KAO DEVOJKA SE LOŽILA NA HITLERA, POSLE GA JE OPSESIVNO VOLELA! Bila BRITANKA, a ovako je on reagovao na nju!

Juniti Mitford, bogata britanska aristokratkinja koja je bila poznati fašista i vatreni pristalica nacista, pucala je sebi u glavu kada je rat počeo, ali nije uspela da sebi oduzme život - te je kao izdajica vraćena u Britaniju.

Tada dvadesetpetogodišnjakinja je vraćena kući na nosilima, sa metkom koji je i dalje bio zaglavljen u njenom mozgu. Dočekala ju je besna masa Britanaca koja je tražila da bude uhapšena zbog izdaje i špijunaže.

Bogata ćerka lorda Redesdejla je godinama bila bliska sa Hitlerom. Ona je toliko bila zaljubljena da se preselila u Minhen kada je imala 20 godina kako bi opsesivno uhodila nacističkog vođu. Tokom tridesetih godina pratila je njegova kretanja po gradu, dok nije otkrila da redovno posećuje jedan restoran koji mu je bio omiljeni. Juniti ga je redovno čekala u restoranu i uspela da uspostavi kontakt sa njim, pa su 1935. godine započeli prijateljstvo.

Stekla je njegovu privrežnost, zbog čega je Hitlerova partnerka Eva Braun kiptela od ljubomore. Dnevnik Juniti Mitford otkriva i da je gotovo sigurno bila seksualno aktivna dok se družila s vodećim nacistima u Nemačkoj. Postavlja se pitanje i da li je imala seksualne odnose sa samim Hitlerom, koji je bio 25 godina stariji od nje. Njeni dnevnici takođe otkrivaju njihovu rastuću strast jedno prema drugom.

Veruje se da joj je firer kupio psa jazavičara, stan, i omogućio joj pristup najvišim krugovima nacističke Nemačke. Pojavile su se i glasine da su njih dvoje bili u tajnoj vezi koja je rezultirala rođenjem dečaka.

Istoričar i vodeći autor o Hitlerovim vezama sa Britanijom, Čarls Spajser, rekao je za The Sun:

"Juniti je bila veoma bliska sa Hitlerom. Srela ga je više od sto puta, koliko se sećam, a u početku ga je čak i uhodila."

Istoričarka i autorka knjige "Neobičan seksualni život Adolfa Hitlera", Šivon Pat Malkahi, rekla je:

"Počelo je kao devojačka zaljubljenost, ali je vremenom preraslo u opsesiju. Preselila se u Nemačku da bi ga uhodila. Čak je naučila nemački da bi ga impresionirala."

U svom dnevniku zapisala je da je dan kada je upoznala Hitlera bio "najdivniji dan u mom životu".

Njihov odnos se brzo razvijao

Hitler ju je pozvao u svoju ložu na Berlinskim olimpijskim igrama 1936. godine i platio joj stalni boravak u stanu u Minhenu. Dana 15. marta 1938. godine, Juniti je stajala iza Hitlera dok je sa balkona Hofburške palate u Beču objavljivao Anšlus – pripajanje Austrije nacističkoj Nemačkoj.

Kada je krajem 1939. izbio Drugi svetski rat, Juniti je doživela težak psihički slom zbog onoga što je rat značio za njene bližnje u Engleskoj i za Hitlera, njenog ljubavnika. Poslednji zapis u njenom dnevniku datiran je 1. septembra 1939, na dan kada je objavljen rat nakon što je Nemačka napala Poljsku. 25-godišnja Juniti tada je bila toliko izbezumljena mogućnošću da će njena domovina i njena voljena nacistička Nemačka zaratiti jedna s drugom da je pucala sebi u glavu u parku u Minhenu. Nije uspela da se ubije, iako je imala oštećenje mozga, a metak joj je ostao zabijen u lobanji.

Vratila se u Britaniju, a njen povratak izazvao je medijsku senzaciju, jer je i dalje sebe smatrala ponosnim nacistom. Jedne novine su je pitale da li joj je drago što se vratila kući, a ona je odgovorila: "Drago mi je što sam u Engleskoj, čak i ako nisam na vašoj strani."

Njeno iznenadno povlačenje iz javnosti podstaklo je teorije da je u Nemačkoj ostala trudna i da je sklonjena kako bi se porodila.

Novinar Martin Brajt snimio je kratki film "Hitlerova britanska devojka". Razgovarao je sa Val Han, koja je tvrdila da je njena tetka radila u porodilištu u Oksfordširu gde je Juniti boravila početkom 1940. godine.

Prema njenim rečima, Juniti je tamo rodila dečaka, a vlasnica doma Beti Norton je tvrdila da je otac bio Hitler. Brajt je rekao da je moguće da je Juniti boravila u tajnom domu za aristokratkinje, ali da nikada nije pronašao konkretan dokaz da je dete zaista postojalo.

Hitler nije imao priznatu decu

Istoričarka Šivon Pat Malkahi smatra da između Hitlera i Juniti nikada nije došlo do seksualnog odnosa. Ona je godinama istraživala seksualne navike firera i ljudi koji su mu bili najbliži i sigurna je da u Britaniji ne postoji nikakvo tajno vanbračno dete.

Prema njenim istraživanjima, Juniti je bila očajna da bude sa Hitlerom, ali je umesto toga imala odnose sa visokim nacističkim oficirima i SS telohraniteljima.

U svom dnevniku, Juniti je pisala da je želela da ima seks sa Hitlerom, ali da se to nikada nije dogodilo, već su samo vodili eksplicitne razgovore. Nedavno objavljeni deklasifikovani dokumenti CIA dodatno su podstakli tvrdnje da je Hitler imao "mesijanski kompleks" i verovatno ostao nevin.

Juniti Mitford umrla je 1948. godine u Obanu, u 33. godini života, od meningitisa izazvanog infekcijom koji joj je izazvao metak koji joj je ostao u mozgu. Izopačena ljubav Juniti Mitford prema Hitleru i nacističkom režimu može se pratiti sve do dana kada je začeta.

Otprilike devet meseci pre nego što je Juniti rođena, Dejvid Frimen-Mitford i njegova supruga Sidni nalazili su se na putovanju u u Kanadi. Mesto se zvalo Svastika i upravo tamo je Juniti začeta.

Juniti je imala pet sestara – Nensi, Pamelu, Dajanu, Džesiku i Deboru – koje su u Britaniji bile poznate zahvaljujući svom ocu Dejvidu, poznatijem kao lord Redesdejl.

Upravo je Dajana prva izazvala kontroverze među sestrama Mitford. Naizgled je bila srećno udata za naslednika pivarske imperije Brajana Ginisa, sve dok afera nije uzdrmala britanska ostrva. Dajana je postala ljubavnica vođe Britanske unije fašista, ser Ozvalda Mozlija, koji je bio jedan od najvećih fašista u britanskoj istoriji, podsticao je nasilje protiv jevrejske zajednice i bio prijatelj Musolinija i Hitlera.

Hitler je čak bio svedok na venčanju Dajane i Mozlija, koje je održano u kući nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa, navodi Čarls Spajser. Njihov odnos brzo je uticao i na ostale sestre – naročito na Juniti. Ona je ubrzo postala opsednuta Ozvaldom i njegovim kontroverznim krajnje desničarskim stavovima, nakon što ga je upoznala tridesetih godina.

To ju je potom odvelo do Hitlera i vrtoglavog političkog uspona koji je ostvarivao u Nemačkoj.

Porodično putovanje u Nirnberg dodatno je pokazalo da su Juniti i Dajana u svojim krajnje desničarskim uverenjima imale podršku roditelja. Lord i ledi Redesdejl, kao i dve sestre, fotografisani su na nacističkim skupovima u Nirnbergu 1937. i 1938. godine.

Nisu, međutim, sve sestre bile zagovornice Hitlerove vizije krajnje desničarskog sveta. Džesika je u isto vreme bila komunistički opredeljena, a čak je pobegla da se bori protiv fašista u Španskom građanskom ratu, pre nego što se preselila u Sjedinjene Američke Države, gde se borila za građanska prava i postala poznata autorka i javna ličnost.

Nensi je bila socijalista, Debora je vodila miran, seoski i porodični život, dok je Pamela stekla slavu kao jedna od prvih žena koje su letele transatlantskim putničkim letom.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)