"NIČIJA ZEMLJA" U EVROPI POSTAJE CENTAR SUROVOG SUKOBA?! Zona veća od Hrvatske i Crne Gore zajedno "VISI U VAZDUHU"

Na sto Vladimira Putina stiže mirovni plan koji je Volodimir Zelenski dogovorio sa američkom delegacijom. Pored činjenice da nije u pitanju jedan, već četiri dokumenta, koji se fokusiraju i na bezbednosne garancije i ekonomsku saradnju, u planu postoje dva pitanja koja i dalje nisu u potpunosti rešena - šta će biti sa ukrajinskom teritorijom koju je Rusija okupirala i ko će kontrolisati nuklearnu elektranu Zaporožje.

U pitanju je teritorija koja je veća od Hrvatske i Crne Gore zajedno, a koja bi sada mogla da postane "ničija zemlja".

Ako bude odobren, konačni dokument moraju da potpišu lideri Ukrajine - Volodimir Zelenski SAD - Donald Tramp, Rusije - Vladimir Putin i Evrope. Ko će potpisati potencijalni sporazum sa evropske strane, tek treba da se odluči.

Očekuje se da će prekid vatre stupiti na snagu čim sporazum bude potpisan.

Plan za Ukrajinu u 20 tačaka

1. Potpisnici potvrđuju da je Ukrajina suverena država
2. Dokument predstavlja potpun i nesumnjiv sporazum o nenapadanju između Rusije i Ukrajine. Biće uspostavljen mehanizam za praćenje kako bi se nadgledala linija sukoba korišćenjem satelitskog bespilotnog nadzora, osiguravajući rano otkrivanje kršenja
3. Ukrajina će dobiti bezbednosne garancije
4. Veličina Oružanih snaga Ukrajine će ostati na 800.000 pripadnika
5. SAD, NATO i evropske države potpisnice Ukrajini će pružiti garancije slične Članu 5 NATO saveza. Ako Rusija opet napadne Ukrajinu, biće pokrenut koordinisani vojni odgovor i sve sankcije protiv Rusije biće vraćene. Ako Ukrajina napadne Rusiju, bezbednosne garancije će se smatrati nevažećim
6. Rusija će formalizovati svoj stav o nenapadanju prema Evropi i Ukrajini u svim potrebnim zakonima i dokumentima, Duma mora da ih ratifikuje
7. Ukrajina će postati članica EU u jasno određenom trenutku i dobiće kratkoročni preferencijalni pristup evropskom tržištu
8. Ukrajina će dobiti globalni razvojni paket, detaljno opisan u posebnom sporazumu, koji obuhvata različite ekonomske oblasti: biće stvoren fond za razvoj za ulaganje u brzorastuće industrije, uključujući tehnologiju, centre podataka i veštačku inteligenciju, SAD i američke kompanije će sarađivati sa Ukrajinom kako bi zajednički investirale u obnavljanje, modernizaciju i rad ukrajinske gasne infrastrukture, uključujući cevovode i skladišta, zajednički će se uložiti napori u obnovu ratom razorenih područja, sa fokusom na obnavljanje i modernizaciju gradova i stambenih naselja, vađenje minerala i prirodnih resursa će se proširiti
9. Biće osnovano nekoliko fondova za rešavanje problema obnove ukrajinske ekonomije, rekonstrukcije oštećenih područja i regiona i humanitarnih pitanja. Cilj je mobilizacija 800 milijardi dolara, što je procenjena vrednost štete od rata
10. Ukrajina će ubrzati proces pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD
11. Ukrajina potvrđuje svoju posvećenost da ostane nenuklearna država, u skladu sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja
12. Kontrola nad nuklearnom elektranom Zaporožje: Amerika želi da upravu dele SAD, Rusija i Ukrajina po 33 odsto, ali Kijev predlaže da kontrolu dele Amerika i Ukrajina
13. Ukrajina i Rusija će uvesti školske kurseve koji promovišu razumevanje i toleranciju različitih kultura, bore se protiv rasizma i predrasuda. Ukrajina će odobriti pravila EU o verskoj toleranciji i zaštiti manjinskih jezika
14. U Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, linija kontakta na dan potpisivanja sporazuma biće priznata kao de fakto linija razgraničenja: potencijalno formiranje "slobodnih ekonomskih zona", uz povlačenje Rusije iz tih područja, Rusija mora da povuče svoje trupe iz okupiranih delova Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti da bi sporazum stupio na snagu. Međunarodne snage biće raspoređene duž linije kako bi pratile sprovođenje sporazuma
15. Rusija i Ukrajina se obavezuju da će se uzdržati od upotrebe sile radi izmene teritorijalnih aranžmana i da će sve sporove rešavati diplomatskim sredstvima
16. Rusija neće ometati korišćenje reke Dnjepar i Crnog mora od strane Ukrajine u komercijalne svrhe. Poseban pomorski sporazum će obezbediti slobodu plovidbe i transporta, a Kinburnska prevlaka, koju je Rusija okupirala, biće demilitarizovana
17. Osnivanje humanitarnog odbora koji će obezbediti razmenu zarobljenika svi za sve
18. Ukrajina mora da održi predsedničke izbore što je pre moguće nakon potpisivanja sporazuma
19. Sporazum će biti pravno obavezujući. Njegovu primenu će pratiti Savet za mir, kojim predsedava američki predsednik Donald Tramp. Ukrajina, Evropa, NATO, Rusija i SAD biće deo ovog procesa. Kršenje će dovesti do sankcija
20. Prekid vatre će stupiti na snagu odmah kada sve strane pristanu na sporazum

Sudbina teritorije veće od Hrvatske i Crne Gore zajedno

U ovih 20 tačaka posebno se izdvajaju dva pitanja:

Šta će se zapravo desiti sa ukrajinskom teritorijom koju je Rusija okupirala

Ko će kontrolisati nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi

U planu se navodi linija razgraničenja u Donjeckoj, Luganskoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, u odnosu na situaciju na terenu na dan potpisivanja sporazuma.

A situacija sada izgleda ovako:

Donjecka oblast: Rusija kontroliše 25.500 km2, odnosno oko 80 odsto

Luganska oblast: Rusija kontroliše 26.500 km2, odnosno oko 99 odsto

Zaporoška oblast: Rusija kontroliše 20.400 km2, odnosno oko 75 odsto

Hersonska oblast: Rusija kontroliše 21.400 km2, odnosno oko 75 odsto

Ukupno, Rusija u ove četiri oblasti kontroliše teritoriju površine oko 94.000 km2. Poređenja radi, teritorija Hrvatske iznosi 56.594 km2, a Crne Gore 13.810 km2.

To znači da Rusija u Ukrajini kontroliše teritoriju veću od Hrvatske i Crne Gore zajedno.

Ali, šta je sada plan za tu teritoriju?

Prvobitni plan od 28 tačaka, koji je posmatran kao recept za kapitulaciju Ukrajine, podrazumevao je da Rusija zadrži kontrolu nad delovima Ukrajine na jugu i istoku koje je okupirala. Plan je revidiran tako da se izbegava eksplicitno pominjanje činjenice da Ukrajina ostaje bez teritorije, ali nije najjasnije šta će se zapravo sa njom desiti.

Ideja Amerike, o kojoj su ranije govorili Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner, vrti se oko kreiranja "slobodne ekonomske zone", iako nije precizirano šta tačno ona podrazumeva.

Pretpostavlja se da će međunarodne snage garantovati mir u tom području, pa je veliko pitanje i: koliko je tačno ljudi potrebno da bi se obezbedilo i kontrolisalo 94.000 km2? Zbog toga brojni analitičari strahuju da bez jasne definicije granica, sukob opet može da bukne na ovom području.

Potencijalna linija razgraničenja u Ukrajini

Amerikanci, po svemu sudeći, pokušavaju diplomatskim jezikom da izbegnu jasnu podelu o tome kome će pripasti Donjecka, Luganska, Hersonska i Zaporoška oblast, kako ne bi bilo jasnog pobednika, ni gubitnika. Sa druge strane, očekuje se povlačenje Rusije iz Dnjepropetrovske, Harkovske, Sumske i Nikolajevske oblasti, gde Moskva ukupno kontroliše samo 500-1.000 km2.

Ko će kontrolisati najveću nuklearku u Evropi

Drugi kamen spoticanja je nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi.

Amerikanci žele da kontrolu podele sa Rusima i Ukrajincima po 33 odsto, dok je Kijevu neprihvatljivo da Rusija bude odgovorna za kontrolu tog područja.

Nuklearna elektrana Zaporožje

Nuklearka je pod ruskom kontrolom od početka invazije 2022. i ostaje na okupiranoj teritoriji. Njeni reaktori su ugašeni i ne proizvode struju, ali i dalje zahtevaju neprekidno hlađenje i struju za stabilnost.

Spoljno napajanje je i dalje vrlo nestabilno, povremeni prekidi i gubici veze sa mrežom su učestali, što povećava nuklearnu opasnost jer reaktorima i sistemima potrebna je stalna energija za hlađenje i sigurnost.

IAEA ističe da postoji rastući rizik u vezi sa stabilnim snabdevanjem vodom za hlađenje, što je ključno za bezbednu hladnu pauzu reaktora i skladišta potrošenog goriva.

Bez hlađenja, čak i ugašeni reaktori mogu postati opasni zbog pregrevanja.

POGLEDAJTE I - Rusija reagovala na izjave o blokadi i zauzimanju Kalinjingradske oblasti!

Izjave političara u zemljama NATO-a o blokadi ili vojnom zauzimanju Kalinjingradske oblasti Rusije predstavljaju besmislice, izjavila je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

„S vremena na vreme, najobesniji zapadni političari daju izjave o tome kako žele da Baltičko more pretvore u unutrašnje more NATO-a. To su bolesne fantazije, zablude na temu moguće blokade Kalinjingradske oblasti. Čak su razgovarali i o nekom vojnom zauzimanju. Ove izjave jednostavno zrače i ludilom i hrabrošću“, rekla je Zaharova na konferenciji za medije.

Ona je naglasila da su rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i druge odgovarajuće ustanove primorane da uzmu u obzir relevantne rizike i razviju mere reagovanja.

„Nastavićemo da koristimo sva raspoloživa sredstva, pre svega politička i diplomatska, kako bismo osigurali nacionalne interese Rusije u Baltičkom regionu i pouzdanu zaštitu Kalinjingradske oblasti Ruske Federacije i njenih stanovnika“, istakla je diplomata.

O povećavanju vojne aktivnosti NATO-a

Zaharova je dodala da povećanje vojne aktivnosti NATO-a u blizini Kalinjingradske oblasti Moskva smatra neosnovanim.

„Razvijaju se agresivni scenariji ofanzivnih dejstava protiv naše zemlje, pojačava se sankcioni pritisak na ruske ekonomske operatore.

Takođe se stvaraju dalje teškoće za neometano obezbeđivanje života u ruskom regionu“, navela je Zaharova.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je na godišnjoj konferenciji za medije izjavio da će Rusija uništavati sve pretnje Kalinjingradskoj oblasti ukoliko se pojave. On je naglasio da bi moguća blokada ovog regiona mogla dovesti do sukoba velikih razmera.

NATO ČLANICA DIGLA AVIONE, PRESRELI RUSKU LETELICU IZNAD BALTIKA

Poljski avioni su presreli ruski izviđački avion iznad Baltičkog mora, koji je leteo blizu njenog vazdušnog prostora, saopštila je u četvrtak vojska zemlje članice NATO-a.

Zemlje na istočnom krilu NATO-a su u stanju visoke pripravnosti zbog potencijalnih upada u vazdušni prostor od septembra kada su tri ruska vojna aviona narušila vazdušni prostor Estonije na 12 minuta, samo nekoliko dana nakon što je više od 20 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor.

„Jutros, iznad međunarodnih voda Baltičkog mora, poljski borbeni avioni su presreli, vizuelno identifikovali i ispratili iz svoje zone odgovornosti ruski izviđački avion koji je leteo blizu granica poljskog vazdušnog prostora“, saopštila je vojska.

Primećeni objekti koji ulaze u poljski vazdušni prostor iz pravca Belorusije

Takođe je navedeno da su noću primećeni objekti koji ulaze u poljski vazdušni prostor iz pravca Belorusije.

„Nakon detaljne analize, utvrđeno je da se najverovatnije radi o krijumčarenim balonima, koji su se kretali u skladu sa pravcem i brzinom vetra“, saopštila je vojska.

Dodala je da je deo vazdušnog prostora iznad severoistočne poljske Podlaske regije, koja se graniči sa Belorusijom, privremeno zatvoren za civilni saobraćaj radi obezbeđivanja bezbednosti.

POGLEDAJTE I KAKO PUTINA LAŽU NJEGOVI BLISKI LJUDI

Ruski predsednik Vladimir Putin veruje da može da pobedi u ratu u Ukrajini - i to ubedljivo.

Zapadni zvaničnici koji su govorili za britanski poslovni list “Fajnenšel tajms” rekli su da Putinu njegovi generali predstavljaju previše pozitivnu sliku situacije na ukrajinskom frontu. To navodno hrani njegovo samopouzdanje i predstavlja jedan od razloga zbog kojih nastavlja sa invazijom, prenosi Hln.be.

Krajem novembra, ruski general-pukovnik Sergej Kuzovljev je tokom Putinove posete jednom od svojih komandnih punktova izjavio da su njegove trupe “oslobodile” ukrajinski gradić Kupjansk, u oblasti Harkova.

- Dakle, potpuno ste spremni? - upitao je Putin još jednom, za svaki slučaj.

- Naravno, grad je pod našom kontrolom - glasio je odgovor.

Zelenski objavio snimak iz Kupjanska

Ali, dve nedelje kasnije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je video snimak sebe u Kupjansku. Njegova poruka bila je jasna: Rusi uopšte nemaju potpunu kontrolu nad gradom, naše snage su i dalje prisutne. Činjenice su kasnije potvrdili i nezavisni izvori.

Prema zapadnim zvaničnicima, ovo je samo jedan od primera koji pokreću pitanje da li Putinovi vojni zapovednici zaista govore istinu - ili mu pre govore ono šta misle da želi da čuje. Oni strahuju da pogrešne informacije Putinu ulivaju samopouzdanje i podstiču ga da nastavi ratna dejstva.

I u petak je Putin, tokom svoje godišnje konferencije za štampu na kraju godine, sugerisao da Rusija ostvaruje uspehe na frontu.

- Ruske trupe napreduju u svim pravcima, neprijatelj je primoran na povlačenje - rekao je tom prilikom.

"Propaganda usmerena ka Vašingtonu"

To je, naravno, i propaganda - između ostalog usmerena ka Vašingtonu. Međutim, čak je i američki potpredsednik Džej Di Vens već izrazio sumnju u takve tvrdnje. U obraćanju u oktobru govorio je o “fundamentalnom neskladu u očekivanjima… pri čemu Rusi imaju tendenciju da misle da im na bojnom polju ide bolje nego što je to zaista slučaj”.

Prema Vensu, to je štetno po mirovne pregovore.

Putin, doduše, navodno redovno dobija i informacije od svojih poverenika, koji ga upozoravaju, između ostalog, na posledice rata po rusku ekonomiju. Ipak, ružičasta slika iz vojnih brifinga - u kojima se, između ostalog, preuveličava broj ukrajinskih žrtava, dok se ruski neuspesi guraju pod tepih - navodno ga navodi da veruje “da može ubedljivo da pobedi”, navode izvori “Fajnenšel tajmsa”.

"Gerasimov ga štiti od stvarnosti"

Ključna figura na tim brifinzima je general Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba ruske vojske. On je u avgustu prošle godine rekao Putinu da je ruska vojska zaustavila ukrajinski prodor u Kurskoj oblasti, iako to nije bio slučaj.

I u oktobru je, prema navodima, otvoreno obmanjivao predsednika, predstavljajući stanje na frontu znatno boljim nego što je zaista bilo.

Gerasimov je zbog toga već bio izložen oštrim kritikama čak i od radikalnih pristalica rata unutar same Rusije, koje tvrde da on “štiti Putina od stvarnosti”. Nakon debakla oko Kupjanska, između ostalih, poznati ratni bloger Ribar ocenio je da je preuveličavanje vojnih uspeha na frontu “nepotrebno koštalo života ruske vojnike”.

Ovo su znakovi koji ukazuju na poraz Rusije?

Prema signalima koji stižu, Putin ili ne shvata ili ne želi da prizna ozbiljnost situacije. Na vidiku su tri okolnosti koje ukazuju na mogući ruski poraz u 2026. godini.

Prva okolnost je 90 milijardi evra, koje će Ukrajina dobiti u vidu zajma od država Evropske unije. Ta sredstva bi trebalo da budu dovoljna za 2026. i 2027. godinu, piše slovački Aktuality.

Drugi faktor su ruski neuspesi na frontu. Iako su okupacione snage uspele da napreduju i krajem 2025. godine, radilo se o manjim borbama - u Siversku ili kod Huljajpolja.

Nasuprot tome, osvajanje Pokrovska se za vojsku Vladimira Putina pretvorilo u pakao, u kojem nestaju čitave mase vojnika.

Iz Kupjanska su Ukrajinci čak proterali ruske snage. Reč je o izuzetnom poniženju, tim pre što su Vladimiru Putinu lagali da je grad već zauzet.

Najozbiljniji pokazatelj, međutim, jeste stanje ruske ekonomije.

Cena ruske nafte pala je, pod pritiskom sankcija, ispod 35 dolara po barelu. S obzirom na to da se konkurentska nafta Brent prodaje po ceni od oko 60 dolara, to jasno pokazuje kolikim finansijskim gubicima su Rusi izloženi.

"Zemljotres" u Kremlju, čini se, samo je pitanje vremena.

Pucanje Putinove iluzije

Kako je sredinom meseca pisao britanski nedeljnik "The Economist", ruska vojska napreduje sporo i uz ogromne žrtve, dok se ekonomski problemi nagomilavaju. Raspoloženje javnosti prema ratu u Ukrajini sve je lošije, što je u Putinovoj diktaturi - koja se oslanja na privid masovne podrške kako bi održala poslušnost - izuzetno važan faktor.

Putinova propaganda i neprekidni napadi dronovima velikim delom su usmereni na to da ubede Evropu i SAD da je podrška Ukrajini uzaludna. Iako nedavne izjave Donalda Trampa sugerišu da bi takva strategija mogla da uspe, činjenica ostaje da Putin nije uspeo da osvoji ni Donbas posle četiri godine borbi. Za obične Ruse jaz između slike i stvarnosti sve je dublji.

Ekonomija Rusije na ivici snage

Iako ruska ekonomija još nije potpuno na kolenima, počinje da pokazuje ozbiljne znakove iscrpljenosti. Sledeća godina biće najteža od početka invazije.

Prihodi od nafte i gasa pali su 22% u poslednjih godinu dana

Ekonomski zamajac izazvan masovnim povećanjem vojnih izdataka slabi

Budžetski deficit približava se 3% BDP-a

To je veliki problem za Rusiju: nema stranih investicija niti mogućnosti zaduživanja na međunarodnim tržištima. Vlada je primorana da se zadužuje kod kuće, što podiže inflaciju, i da povećava poreze kako bi finansirala rat.

Mali broj Rusa podržava rat u Ukrajini

Rusi sve više primećuju pogoršanje situacije. U nedavnom istraživanju, broj onih koji tvrde da im se životni standard pogoršava utrostručio se u odnosu na one koji kažu da se poboljšava - najviši nivo od početka rata.

To ne znači da Putin traži mir, ali menja okvir u kojem može nastaviti rat.

Udeo vatrenih zagovornika rata nikada nije prešao 25% populacije. Isto važi i za otvorene protivnike. Tiha većina razmišlja o svakodnevnom životu, a ne o ideologiji.

Kako kaže Sam Grin, stručnjak za Rusiju, njihova "podrška" je često površna:

- Reći da podržavate rat najbolji je način da osigurate da rat ne uđe u vaš život.

Tajni dokumenti isplivali u javnost, ono što piše u njima šokira

Bivši predsednik SAD Džordž V. Buš govorio je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da Rusiju smatra delom Zapada, a ne njegovim neprijateljem, sledi iz deklasifikovanih protokola vlade SAD koje je objavio američki Arhiv Nacionalne bezbednosti.

"Rusija je deo Zapada, a ne njegov neprijatelj", rekao je Buš mlađi Putinu u junu 2001. godine tokom sastanka u Sloveniji. Štaviše, Buš je sastanak sa ruskim liderom nazvao najvažnijim delom svog međunarodnog putovanja.

"Neću ovo javno reći, ali ovo je najvažniji sastanak na mom putovanju. Svi ga prate", rekao je Buš Putinu na početku razgovora.

Američki predsednik takođe je uveravao ruskog kolegu da ne postoji rizik od sukoba između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

O stupanju Ukrajine u NATO

U objavljenim dokumentima se navodi da je Putin tokom razgovora sa američkim kolegom 2008. godine upozorio da će pristupanje Ukrajine NATO-u dovesti do podele ukrajinskog društva.

Na sastanku u Sočiju u aprilu 2008. godine, Buš je pitao ruskog lidera zašto se Rusija protivi ulasku Ukrajine u NATO.

"Severnoatlantsku alijansu veliki deo ukrajinskog stanovništva doživljava kao neprijateljsku organizaciju. Zašto? Koja je svrha članstva Ukrajine u NATO-u? Kakvu korist to donosi NATO-u i Sjedinjenim Amerikim Državama? Može postojati samo jedan razlog – da se obezbedi status Ukrajine u zapadnom svetu. To je logika. Ne mislim da je ta logika ispravna. Pokušavam da je shvatim. A s obzirom na različite poglede stanovništva u različitim delovima zemlje o članstvu u NATO-u, u zemlji bi jednostavno moglo doći do raskola", rekao je tada Putin, navodi se u dokumentu.

"Oduvek sam govorio da postoji određeni prozapadni i proruski deo. Trenutno je vlast tamo u rukama prozapadnih lidera", zaključio je ruski predsednik.

Predsednik Putin je tokom istog sastanka upozorio Buša da će namera Vašingtona da uključi Ukrajinu u NATO dovesti do dugoročne konfrontacije između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

"Sada bih želeo da ponovim ono što sam rekao Kondi i Gejtsu (tadašnji državni sekretar Kondoliza Rajs i mininstar odbrane SAD Robert Gejts) u Moskvi u vezi sa širenjem NATO-a. To za vas neće biti novost i ne očekujem odgovor. Jednostavno želim da ovo kažem otvoreno. Želeo bih da naglasim da će pristupanje zemlje kao što je Ukrajina NATO-u stvoriti i za vas i za nas dugoročnu zonu konfrontacije", istakao je Putin.

Buš je na to upitao zašto njegov ruski kolega to smatra. Ruski predsednik je odgovorio da bi to stvorilo pretnju da se u neposrednoj blizini Rusije pojave vojne baze i razni sistemi naoružanja NATO-a, prenosi Sputnjik.

Takođe je dodao da sva ukrajinska javnost ne odobrava pristupanje zemlje NATO-u i da trećinu stanovništva zemlje, odnosno 17 miliona ljudi, čine etnički Rusi.

Na samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine usvojena je izjava u kojoj se navodi da će Ukrajina i Gruzija vremenom postati članice Alijanse. Međutim, nije usvojen nikakav konkretan akcioni plan, niti je preciziran vremenski okvir. U februaru 2019. godine, Vrhovna rada je usvojila amandmane na Ustav kojima se utvrđuje da zemlja teži da se pridruži NATO-u.

Volodimir Zelenski više puta je isticao da zemlja namerava da se pridruži Alijansi.

MEDVEDEV - "CIA JE JOŠ 1957. GODINE..."

Ukrajinske vlasti su duhovni potomci Banderinog režima i do danas se ništa nije promenilo u njihovim metodama, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

"U agoniji transformacije Ukrajine u 'antiruski' projekat, diktatorski režim Zelenskog je pogazio osnovna ljudska prava, potpuno uništio vladavinu prava i politički pluralizam, a metode koje koristi nose sva obeležja nacizma, državno sponzorisanog terorizma i međunarodnog terorizma", naglasio je Medvedev.

U članku za časopis "Rodina", "Kako su Anglosaksonci negovali ukrajinski nacionalizam posle Drugog svetskog rata", Medvedev je napisao da su Britanci, 1940-ih i 1950-ih, aktivno regrutovali ukrajinske nacističke zločince, igrali značajnu ulogu u negovanju političkog ukrajinizma i jačanju njegove terorističke prirode.

On je naveo da je Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) još 1957. godine pripremila izveštaj u kojem je Ukrajina podeljena na 12 zona, a Donbas i Krim su označeni kao "ruska ostrva u ukrajinskom moru".

Kako je objasnio, CIA tokom Hladnog rata bavila strateškim proučavanjem Ukrajine kao prostora psihološkog rata i potencijalnih vojnih dejstava. Prema njegovim rečima, u izveštaju CIA iz avgusta 1957. godine pod naslovom "Faktori otpora i zone dejstva američkih specijalnih snaga. Ukrajina", teritorija tadašnje Ukrajinske SSR podeljena je na 12 zona. Analitičari su, prema njegovim rečima, uzimajući u obzir istorijske osobenosti, verske sklonosti i konfesionalnu strukturu stanovništva, Krim (zona 1), Donbas (zona 2) i severoistok Ukrajine (zona 3) ocenili kao regione koji se identifikuju sa ruskim interesima i sovjetskom vlašću.

Istovremeno, zone 8–12, koje su obuhvatale Kijevsku, Žitomirsku, Čerkasku, Volinsku, Černovičku, Lavovsku, Ternopoljsku, Ivano-Frankovsku i Zakarpatsku oblast, bile su, prema njegovim navodima, predviđene kao glavno polje delovanja američkih specijalnih službi.

Cilj je bio jačanje banderovskih ideoloških stavova u istorijsko-kulturnoj svesti stanovništva, usmerenih na raskol Ukrajine i njeno odvajanje od Rusije.

Medvedev je takođe napomenuo da su Amerikanci 1951. godine kontaktirali Organizaciju ukrajinskih nacionalista, planirajući da pošalju 200 njenih članova u SSSR radi subverzivnih aktivnosti tokom potencijalnog rata između Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza.

"Takve skice jasno ilustruju ne samo terorističku prirodu Banderinog režima, čiji su duhovni potomci sadašnji privremeni radnici u Bankovoj ulici (u kojoj se nalazi predsedništvo Ukrajine). Ništa se nije promenilo u njihovim metodama danas", napisao je Medvedev.

Takođe je istakao da je od 2004. do 2014. godine u Ukrajinu uloženo približno 110 miliona dolara kroz fondacije kako bi zajednički civilizacijski prostor slovenskih naroda bio uništen.

Prema njegovim rečima, sadašnje ukrajinske vlasti su "duhovni potomci Banderinog režima" i ništa se nije promenilo u njihovim metodama danas. Uzrok sukoba u Ukrajini, kako je ocenio, leži u agresivnoj istočnoj politici anglosaksonskih zemalja, NATO-a i cele Evropske unije.

"Da bi se postigao dugoročni mir u Evropi, neophodna je potpuna revizija ove neprijateljske politike, uzimajući u obzir fundamentalne interese Ruske Federacije", napisao je Medvedev.

On je primetio da je trend ka unošenju ukrajinizma u sve sfere života zabeležen još u sloganu bivšeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme "Ukrajina nije Rusija". U tom cilju, kako navodi, vlasti su pribegle takozvanoj "novoj istoriji Ukrajine", koju je Kijev pozajmio od anglosaksonskih stručnjaka.

Ukrajina se, prema njegovim rečima, bez oklevanja ili žaljenja, odrekla svoje zajedničke ruske i sovjetske prošlosti, nastojeći da stvori društvo odvojeno od svojih zajedničkih korena.

"Vlasti željni Vašington, nostalgični London i provincijska Otava iskoristili su činjenicu da su različiti regioni 'Nezaležne' (Ukrajina) bili prilično heterogeni kulturno i mentalno", primetio je Medvedev.

Prema njegovim rečima, kampanja je trajala dugi niz godina, a građani su indoktrinirani da veruju da je određena "ukrajinska nacija" deo evroatlantske zajednice i prirodni protivnik Moskve. Medvedev je naglasio da je ključni element nove ideologije obožavanje nacionalizma i njegovih heroja, uključujući Stepana Banderu i Andreja Meljnika.

Istovremeno, kriminalna prošlost novih idola režima je "pažljivo retuširana".

"Solidarnost sa ukrajinskim pseudoistorijskim narativima i podrška zabludama političkih konstrukta koje su stvorili Anglosaksonci, uključujući takozvani Golodomor, predstavlja neprijateljski čin protiv Rusije. Oni su puni ozbiljnih negativnih posledica za svakoga ko želi da učestvuje u ovoj predstavi", napisao je Medvedev.

Bonus video:

(Espreso/Blic)