala kao "barbarstvo", američki zvaničnici su te komentare smatrali usmerenim prema unutrašnjoj publici. U nedelju je Rubio rekao da će SAD suditi Rodrigez po onome što će činiti u budućnosti. "Procenićemo na temelju onoga što rade, a ne onoga što javno govore... već onoga što će činiti u budućnosti", rekao je.

Demokratija na čekanju

Dva bivša visoka zvaničnika Stejt Departmenta smatraju da bi Rodrigez verovatno sklopila dogovor sa Trampovom administracijom samo ako bi joj ponudila zaštitu.

Tod Robinson, koji je služio kao vršitelj dužnosti američkog ambasadora u Venecueli, rekao je da bi Rodrigez mogla pristati na dogovor "u nadi da će moći da ostane i nekako ostati na čelu političkog aparata koji tamo postoji" ili kako bi joj se omogućilo "da ode pod sopstvenim pokroviteljstvom sa svime što su spremili na bankovnim računima van Venecuele."

Ono što se, barem od strane Trampa, ovog vikenda nije spominjalo jeste povratak demokratije u Venecuelu. Rubio je u nedelju rekao da SAD želi da vidi demokratsku tranziciju, ali je saopštio da se administracija "mora nositi sa neposrednom stvarnošću." Raspravu o potencijalnom vremenskom okviru za izbore u Venecueli nazvao je "preuranjenom."

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)