GORI RUSIJA OD KASPIJSKOG MORA DO MOSKVE Ukrajinci brutalno napali, nezapamćen haos! TALAS EKSPLOZIJA, VELIKA DRAMA

Ukrajina je rano jutros izvela raketni napad na ruski grad Belgorod, tvrdi guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov. Pogođeno je jedno od glavnih belgorodskih postrojenja za proizvodnju električne energije i grejanja, pišu lokalni mediji. Pored toga, na udaru je bila Moskva, kao i platforme za proizvodnju nafte u Kaspijskom moru.

- Prema preliminarnim informacijama, nema žrtava. Granatiranje je izazvalo značajnu štetu na komunalnoj infrastrukturi. Hitne službe rade na saniranju posledica - napisao je Gladkov na Telegramu.

Dodao je da je talas eksplozija razbio prozore u šest stambenih zgrada i jednoj privatnoj kući.

Lokalni medij "Pepel" je izvestio da se nakon napada podigao oblak dima u blizini toplane Luč - jednog od glavnih belgorodskih postrojenja za proizvodnju električne energije i grejanja, koje radi na prirodni gas. Elektrana snabdeva delove naselja Harkovskaja Gora i druge oblasti grada.

Ukrajinski Telegram kanal "Exilenova+" sugerisao je da je napad možda izveden američkim sistemom HIMARS.

- U Belgorodu, nakon raketne uzbune, gust dim se diže kod toplane, verovatno izazvan od strane HIMARS-a - napisano je na Telegram kanalu.

Napad dronovima na Moskvu

U međuvremenu, ruski Telegram kanali izvestili su o napadima dronovima na Moskvu i okolinu 14. decembra uveče. Stanovnici Kašire, južno od Moskve, prijavili su eksplozije, a snimci detonacija kruže internetom.

Vlasti su privremeno uvele ograničenja na aerodromima Domodedovo i Žukovski, ali su letovi kasnije nastavljeni. Tokom noći, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izvestio je o obaranju 15 dronova.

Treći put pogođene ruske platforme za proizvodnju nafte u Kaspijskom moru

Dronovi dugog dometa Centra za specijalne operacije "Alfa" Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) su treći put u proteklih nedelju dana pogodili platforme za proizvodnju nafte kompanije Lukoil-Nižnjevolžsknjeft koja posluje u Kaspijskom moru, izjavio je danas neimenovani izvor.

Ovog puta, pogođena je platforma na naftno-gasnom kondenzatnom polju "Korčagin", navodi izvor, prenosi Ukrinform.

Kao rezultat napada dronova SBU, ključna oprema u objektu je oštećena, a proizvodni procesi su zaustavljeni.

- SBU nastavlja aktivan rad, što smanjuje priliv petrodolara u ruski budžet, a shodno tome i mogućnost finansiranja rata protiv Ukrajine. Nijedan ruski objekat koji radi za rat nije bezbedan, bez obzira na svoju lokaciju - kazao je izvor u SBU koji ima saznanja o tome.

Dronovi SBU već su 11. i 12. decembra pogodili naftne platforme "Filanovski" i "Korčagin".

Naftno polje "Filanovski" je jedno od najvećih istraženih u Rusiji i u ruskom sektoru Kaspijskog mora. Njegove rezerve iznose 129 miliona tona nafte i 30 milijardi kubnih metara gasa.

UKRAJINSKA SBU KAŽE DA JE RUSIMA POGODILA PODMORNICU OD 400 MILIONA DOLARA!

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je danas da je izvela je još jednu specijalnu operaciju i da su njeni pomorski dronovi "Sea Baby" razneli rusku podmornicu klase 636.3 "Varšavjanka".

SBU dodaje da, kao rezultat eksplozije, podmornica je pretrpela kritična oštećenja i praktično je izbačena iz funkcije.

Na podmornici su se nalazila četiri lansera krstarećih raketa "Kalibr", koje neprijatelj koristi za napade na teritoriju Ukrajine.

Ovo je bila zajednička operacija 13. Glavne uprave vojno-kontrinteligencijskih aktivnosti SBU i Pomorskih snaga Ukrajine.

SBU takođe navodi da su dronovi "Sea Baby" uništili dva ruska sistema protivvazdušne odbrane Tor-M1 i jedan BUK-M3, što je prikazano u video snimku.

Procena vrednosti podmornice klase Varšavjanka je oko 400 miliona američkih dolara. Zbog međunarodnih sankcija, izgradnja slične podmornice danas može koštati i do 500 miliona dolara. Ova klasa podmornica poznata je i kao „Crna rupa“, zbog sposobnosti trupa da upija zvuk i ostane neprimetna za sonar.

UNN navodi da je podmornica koju su razneli bila primorana da ostane u luci Novorosijsk zbog uspešnih specijalnih operacija dronova "Sea Baby", koji su pomakli ruske brodove i podmornice iz Zaliva Sevastopolja u privremeno okupiranom Krimu.

AMERIKANCI BACILI ZELENSKOG NA KOLENA

Razgovori ukrajinske delegacije koju je predvodio predsednik te zemlje Volodimir Zelenski i američke delegacije na čelu sa američkim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom američkog predsednika Donalda Trampa Džaredom Kušnerom, a povodom plana za okončanje rata u Ukrajini, okončani su danas, preneo je Gardijan.

Pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor, britanski list navodi da je stav američke delegacije tokom pregovora povodom Luganske i Donjeske oblasti ostao nepromenjen, odnosno da se od Kijeva zahteva da preda kontrolu nad tim oblastima Moskvi, kao jedan od uslova na koji Ukrajina mora da pristane.

Amerika pritiska Zelenskog da preda Donbas

Ukrajina pokušava da se odupre zahtevu da povuče trupe iz tih oblasti koje se kolektivno nazivaju Donbas, a koje Rusija kontroliše u najvećoj meri, ali ne u potpunosti.

- Ruski predsednik Vladimir Putin želi teritoriju. Sjedinjene Američke Države zahtevaju da se Ukrajina povuče sa tih oblasti, ali Kijev odbija. Malo je zapanjujuće da Amerikanci zauzimaju rusku poziciju povodom toga - rekao je izvor.

Današnja runda pregovora bila je nastavak jučerašnjih petosatnih pregovora.

Samit sa evropskim liderima

Prema pisanju britanskog lista, Zelenski bi trebalo da se sastane sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i predsednicom Bundestaga Julijom Klokner, nakon čega će održati zajednički konferenciju za medije sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

Nakon toga sledi mini-samit na kojem će Zelenski i Merc učestvovati zajedno sa:

Predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen

Generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom

Britanskim premijerom Kirom Starmerom

Danskom premijerkom Mate Frederiksen

Finskim redsednikom Aleksanderom Stubom

Norveškim premijerom Jonasom Garom Stereom

Holandskim premijerom Dikom Šufom

Poljskim premijerom Donaldom Tuskom

Švedskim premijerom Ulfom Kristersonom

POGLEDAJTE I - Otkrivena PUTINOVA TAJNA, zbog ovoga je NEDODIRLJIV!

Ruski predsednik Vladimir Putin ima dovoljno finansijskih rezervi da nastavi rat u Ukrajini još nekoliko godina, izjavio Sergej Aleksašenko, bivši zamenik guvernera Centralne banke Rusije.

Aleksašenko je za američku televizijsku mrežu CNBC rekao da se ruska ekonomija nalazi "na ivici stagnacije", kao i da će prema procenama Centralne banke Rusije, ekonomski rast u ovoj godini iznositi svega 0,9 odsto, u poređenju sa 4,3 odsto koliko je zabeleženo prošle godine.

Međutim, Aleksašenko ističe i da, uprkos slabim makroekonomskim pokazateljima, Kremlj i dalje raspolaže dovoljnim finansijskim kapacitetom za nastavak rata.

"Nažalost, odgovor je da", rekao je on odgovarajući na pitanje da li Putin ima dovoljno novca za finansiranje sukoba. "Uprkos svim glasinama, rastu budžetskog deficita i sve većem zaduživanju Ministarstva finansija, on ima dovoljno sredstava za rat."

Prema njegovim rečima, ruski predsednik je sposoban da finansira rat još najmanje dve do tri godine, a "možda i duže".

Putin širi i vojne ambicije?

U međuvremenu, stižu i upozorenja o mogućem širenju ruskih vojnih ambicija, a jedno od takvih dolazi i od generalnog sekretara NATO-a.

Naime, Mark Rute je izjavio prošle sedmice da su zemlje članice "sledeća meta Moskve", upozorivši da bi Rusija, sa ekonomijom potpuno podređenom ratu, mogla da bude spremna za sukob sa NATO-om u roku od pet godina.

Paralelno s tim, Rusija pokušava da se i pravno suprotstavi zapadnim merama, pa je tako Centralna banka Rusije saopštila da je pokrenula tužbu protiv belgijske klirinške kuće Euroclear pred sudom u Moskvi, zbog, kako navodi, štete nastale usled zamrzavanja ruskih sredstava.

Mirovni plan, koji su prvobitno sastavili američki i ruski predstavnici bez učešća Ukrajine, predviđao je teritorijalne ustupke Kijeva i smanjenje ukrajinskih oružanih snaga.

Iako je dokument kasnije izmenjen, pitanje teritorije i bezbednosnih garancija za Ukrajinu ostaje ključna tačka spora. Prema navodima američkih medija, Kijev je pod pritiskom da se o sporazumu izjasni pre Božića.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da Tramp "ne želi više razgovore radi razgovora", već konkretne poteze koji bi doveli do okončanja rata. "On želi akciju i kraj ovog sukoba", poručila je Levit, naglašavajući da će SAD poslati svog predstavnika na dalje pregovore samo ukoliko procene da oni imaju smisla.

A ORBAN RAZVEZAO JEZIK!

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas da se Evropa nalazi na pragu velike prilike i da bi Sjedinjene Američke Države uskoro mogle da stave tačku na rat koji Evropljani nisu uspeli da reše već četiri godine.

On je to napisao na svom Fejsbuku, uoči sastanka Odbora mađarskog parlamenta za pitanja Evropske unije i dodao da Evropi ne bi preostalo ništa drugo nego da podrži SAD, ali i da "svi znaci ukazuju na drugačiji pravac".

Orban: Ovo je ravno otvorenoj objavi rata

Prema njegovim rečima, Evropa bi nastavila rat na bojnom polju i "intenzivirala ga u ekonomskom zaleđu zaplenom zamrznute ruske imovine".

- Takav potez je ravan otvorenoj objavi rata - rekao je on i dodao da će ruska strana uzvratiti.

Istakao je da Mađarska nema razloga da promeni svoj stav i da rat ne može da se reši na liniji fronta, već bi trebalo da se uradi ono što radi američki predsednik Donald Tramp, odnosno da se pregovara.

Samit EU u Briselu: "Vežite pojaseve"

On je istakao da Mađarska, stoga, neće da podrži zaplenu zamrznute ruske imovine, niti da šalje novac ili oružje Ukrajini, niti da učestvuje u podizanju kredita koji bi služio ratnim ciljevima, prenosi MTI.

- Vežite pojaseve, očekuje nas burna nedelja. Ova nedelja je posvećena samitu Evropske unije u Briselu, za koji se pripremamo, ulog je jednostavan: rat ili mir - rekao je Orban i dodao da nikada nismo bili ovako blizu rešavanja rata između Rusije i Ukrajine.

Putin traži 230 milijardi dolara odštete!

Ruska centralna banka podnela je tužbu Trgovinskom sudu u Moskvi, zahtevajući odštetu od 230 milijardi dolara od Eurocleara (to je "trezor" u kome se čuvaju i preko koga se obračunavaju akcije, obveznice i državne rezerve, ali sam Euroclear nije banka i nije vlasnik tog novca), što predstavlja prvi konkretan pravni korak nakon upozorenja Kremlja da će planovi Evropske unije o korišćenju zamrznute ruske imovine izazvati "pravnu noćnu moru" za EU.

Evropska unija planira da iskoristi deo imovine Ruske centralne banke, vredne oko 210 milijardi evra, koja je zamrznuta u Evropi nakon što je Moskva napala Ukrajinu 2022. godine, kako bi obezbedila zajmove za vojne i civilne potrebe Kijeva tokom 2026. i 2027. godine.

Lideri EU su se u petak složili da imovina ostane zamrznuta do daljeg, uz obrazloženje da je podrška Ukrajini neophodna, jer bi, u suprotnom, Rusija jednog dana mogla napasti NATO - tvrdnju koju Moskva odlučno odbacuje.

Pravni stručnjaci očekuju da će moskovski Trgovinski sud brzo doneti presudu protiv Eurocleara, depozitara sa sedištem u Belgiji, koji drži većinu zamrznute ruske imovine. Sud je potvrdio da je 12. decembra primio zahtev Ruske centralne banke za isplatu 18,2 biliona rubalja, što predstavlja punu vrednost zamrznute državne imovine Rusije.

Ukoliko Ruska centralna banka dobije spor, mogla bi da pokrene prinudnu naplatu imovine Eurocleara u drugim jurisdikcijama, naročito u onima koje Moskva smatra "prijateljskim" državama. Euroclear se za sada nije oglasio povodom zahteva za komentar.

Moskva upozorava: "Korišćenje ruske imovine je krađa"

Rusija je u više navrata upozorila Evropsku uniju da bi korišćenje njenih suverenih rezervi predstavljalo krađu, ozbiljno potkopalo poverenje u centralne banke i evro, te da će uslediti snažan odgovor, uključujući oduzimanje imovine evropskih privatnih investitora u Rusiji.

- Koji bi racionalan investitor držao svoje hartije od vrednosti u Euroclearu, ako razume da se njihova imovinska prava ne poštuju i da imovina može biti oduzeta pod bilo kojim izgovorom - rekao je za Rojters izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina za investicije, Kiril Dmitrijev.

Ruska centralna banka je 12. decembra saopštila da su planovi EU za korišćenje njene imovine nezakoniti i da zadržava pravo da iskoristi sva raspoloživa sredstva kako bi zaštitila svoje interese. Dodala je da će se sprovođenje tih mera osporavati pred nacionalnim sudovima, sudovima stranih država, međunarodnim organizacijama, arbitražnim tribunalima i drugim međunarodnim pravnim telima.

"Presedan bez presedana u međunarodnom pravu"

Planovi Evropske unije suočili su se sa delimičnim protivljenjem i unutar same Evrope. Bankari i pravni stručnjaci upozoravaju da bi oduzimanje tako velike količine državne imovine bilo pravno sporno i da bi postavilo opasan presedan.

Dokument iz 2024. godine, koji je objavila švedska centralna banka Riksbank, navodi da bi takav potez predstavljao prvi slučaj u istoriji da nezaraćene zemlje oduzimaju imovinu zaraćene zemlje tokom aktivnog sukoba kako bi pomogle trećoj državi.

Predlozi EU su u suprotnosti sa idejama koje su se pojavljivale u pojedinim verzijama američkog mirovnog plana, prema kojima bi ruske rezerve mogle biti podeljene, tako da se jedan deo koristi za obnovu Ukrajine, a drugi za stvaranje zajedničkog investicionog instrumenta Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

Kiril Dmitrijev je planove Evropske unije nazvao "udarom na sistem međunarodnih rezervi koji su stvorile Sjedinjene Američke Države", upozoravajući da bi posledice mogle daleko prevazići trenutni sukob i trajno promeniti globalni finansijski poredak.

Bonus video:

(Espreso/Blic/b92/Telegraf/Agencije/Kurir)