EVO ŠTA JE PUTIN TRAŽIO OD BUŠA: Za njegove reči niko nije znao 24 godine, "Ispunjeni su svi uslovi da Rusija..."

SAD su objavile nekoliko transkripata razgovora između lidera Kremlja Vladimira Putina i tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša, u kojima je Putin pokrenuo ideju o pridruživanju Rusije NATO-u.

Ukrajinski i ruski opozicioni mediji pozivaju se na transkripte je objavila Nacionalna bezbednosna arhiva, nezavisni, neprofitni istraživački institut na Univerzitetu Džordž Vašington, nakon što je dobila sudsku bitku za njihovo objavljivanje.

Nekoliko značajnih izjava iz dokumenata

Putin o svojoj podršci Izraelu: „Ako im je potrebno da se obrežem, ne mogu to da uradim.“

Buš 2001. godine: „Vi ste onakav čovek kakav volim da bude sa mnom u rovovima.“

Buš 2007. godine: „Moram da priznam da nisam shvatio koliko je oštra bila vaša reakcija na sistem [vazdušne/raketne odbrane]. To je bila moja greška.“

Putin o Čečenima 2001. godine: „Oni su Bin Ladenovi učenici. Bin Laden ih je trenirao. Da ste mogli da vidite fotografije, znali biste. Čak i liče na njega.“

Putin 2008. godine: „Raketa lansirana sa podmornice u severnoj Evropi stigla bi do Moskve za samo šest minuta.“

Buš: „Razumem.“

Putin: „I mi smo uveli niz kontramera - u tome nema ništa dobro. U roku od nekoliko minuta, ceo naš nuklearni odgovor bi bio u vazduhu.“

Putin 2001. podsetio da je SSSR podneo zahtev za pridruživanje NATO

U transkriptu razgovora od 16. juna 2001. godine, Putin je podsetio da je Sovjetski Savez jednom podneo zahtev za pridruživanje NATO-u i pitao da li je to sada moguće, s obzirom na to da razlozi koji su navedeni za odbijanje zahteva u prošlosti više nisu relevantni.

„Dali ste važnu izjavu kada ste rekli da Rusija nije neprijatelj. Važno je ono što ste rekli o budućnosti za 50 godina. [Buš je ranije u razgovoru rekao da Kina može postati pretnja u tom vremenskom okviru - prim. aut.]

Rusija je evropska i multietnička, kao Sjedinjene Države. Mogu da nas zamislim kao saveznike. Samo velike nevolje bi nas mogle učiniti saveznicima sa drugima. Ali osećamo se isključenim iz NATO-a“, rekao je Putin.

Putin: Nikad nisam smatrao SAD pretnjom, čak ni tokom Hladnog rata

On je takođe podsetio da je Sovjetski Savez podneo zahtev za članstvo u NATO-u 1954. godine, ali je odbijen.

„NATO je dao negativan odgovor sa četiri konkretna razloga: odsustvo austrijskog rešenja, odsustvo nemačkog rešenja, totalitarni uticaj na Istočnu Evropu i potreba da Rusija sarađuje u procesu razoružanja UN. Sada su svi ovi uslovi ispunjeni. Možda bi Rusija mogla biti saveznik“, dodao je.

Transkript ne beleži odgovor na ove opaske, a Buš je prešao na drugu temu.

Putin je tokom razgovora takođe rekao da „nikada nije smatrao Sjedinjene Države pretnjom“, čak ni tokom Hladnog rata.

Putin Bušu 2008. godine: Ukrajina je veštačka država, ulazak u NATO znači sukob

Objavljeni transkripti takođe otkrivaju da je Putin 2008. godine nazvao Ukrajinu „veštačkom državom“ i upozorio da će njen ulazak u NATO stvoriti dugoročni sukob. U razgovoru 6. aprila 2008. godine, Putin je Bušu detaljno izneo svoje stavove o Ukrajini, tvrdeći da je njeno pristupanje NATO-u apsolutno neprihvatljivo za Moskvu.

„To vam neće biti novo i ne očekujem odgovor; samo želim da to kažem naglas. Želeo bih da naglasim da će pristupanje zemlje poput Ukrajine NATO-u stvoriti dugoročno polje sukoba za vas i nas, dugoročnu konfrontaciju“, rekao je Putin.

Kao odgovor na Bušovo dodatno pitanje, Putin je opisao Ukrajinu kao „veštačku zemlju“ sa duboko podeljenim društvom.

„Sedamnaest miliona Rusa živi u Ukrajini – trećina stanovništva. Ukrajina je veoma složena zemlja. To nije nacija izgrađena na prirodan način. To je veštačka zemlja stvorena još u sovjetsko doba.

Posle Drugog svetskog rata, Ukrajina je dobila teritoriju od Poljske, Rumunije i Mađarske – to je skoro cela zapadna Ukrajina. Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, Ukrajina je dobila teritoriju od Rusije – to je istočni deo zemlje.

Godine 1956, Krimsko poluostrvo je predato Ukrajini. [...] Naseljavaju ga ljudi sa veoma različitim pogledima na svet. Ako odete u zapadnu Ukrajinu, videćete sela u kojima je jedini govorni jezik mađarski, a ljudi nose šešire. Na istoku ljudi nose odela, kravate i velike šešire. Veliki deo ukrajinskog stanovništva NATO vidi kao neprijateljsku organizaciju“, navodi se u transkriptu.

„Rusi su se dobrovoljno odrekli hiljada kvadratnih kilometara teritorije. Nečuveno.“

Putin je tada objasnio da bi potencijalno članstvo Ukrajine u NATO stvorilo probleme Rusiji.

„To stvara pretnju raspoređivanja vojnih baza i novih vojnih sistema u blizini Rusije. Stvorilo je nesigurnost i pretnje za nas. Oslanjajući se na anti-NATO snage u Ukrajini, Rusija bi radila na tome da liši NATO mogućnosti širenja.

Rusija bi stalno stvarala probleme tamo. Zašto? Koja je svrha članstva Ukrajine u NATO-u? Koja je korist za NATO i SAD?“

Za ovo može postojati samo jedan razlog, a to bi bilo učvršćivanje statusa Ukrajine kao dela zapadnog sveta, i to bi bila ta logika. Ne mislim da je to prava logika. [...] A s obzirom na različite stavove delova stanovništva o članstvu u NATO-u, zemlja bi se jednostavno mogla raspasti.

Uvek sam govorio da postoji određeni prozapadni deo i određeni proruski deo“, tvrdio je Putin, zaključujući: „Problem tamo nije učlanjenje u NATO, već obezbeđivanje samodovoljnosti Ukrajine. Takođe, njihova ekonomija mora biti ojačana.“

Putinovo razočaranje nakon raspada SSSR: "Ukrajina, Kazahstan i Kavaz - predati su"

U ranijem razgovoru, 16. juna 2001. godine, Putin je govorio o razočaranju promenama koje su usledile nakon raspada Sovjetskog Saveza, naglašavajući potrebu za iskrenošću u odnosima.

„Šta se zaista dogodilo? Dobra volja Sovjetskog Saveza promenila je svet, dobrovoljno. I Rusi su se dobrovoljno odrekli hiljada kvadratnih kilometara teritorije. Nečuveno. Ukrajina, deo Rusije vekovima, predata je.Kazahstan je predat. I Kavkaz takođe. Teško je zamisliti, a to su uradili partijski šefovi“, stoji u transkriptu Putinovih reči.

Bonus video:

(Espreso/Kurir.rs/Prenela:M.V./Prenele Espreso vesti)