PUTIN JE UPRAVO NAORUŽAO BELORUSIJU DO ZUBA Hitno se oglasio Lukašenko, ovo je KOŠMAR ZA ZAPAD: "PRVI ĆEMO KRENUTI"

Ruski raketni sistem "orešnik" raspoređen je u Belorusiji, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

On je rekao da su prvi raketni sistemi "orešnik" stigli u sredu u Belorusiju i da su već raspoređeni, preneo je Sputnjik.

Lukašenko je istakao u obraćanju javnosti i parlamentu da Belorusija i Rusija sprovode niz strateških mera odvraćanja.

"U slučaju agresije, iz Rusije će stići nekoliko desetina hiljada vojnika u pomoć Belorusiji", naveo je Lukašenko.

Prema njegovim rečima, u slučaju eskalacije sukoba, predviđeno je da se nekoliko desetina hiljada ljudi na zapadu Rusije odmah, kao drugi ešelon, pridruže borbi.

"Belorusija je prva koja će krenuti, moramo da odgovorimo, a onda će nas Ruska Federacija podržati", rekao je Lukašenko.

Poručio je da je Rusija glavni saveznik Belorusije i da je to temelj za buduće generacije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je 21. novembra prošle godine da je uspešno sprovedeno testiranje najnovije rakete srednjeg dometa "orešnik".

Lukašenko je u decembru 2024. godine zamolio Putina da na teritoriji Belorusije rasporedi najnovije rusko naoružanje, uključujući i sistem "orešnik".

LUKAŠENKO ISTAKAO I DA JE KIM DŽONG UN "POTPUNO NORMALNA OSOBA"

On je izjavio da je, nakon susreta sa predsednikom Severne Koreje Kim Džong Unom, stekao utisak da je on "potpuno normalna osoba koja zna svoje mesto u svetu".

Lukašenko je rekao da je njegov utisak o Kim Džong Unu uglavnom bio zasnovan na tome šta mediji objavljuju, ali da je nakon susreta na vojnoj paradi u Kini u septembru ove godine stekao utisak da je "moguće postići dogovor sa njim", prenosi agencija Belta.

"Ali kada sam razgovarao sa njim, video sam potpuno normalnu osobu koja zna svoje mesto u svetu. On nije neka vrsta fantoma. On je pristojna, mirna, iskrena osoba. Bio je to kratak sastanak. Ali to je utisak koji sam stekao. Siguran sam da je moj utisak tačan. Moguće je postići dogovor sa njim", istakao je Lukašenko.

Lukašenko je kazao i da je moguće da će posetiti Severnu Koreju.

On je je u čestitki Kim Džong Unu, povodom nacionalnog praznika 9. septembra, potvrdio spremnost da to učini u najkraćem mogućem roku za obe strane, kako bi se međudržavni odnosi podigli na kvalitativno novi nivo.

POGLEDAJTE I - EVROPA U STRAHU OD TREĆEG SVETSKOG RATA? IZ RUSIJE STIŽU PRETNJE: Nuklearni udar je neizbežan, nemojte nas kriviti!

Jedan od glavnih glasnogovornika Kremlja uputio je još jednu direktnu pretnju Evropi dok strahovi od trećeg svetskog rata dostižu vrtoglave razmere širom kontinenta, piše Mirror.

Strahuje se da Velika Britanija sada može da se suoči sa "najvećom vojnom pretnjom jedne generacije", uz upozorenje Britancima da se pripreme "za razmere rata koje su preživeli naši dedovi ili pradedovi". U jezivoj izjavi u Nemačkoj, šef zapadnog vojnog saveza Mark Rute rekao je ove nedelje: "Rusija već eskalira svoju tajnu kampanju protiv naših društava."

Ovo se događa dok tenzije zbog rata u Ukrajini i dalje rastu, a predsednik Volodimir Zelenski odbacuje mogućnost predaje ukrajinske teritorije Rusiji. U međuvremenu, mirovni predlog koji su sastavili Vašington i Moskva sugeriše da bi značajni delovi Ukrajine mogli biti predati predsedniku Vladimiru Putinu, uz moguće ograničenje ukrajinske vojske.

Sada, dok Evropa i ostatak sveta napeto prate korake Kremlja, Putinov propagandista Vladimir Solovjov naveo je prestonice koje "će Rusija uništiti" u još jednoj pretnji. TV voditelj Solovjov je ponovo zapretio Zapadu, pominjući gradove poput Berlina, Pariza i Beča kao potencijalne ciljeve u slučaju napada Rusije.

Vodeći Kremljov propagandista rekao je gledaocima u svojoj noćnoj emisiji da je "nuklearni udar na Britaniju neizbežan". Ova pretnja ponovo je izazvala strah od široko rasprostranjenog sukoba koji bi imao posledice širom sveta.

Solovjov je izjavio: "Opet ćemo morati da uništimo Berlin i uđemo u taj zabačeni grad. Opet ćemo morati da uđemo u Pariz. Opet ćemo morati da oslobodimo Beč. Pa možda će Austrijanci to preispitati."

"To ne znači da to želimo. Ali jedno od načela koje je postavio naš vrhovni komandant je: kada budemo primorani da delujemo - delujemo. Prvo, naravno, princip 'ne nanositi štetu', ali onda... molim vas, nemojte nas kriviti."

Zastrašujuće, Putinovi propagandisti tvrde da prisustvo britanskih oružanih snaga u Ukrajini predstavlja "casus belli" (lat. "povod za rat", u međunarodnom pravu ili diplomatiji označava događaj ili situaciju koju država koristi kao opravdanje za vojni napad na drugu državu, op.aut.) za nuklearni udar na teritoriji Velike Britanije, a ruski voditelj Vladimir Solovjov gledaocima kaže: "Sada je nuklearni udar na Britaniju neizbežan."

Ali kako bi treći svetski rat izgledao i kakve bi katastrofalne posledice takav sukob imao na prostorima Velike Britanije, pita se Mirror. Stručnjak je dao jezivu procenu rata koji bi iz korena promenio stvarnost kakvu poznaju na Ostrvu.

Profesor Entoni Glis, stručnjak za bezbednost i obaveštajna pitanja na Univerzitetu u Baksinghemu, ranije je upozorio da se trenutno "borimo za naš način života" i da se moramo opremiti "što brže možemo".

Stručnjak je objasnio kako bi savremeni rat mogao izgledati u Velikoj Britaniji. On predviđa da bi bilo koji budući sukob na Zapadu "pratio obrazac rata u Ukrajini", više nalik tradicionalnom ratu nego nuklearnom obračunu.

Profesor Glis je izjavio: "Verujem da su šanse za oružani sukob između Rusije i NATO, u kojem bismo mi bili duboko uključeni, sada veoma realne. Ako sledeći rat bude nuklearni, odvijaće se u satima i završiti u satima. Neće biti pobednika, samo gubitnika."

Profesor smatra da će Putin "postati suicidalan" i da bi "napao niz ključnih lokacija u Velikoj Britaniji i kontinentalnoj Evropi, gotovo sigurno bez upozorenja i ultimatuma".

Upozorio je: "Neće biti vremena da iko učini mnogo osim da se pripremi za duboko razarajuće posledice koliko god može."

POGLEDAJTE I - Evo gde se tačno nalazi ruska imovina i zašto je uopšte zamrznuta! Zbog ovih 10 detalja ceo svet bruji o tome!

Zamrznuta imovina su finansijska sredstva ili imovina kojoj vlasnik ne može da pristupi niti da je koristi za bilo kakvu transakciju ili prenos, zbog ograničenja koje nameće država ili zajednica država kao što je EU.

U slučaju Rusije, zamrznuta su i:

državna (suverena) sredstva u obliku gotovine, obveznica i hartija od vrednosti koje se drže u inostranstvu

privatna imovina, poput jahti i nekretnina u vlasništvu sankcionisanih ruskih milijardera

Imovina se obično zamrzava putem sankcija.

- Sprovođenje zamrzavanja je u nadležnosti finansijskih institucija - kao što su komercijalne banke ili centralni depozitori hartija od vrednosti (CSD), koje moraju da blokiraju transakcije i onemoguće pristup zamrznutoj imovini - izjavila je Agata Demare, viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), za DW.

Zašto je ruska imovina zamrznuta

Ruska imovina je zamrznuta kao rezultat zapadnih sankcija nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Cilj ove mere bio je da se Rusija finansijski ograniči i da joj se onemogući korišćenje tog novca za finansiranje rata.

Neki stručnjaci smatraju da činjenica da se najveći deo zamrznute ruske imovine nalazi u državama članicama EU daje Uniji važnu polugu za vođenje mirovnih pregovora u korist Ukrajine.

Gde se nalazi ruska imovina

Od ukupno oko 300 milijardi evra zamrznute imovine, oko 210 milijardi evra nalazi se pod jurisdikcijom država članica EU. Ostatak je raspoređen po SAD, Japanu, Ujedinjenom Kraljevstvu, Švajcarskoj i Kanadi.

Najveći deo - 180 milijardi evra - nalazi se u instituciji pod nazivom "Evroklir" u Belgiji.

Šta je "Evroklir" i zašto se protivi tome da EU koristi rusku imovinu

"Evroklir" (Euroclear) je jedna od najvećih svetskih finansijskih kuća za trgovinu hartijama od vrednosti - značajna je za finansijsko tržište kao takozvani depozitor hartija od vrednosti.

"Evroklir" strahuje da bi zaplena ruskog novca mogla da naruši njegov ugled među međunarodnim investitorima i čak da pokrene sudske sporove sa Moskvom. Centralna banka Rusije već je odlučila da tuži "Evroklir" za 200 milijardi evra, kako bi povratila zamrznuti novac i izgubljenu kamatu.

Koje zemlje žele da koriste rusku imovinu i za šta

Većina evropskih zemalja, uključujući Nemačku i Francusku, želi da Rusija plati štetu koju je izazvala vođenjem agresorskog rata protiv Ukrajine.

Zamrznuta imovina bi se stoga mogla koristiti i za jačanje odbrane Ukrajine i za obnovu zemlje.

Koje zemlje ne žele da koriste rusku imovinu i zašto

Sa pravnog stanovišta, korišćenje zamrznute ruske imovine predstavlja složeno pitanje i vodi se opsežna rasprava o tome da li se ta imovina, naročito glavnica, može zakonito koristiti za pomoć Ukrajini.

Belgija je stavila veto na korišćenje zamrznute imovine zbog straha da bi mogla da se nađe u pravnom sporu sa Moskvom. Takođe postoji bojazan da bi Belgija kasnije mogla biti obavezna da vrati taj iznos ako Moskva to zatraži.

Pored toga, Italija kao jedna od većih evropskih zemalja, ali i Malta i Bugarska, zatražile su od EU da potraži alternativne načine za finansiranje potreba Ukrajine.

Šta se u međuvremenu dešava sa zamrznutom imovinom

Imovina ostaje zamrznuta ili, kako Evropska unija kaže, "imobilisana". To znači da su sve transakcije ili transferi u Rusiju blokirani, piše "DW".

Prošle godine Evropska unija je odlučila da iskoristi vanredne profite ostvarene na imovini u "Evrokliru" i sredinom 2024. godine isplatila je Ukrajini prvu tranšu od 1,5 milijardi evra.

Kakav je stav SAD o korišćenju ruske imovine

Za vreme predsednika Džoa Bajdena, Sjedinjene Države - koje drže manje od 5 milijardi evra ruske imovine - pristale su na korišćenje vanrednih profita za pomoć Ukrajini. Sadašnja administracija Donalda Trampa želi da deo zamrznute ruske imovine koristi za zajedničke projekte sa Moskvom.

Međutim, stručnjaci ističu da Sjedinjene Države mogu da odlučuju samo o imovini koja se nalazi pod njihovom jurisdikcijom, a ne o onoj u državama Evropske unije.

Šta Trampov mirovni plan kaže o zamrznutoj imovini

Prema procureloj verziji Trampovog početnog mirovnog predloga od 28 tačaka, 86 milijardi evra (100 milijardi dolara) zamrznute ruske imovine bilo bi uloženo u "napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganja u Ukrajinu", pri čemu bi Sjedinjene Države dobile 50 odsto profita. Demare iz ECFR-a kaže da Tramp namerava da taj novac uzme iz ruske imovine zamrznute u Evropi i iskoristi ga za profit američke vlade i američkih kompanija.

Ostatak zamrznutih sredstava, a to je više od 200 milijardi evra, bio bi uložen u zajednički američko-ruski investicioni fond "kako bi se stvorio snažan podsticaj da se ne vrati sukobu", navodi se u predlogu. Međutim, prema Demare, od toga bi korist imale Vašington i Moskva, ali ne i Ukrajina.

Zašto je EU "na neodređeno vreme imobilisala" rusku imovinu

Prvobitno je zamrzavanje ruske imovine obnavljano na svakih šest meseci. Svaki put kada bi došlo do obnove, postojala je bojazan da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je naklonjen Rusiji, mogao da uloži veto.

Odluka EU da "na neodređeno vreme imobilizuje" rusku imovinu ostvaruje dva cilja:

uklanja potrebu za obnavljanjem odluke i time mogućnost mađarskog veta

štiti sredstva od Sjedinjenih Država

- U suštini, time se imovina stavlja van domašaja SAD, što komplikuje Trampove planove da sredstva prebaci američkim firmama ili u američko-ruski investicioni fond. Ovaj potez takođe otvara put da EU odobri zajam Ukrajini - objasnila je Demare.

Bonus video:

(Espreso/Agencije/Telegraf/Blic)