RUSI RASPOREDILI MISTERIOZNE LETELICE NA GRANICI SA NATO PAKTOM Bele su boje, liče na SVEMIRSKI BROD: "PRATIMO VAS"

Rusija je na granicu sa NATO savezom postavila misteriozne letelice - dirižable, što izaziva strah da bi to mogao biti deo nove obaveštajne operacije ili priprema za eventualni napad.

Letelica bele boje nalik na svemirski brod, primećena je na ruskoj strani granice, blizu Narve, trećeg grada po veličini u Estoniji, preneo je britanski "Dejli mejl".

Misteriozne letelice na NATO granici

Estonske vlasti su prvobitno odlučile da zanemare sumnjivi vazdušni brod, ali narednog dana alarmi su se oglasili kada se dirižabl vratio - ovog puta sa istaknutim slovom Z, što je simbol invazije Vladimira Putina na Ukrajinu.

Ovaj incident izazvao je strah i konfuziju u Estoniji, a direktor estonske granične policije Egert Beličev rekao je: "Ovako nešto viđamo gotovo svake nedelje".

On je takođe naglasio da je sve to učinjeno kako bi se poručilo: "Pratimo vas".

- Pokušavaju da izazovu reakciju. Žele da vide kako ćemo reagovati - rekao je Belitšev.

Dirižabli izazivaju zabrinutost i među lokalnim stanovništvom Estonije, koje strahuje da bi ovo mogao biti uvod u ruski napad.

- Stalno razmišljamo o tome. Naš premijer je rekao da ako Ukrajina pobedi, mi smo na sigurnom, a ako ne, u velikoj smo nevolji, to je strašna pomisao - rekla je jedna žena za britanski list "Telegraf".

Narva - najranjiviji deo NATO

Narva, koja se nalazi na istočnoj granici NATO saveza, postala je stalna meta ruske vojne taktike - Kremlj je redovno slao izviđačke balone noću i uklanjao infrastrukturu na estonskoj granici.

Prema estonskim graničarima, tenzije na 300 kilometara duž estonske granice naglo su porasle poslednjih meseci.

Policija je izvestila o povećanom broju incidenata, uključujući:

proteste protiv Zapada

pokušaje krijumčarenja oružja

opasne aktivnosti vazdušnih letelica

Narva muzej, koji gleda direktno prema Rusiji, takođe je postao centar rastućih tenzija posle više izložbi protiv Putina koje ukazuju na rusku propagandu i ratne zločine. Poslednje dve godine, muzej je pored tvrđave u ovom gradu, izložio baner sa sloganom "Putin je ratni zločinac", okrenut prema ruskom gradu Ivangorodu, udaljenom samo 101 metar. Ruski zvaničnici su tražili od estonskih graničara da uklone baner, ali su oni odbili.

Estonija - najglasnija protivnica Rusije

Estonija, koja je pristupila NATO i EU 2004. godine, i dalje je jedna od najglasnijih protivnica Rusije u Evropi.

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Estonija je poslala više vojne pomoći ratom pogođenoj zemlji nego bilo koja druga država i podržava ambicije Kijeva da se pridruži NATO-u.

Od 56.000 stanovnika Narve, oko 96 odsto govori ruski jezik, dok državljani Rusije čine 34 odsto stanovništva.

Blizu 100 incidenata na granici

Beličev je rekao da je pre dve godine Estonija imala 18 incidenata na granici, a ove godine čak 96. U maju su ruski graničari optuženi i za krađu 20 bova iz reke Narve usred noći, što se smatralo pokušajem da se granice ruske teritorije ponovo uspostave.

Pored toga, Rusija je optužena za svesno usporavanje granične kontrole pre estonskog državnog praznika. Rusija je zatvorila Narva kontrolni punkt za sva vozila, pa je jedini prelaz moguć peške.

Građani Rusije mogu koristiti ovaj punkt za ulazak u Estoniju, ali samo ako ispunjavaju stroge kriterijume, poput posete bliskih rođaka.

- Ako želite da uđete u Rusku Federaciju, to ne bi trebalo da bude jednostavno. Rusija je agresorska država koja je više od 1000 dana sprovodila široke vojne operacije u svom komšiluku. Svako ko ima zdrav razum tamo ne bi išao - rekao je Beličev.

Pogledajte i - TERITORIJA VELIČINE HRVATSKE ODLUČUJE BUDUĆNOST EVROPE?!

Nakon nove runde razgovora Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, postalo je još jasnije da je Donbas - istočni region Ukrajine, u srcu pregovora o okončanju najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Predsednik Rusije Vladimir Putin želi čitav Donbas kao ključni uslov za kraj rata, što je za Ukrajinu crvena linija.

Tramp i Zelenski razgovarali su juče na Floridi. Iako su predsednici Amerike i Ukrajine nakon pregovora dve delegacije pohvalili postignut napredak, Tramp je još jednom ponovio da postoje "trnovite" prepreke ka miru.

Jedna od njih je zahtev Vladimira Putina da se Ukrajina odrekne čitavog Donbasa.

Donbas kao kamen spoticanja

Rusija želi da dobije ostatak Donjecka, delove koje ne kontroliše, i zaokruži Donbas, region oko kojeg se “lome koplja” i na frontu i na pregovorima. CNN ga opisuje kao "predmet Putinove želje i srž rata u Ukrajini".

Iako su i američki i ukrajinski predsednik opisali razgovore kao "odlične", Tramp je ponovio da je ključna tačka spora pitanje teritorije.

Obraćajući se novinarima u Mar-a-Lagu, Zelenski je rekao da su postigli dogovor o 90 odsto mirovnog plana od 20 tačaka, dok je Tramp rekao da su bezbednosne garancije za Ukrajinu 95 odsto gotove.

Šta je Donbas?

Donbas je industrijsko srce na istoku Ukrajine, region bogat ugljem i metalima, sa strateški važnim lukama na Azovskom moru. Sastoji se iz dve oblasti - Donjeck i Lugansk - koje Moskva ne kontroliše u potpunosti, već:

Praktično delu Lugansku oblast

Oko 75 odsto Donjecke oblasti

Ukupna površina Donbasa je 53.201 km2. Rusija sada kontroliše oko 88 odsto teritorije Donbasa, odnosno otprilike 46.570 km2.

Poređenja radi, teritorija Hrvatske je 56.594 km2, što znači da Rusija želi da se Ukrajina odrekne svoje teritorije koja je praktično jednaka ovoj balkanskoj zemlji.

Poput Krima, Lugansk i Donjeck spadaju u ukrajinske oblasti u kojima značajno veliki broj ljudi govori ruski kao materinji. Tamo je udeo etničkih Rusa takođe relativno visok. Slična situacija je i u susednim oblastima Zaporožje i Harkov, kao i u Odesi na severozapadnoj obali Crnog mora. Inače, etnički Rusi samo na Krimu čine većinu stanovništva, navodi “Dojče vele”.

Više od decenije region je bio žarište sukoba:

Rat u Donbasu počeo je 2014, nakon što je masovnim protestima svrgnut proruski predsednik Viktor Janukovič

Moskva je nakon toga zauzela Krim, a neredi su se proširili istočnom Ukrajinom. Naoružana grupa podržana Rusijom proglasila je Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku

Proruski separatisti borili su se protiv ukrajinskih snaga u Donbasu u sukobu u kojem je, prema UN, poginulo oko 14.000 ljudi

Zašto je Donbas važan za Rusiju?

Donbas je sve do sredine 19. veka bio jedva naseljen. Onda je zbog nalazišta uglja postao najznačajniji centar ruske industrijalizacije.

- U Ruskom carstvu u to vreme javna je bila potisnuta upotreba ukrajinskog jezika, a ruski, kao jezik obrazovanja, postajao je sve dominantniji. Osim toga, mnogi stanovnici ruskih ruralnih krajeva pohrlili su u novu industrijsku oblast - objasnio je istoričar Gvido Hausman sa Leibnic instituta za istočne i jugoistočne evropske studije (IOS) na Univerzitetu u Regensburgu za "Dojče vele" na početku ruske invazije 2022.

Tokom kratkog perioda nezavisnosti Ukrajine 1918. godine, Donbas joj nije pripadao. To se promenilo kada je SSSR od zemlje napravio Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku. Tokom sovjetskih vremena, još više Rusa je bilo naseljeno u regionu. Imajući to u vidu, relativno veliki broj ljudi tamo zaista oseća vezu sa Rusijom ili čak sa Sovjetskim Savezom, objašnjava Hausman.

- Ipak, ljudi u Donbasu su uvek govorili ukrajinski, a većina i danas ima jake veze sa Ukrajinom - kaže.

Posle završetka Drugog svetskog rata, za SSSR su sibirski industrijski regioni postali važniji od Donbasa. Za Ukrajinu je sve do 2014. predstavljao najvažniju industrijsku oblast. S izbijanjem sukoba je značaj Donbasa opao, jer su mnogi rudnici - posebno u separatističkim područjima - napušteni ili su u vrlo lošem stanju. Tokom rata su uništena i druga industrijska postrojenja i infrastruktura.

Ekonomska moć tog regiona nije od ključne važnosti za Rusiju, kaže istoričar Hausman, ali verovatno jeste za Ukrajinu i njenu ekonomsku nezavisnost.

- Jedan od ključnih ratnih ciljeva Rusije je da se Ukrajina učini dugoročno zavisnom od Rusije, politički, kulturno, kao i ekonomski - naglašava on.

Zašto je Donbas važan Putinu?

Putin je uoči invazije 2022. priznao samoproglašenu Donjecku i Lugansku “narodnu republiku”. U septembru iste godine pripojio je te dve oblasti, kao i Zaporožje i Herson.

Od početka invazije, Putin je zaštitu stanovnika Donbasa predstavio kao centralno opravdanje za pokretanje "specijalne vojne operacije", kako zove rat u Ukrajini. U televizijskom obraćanju je rekao da su se tamo obratili Moskvi za pomoć i da se stanovnici koji govore ruski suočavaju sa "genocidom" od strane Kijeva.

Putin prikazuje region kao istorijski povezan sa Rusijom i nasleđem Sovjetskog Saveza.

Zašto je Donbas važan Ukrajini?

Zelenski je obećao da Ukrajina nikad neće predati Donbas u zamenu za mir.

U delovima Donjecka koje Ukrajina i dalje drži nalazi se “pojas tvrđava”, glavna odbrambena linija u toj oblasti od 2014. sa nizom utvrđenih gradova poput Slavjanska i Kramatorska. Region je i odbrambena barijera i središte industrije, pa bi njegovom predajom Ukrajina oslabila i vojno i ekonomski.

Ukrajina je upozorila da bi ustupanje Donbasa dalo Rusiji odskočnu dasku za dublje napade u centralnu Ukrajinu, pored toga što bi bilo protivustavno.

CNN piše da bi predaja ostatka Donjecka za Zelenskog bila "političko samoubistvo".

Za evropske saveznike Zelenskog, to bi takođe značilo kršenje ključnog principa - agresija ne može biti nagrađena teritorijom i ukrajinski suverenitet mora biti zaštićen, navodi CNN.

Šta kažu obični Rusi i Ukrajinci

Anketa Međunarodnog instituta sociologije u Kijevu pokazuje da se 75% Ukrajinaca protivi formalnom ustupanju bilo koje zemlje Rusiji.

Prema “Gardijanu”, nezavisne ankete uoči invazije otkrile su da je samo oko četvrtina Rusa podržavala ideju o uključivanju Donjecka i Luganska u Rusiju, ali se od tada narativ promenio i sada većina Rusa prihvata i podržava Putinovu “zaštitu” stanovništva Donbasa i aneksiju teritorija.

Da li će se Putinove ambicije okončati sa Donbasom?

Prema ruskoj ponudi:

Ukrajina bi se potpuno povukla iz Donjecka i Luganska

Rusija bi zauzvrat pristala da zamrzne linije fronta u južnim regionima Hersona i Zaporožja

Putin je uvek govorio da Rusija želi punu kontrolu nad sva četiri anektirana regiona.

Vojni analitičari sumnjaju da Rusija ima kapaciteta da napreduje mnogo dalje od Donbasa i kažu da bi sukob mogao da se oduži godinama. Ali, neki stručnjaci sumnjaju da je Donbas ono što Moskva zaista želi. Pavel Podvig, ekspert za ruske nuklearne snage, rekao je da je "moguće da je to bila neka vrsta ponude iz Moskve namenjena tome da bude odbijena", s obzirom da bi to to bilo "politički neodrživo za rukovodstvo u Kijevu".

- Kremlj se zapravo ne bavi teritorijom. To nije stvarno ono što Moskva želi od ovog dogovora - rekao je on.

Iako se smatra da Rusija želi da zauzme što više Ukrajine, Podvig je rekao da bi Kremlj nerado prihvatio mirovni sporazum, sem ako on ne bi mogao takođe da spreči dalju integraciju Ukrajine, kao naoružane i nezavisne države, sa Zapadom.

Bonus video:

(Espreso/Blic)