DA LI JE SERGEJ LAVROV GOTOV?! Putin konačno propevao o haosu, Rusija na nogama: "Javljao mi se, rekao mi šta će.."

Rusija je spremna da potvrdi da nema nameru da napadne Evropu, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

- Jedno je reći generalno da Rusija nema nameru da napadne Evropu. Nikada nismo ni nameravali, ali ako žele da čuju od nas, neka to zabeležimo, bez ikakvih pitanja - rekao je Putin novinarima, prenose RIA Novosti.

On je istakao da, ukoliko se ukrajinske trupe ne povuku sa određenih teritorija, Rusija će to postići vojnim sredstvima.

Govoreći o konfiskaciji ruske imovine, Putin je kazao da bi to bila krađa tuđe imovine i da svi o tome pričaju.

Prvi put progovorio o Lavrovu

Predsednik Rusije odbacio je kao besmislice glasine da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov "pao u nemilost".

- To je besmislica, on nije pao u nemilost. On ima svoj raspored rada, javljao mi se, rekao mi šta će raditi i u koje vreme će to raditi - dodao je Putin.

On je najavio da Kremlj očekuje delegaciju SAD u Moskvi početkom sledeće nedelje.

- Najnovija informacija koju sam dobio juče je da je predsednik Amerike Donald Tramp predlaže sastanak u Moskvi sledeće nedelje. Uvek smo otvoreni. Ali ko će predstavljati Sjedinjene Američke Države? To je, naravno, na predsedniku Sjedinjenih Američkih Država da odredi. Stoga ih očekujemo u prvoj polovini sledeće nedelje - rekao je Putin novinarima nakon posete Kirgistanu.

On je naveo da su SAD predložile da Rusija razgovara o nuklearnim testiranjima.

Putin je rekao da je Rusija spremna da razgovara sa SAD o pitanjima strateške stabilnosti.

- Spremni smo da sarađujemo sa američkom administracijom kako bismo razmotrili sva pitanja vezana za stratešku stabilnost - rekao je Putin.

POGLEDAJTE I - KREMLJ OBJAVIO PUTINOV KALENDAR, PAŽNJU PRIVUKLE BIZARNOSTI

Kremlj je objavio novi propagandni kalendar za 2026. godinu u Rusiji, a u centru je predsednik Vladimir Putin. Novi kalendar, koji se prodaje u radnjama i kioscima, sadrži - kao i svake godine - pažljivo odabrane fotografije ruskog lidera u dinamičnim pozama, uz odlomke iz njegovih govora.

Prema pisanju New York Post-a, kalendar ima za cilj da predstavi Putina kao snažnog, jakog i muževnog lidera. Svaki mesec odgovara slici koja se fokusira na drugačiji aspekt njegove ličnosti.

U kalendaru se nalaze fotografije na kojima se vidi kako Putin trenira džudo ili vozi motorne sanke, "podsećanje" ruskim građanima da je u odličnoj formi i sa 73 godine.

Jun je predstavljen Putinovom fotografijom na kojoj svira klavir u sakou i kravati, za jul je izabrana fotografija na kojoj planinari, a za avgust slika na kojoj se rukuje sa građanima.

Svaku fotografiju prate Putinove izjave koje je dao u protekloj godini.

Ne postoje fotografije koje ga povezuju sa ratom u Ukrajini, koji je počeo 2022. godine, što ponavlja zvaničnu vladinu liniju da je sukob samo udaljena distrakcija. Međutim, neki citati odražavaju stavove Moskve prema nekim od njenih suseda.

"Ruska granica se nikada ne završava", na primer, kaže se u januarskoj izjavi.

"Ja sam golub, ali imam veoma jaka gvozdena krila", dodaje se u februarskom citatu.

"Moj recept za energiju: Malo spavaj, mnogo radi i ne kukaj", savetuje njegov avgustovski citat.

Neki su primetili da u ovom kalendaru ne postoje fotografije Putina bez majice, koje su ranije bile zastupljene.

"Ovaj kalendar i druge slične publikacije predstavljaju Putina kao ikonsku figuru", rekla je za New York Time-s Fiona Hil, saradnica Instituta Brukings i bivša šefica odeljenja za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.

Prema njenim rečima, cilj Kremlja je da promoviše ideju "čoveka za svaku epohu", koji može biti moćan lider, harizmatični sportista, izuzetan istoričar ili čak životni mentor.

OVDE JE ROMAN ABRAMOVIČ SAKRIO PARE!

Novi sudski dokumenti otkrivaju da su Kanalska ostrva godinama služila kao finansijsko utočište za ogromne iznose ruskog kapitala, uključujući i milijarde Romana Abramoviča, oligarha bliskog Vladimiru Putinu. Prema tim papirima, vlasti ostrva su mu izdale posebne dozvole koje su omogućile registraciju firmi i premeštanje bogatstva, a zauzvrat je dobio status rezidenta.

Dokumenta pokazuju da je Abramovič između 2016. i 2017. godine, zajedno sa četvoricom saradnika, stekao rezidentni status kroz specijalni program namenjen ultrabogatima. Na ostrvu su potom registrovane kompanije koje upravljaju njegovom imovinom – od kupovine aviona i jahti, do investiranja u Evropi i Sjedinjenim Državama.

Premeštanje imovine, prema presudama, odvijalo se u dva talasa:

2017. godine, neposredno nakon odobravanja rezidentnog statusa;

2021. godine, nekoliko meseci pre ruske invazije na Ukrajinu, kada je prebačeno oko 7 milijardi dolara.

London znao – nije se protivio

Iako Džerzi formalno nije deo Ujedinjenog Kraljevstva, veze sa Londonom su bliske, naročito u politički osetljivim slučajevima. Dokumenta navode da je Abramovičev slučaj prolazio kroz:

najmanje sedam bezbednosnih provera,

četiri sastanka uživo sa britanskim zvaničnicima,

redovno obaveštavanje britanskog Ministarstva spoljnih poslova (FCO).

U nijednoj fazi London nije uložio prigovor – ni posle aneksije Krima 2014. niti nakon trovanja u Solzberiju 2018. godine. Zvaničnici su ocenili da nema ozbiljnih bezbednosnih prepreka, ali su tražili da budu u toku sa razvojem slučaja, piše Gardijan.

Zaokret tek posle invazije

Rat u Ukrajini menja odnos ostrva prema Abramoviču. Džerzi zamrzava njegovu imovinu i pokreće istragu zbog sumnje na:

pranje novca,

korupciju povezanu sa privatizacijom Sibnjefta tokom 1990-ih,

moguće kršenje sankcija.

U aprilu 2022. godine sprovedene su racije na više lokacija, a sredstva su i dalje blokirana.

Abramovič je uzvratio tužbama, tvrdeći da je reč o „politički motivisanom progonu“ i da su ga vlasti prethodno ohrabrile da prebaci novac na ostrvo, da bi ga potom sankcionisale.

„Reputacioni rizik“ još od 2016.

Još 2016. godine finansijski nadzor Džerzija upozorio je da saradnja sa Abramovičem može narušiti ugled ostrva. U internim procenama navodi se da njegove veze sa Putinom predstavljaju reputacioni rizik, posebno zbog percepcije Rusije kao države koja vojnu silu koristi za ostvarenje političkih ciljeva.

Takođe je postojala bojazan da firme registrovane na Džerziju mogu postati kanal za pranje novca lica bliskih ruskom režimu.

Istraga i dalje traje

Iako je Abramovič izgubio žalbe pred sudovima Džerzija i Tajnim savetom u Londonu, istraga nije okončana.

„Postupak je i dalje aktivan i obuhvata više lica“, saopštila je kancelarija državnog tužioca Džerzija.

Njegovi advokati ponavljaju da nijedno krivično delo nije počinjeno i da su optužbe politički motivisane.

Ovo je TEMELJ RUSKE BEZBEDNOSTI, Putin slučajno otkrio bombastične detalje?!

Razvoj Arktika je od izuzetnog značaja za Rusiju, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa guvernerom Murmanske oblasti Andrejem Čibisom.

Guverner je započeo svoj izveštaj konstatacijom da arktički region igra značajnu ulogu u obezbeđivanju geopolitičke bezbednosti i poseduje ogromnu bazu resursa. On je dodao da je razvoj Arktika danas za Rusiju jednako važan kao što je razvoj kosmičkog sektora bio za SSSR.

"Ne morate me ubeđivati u ovo, sve to razumem i slažem se sa vama", rekao je šef države guverneru.

Predsednik je sa guverenerom razmatrao razvoj Arktika i Transarktičkog transportnog koridora, uključujući Severni morski put, a posebna pažnja je posvećena pitanju snabdevanja regiona gasom, saopštio je Kremlj.

S obzirom na to da Severni morski put obezbeđuje povezanost zemlje, ovo je pitanje i geopolitičke bezbednosti za arktičku resursnu bazu i za globalno značajan transportni koridor, podvukao je guverner.

"Danas je Arktik temelj ruske bezbednosti, ekonomije i transportnog suvereniteta – nema drugačijeg načina da se to kaže", istakao je on.

Ipak, primetio je da konkurencija za resurse Arktika raste, kao i militarizacija regiona.

Guverner je istakao da Arktik danas čini do 10 procenata ruskog BDP-a, dok u ovom regionu živi dva procenta stanovništva.

POGLEDAJTE I - SUMNJA SE DA PUTIN TESTIRA NEŠTO ŠTO ZAPAD NE MOŽE DA ZAUSTAVI

Tajni dokument NATO-a, do kojeg su došli zapadni mediji, upozorava na potencijalno dramatičan napredak u ruskom nuklearnom programu. Prema navodima iz analize, ruska krstareća raketa „Burevestnik“, oružje o kojem se godinama govorilo kao o eksperimentalnom i nepouzdanom, možda je ušla u operativnu fazu i predstavlja novu vrstu stratečke pretnje.

Dokument ukazuje da je Rusija dovršila modernizaciju ključnih segmenata svog nuklearnog arsenala, uključujući nove podmornice, rakete srednjeg dometa i napredne krstareće rakete. Posebna pažnja posvećena je „Burevestniku“, projektu koji je dugo bio opterećen neuspešnim testiranjima 2018. i 2019. godine.

U trećem pasusu analize, nemački Velt navodi da dokument potiče iz obaveštajnog odeljenja NATO-a zaduženog za praćenje ruskih strateških snaga, uz napomenu da se najnovije procene zasnivaju na obaveštajnim podacima prikupljenim tokom ove godine.

Krajem oktobra, ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da je razvoj „Burevestnika“ završen i da je raketa 21. oktobra uspešno testirana na poligonu u arktičkoj oblasti. Ruski izvori tvrde da je tokom probnog leta raketa ostala u vazduhu 15 sati, preletela oko 14.000 kilometara i dostigla brzinu veću od 900 km/h. Putin je taj sistem opisao kao „oružje koje može zaobići svaki protivvazdušni štit - nepredvidljiva putanja, nuklearni pogon i neograničen domet čine ga praktično nepobedivim“.

Za razliku od standardnih krstarećih raketa koje zavise od količine goriva, „Burevestnik“ koristi minijaturni nuklearni reaktor. Prema američkim stručnjacima, ta tehnologija bi omogućila raketi da ostane u vazduhu danima, čekajući naredbu za napad — scenario koji ozbiljno izaziva zapadne sisteme ranog upozoravanja.

Procene NATO-a navode da je raketa projektovana za domet od oko 14.000 kilometara, brzinu iznad 900 km/h i veoma visok stepen manevrisanja. Navodno je moguće i lansiranje sa mobilnih platformi, što njeno otkrivanje i praćenje čini još težim.

Istovremeno, dokument jasno ukazuje na slabosti samog Saveza. NATO ima deficite u srednjem i dugom dometu, posebno kada je reč o nuklearnim kapacitetima i protivpodmorničkoj borbi. Iako nuklearno oružje Zapada ima snažnu moć odvraćanja, u političkim debatama u pojedinim evropskim državama ta tema gotovo da ne postoji.

NATO-ovi stručnjaci ipak upozoravaju da Putinove izjave o „operativnosti“ nisu dokaz da je oružje pouzdano ili spremno za realnu borbu. Ipak, poruka koju Kremlj šalje je jasna: Zapad mora da ubrza strateško planiranje i nadoknadi tehnološki zaostatak.

Istovremeno, vojni analitičari u Evropi ocenjuju da napredak dronova, iako važan na taktičkom nivou, ne menja činjenicu da je nuklearno odvraćanje i dalje ključ stabilnosti u Evropi.

POGLEDAJTE I - "ODAVNO SMO PLATILI SVE ŠTO JE HITLER URADIO, A MERC OPET GURA NEMAČKU VOJSKU"

"Najtužnije je to što se sve ovo već dugo primećuje u Nemačkoj. Bar deset godina. Počeli smo da zapažamo promenu raspoloženja kod naših nemačkih sagovornika, a smisao je bio sledeći: 'Mi smo odavno platili i isplatili za sve ono što je učinio Hitler. Mi nikome više ništa ne dugujemo'. I sada, kada je došao kancelar Merc i ponosno izjavio da je Nemačka dužna da ponovo postane najjača vojska u Evropi, to pokazuje da nikakve lekcije nisu naučene – bar od strane gospodina Merca i njegovih istomišljenika", istakao je šef ruske diplomatije.

Ranije je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da se odluke Nirnberškog tribunala danas ozbiljno dovode u pitanje i često krše.

"Nacistička ideologija, partija, strukture poput SS-a i njihove obaveštajne službe, kao i drugih, bile su zabranjene zauvek. Na ogromnu žalost, ovi delovi odluka sada su izloženi značajnim iskušenjima i često se krše", rekao je on u intervjuu za dokumentarni film "Nirnberg".

Lavrov je podsetio da je upravo taj proces postavio temelje savremenog međunarodnog prava: od tada zločini protiv čovečnosti, genocid i ratni zločini nemaju rok zastarelosti. Kasnije su se odluke Nirnberškog tribunala odrazile u brojnim konvencijama koje su usvajale UN i druge međunarodne institucije.

"One su ukinule pravo 'jačeg', utvrdile neprihvatljivost upotrebe sile i narušavanja humanitarnih principa u bilo kakvim sukobima", naglasio je šef ruske diplomatije.

Napomenuo je da je istovremeno glavna pokretačka snaga u pokretanju diskusija i stvaranju tribunala bio SSSR.

CNN JAVLJA, NIŠTA OD MIRA U UKRAJINI?!

Iako administracija predsednika Donalda Trampa želi da ostavi utisak da je veoma blizu mirovnog sporazuma u Ukrajini, Kijev još nije spreman da prihvati nametnute uslove, pokazuje analiza CNN-a, koja sugeriše da "zvanični optimizam" prikriva probleme u pregovorima.

Prema navodima izvora, Ukrajina je odbila tri ključna uslova iz američkog mirovnog plana, važna za Rusiju: ustupanje teritorije u oblasti Donjecka, znatno smanjenje brojnosti ukrajinske vojske i odustajanje od pristupanja NATO.

Tri ključne prepreke za postizanje mira

Iako Sjedinjene Države uz veliku galamu objavljuju napredak ostvaren u mirovnim razgovorima s Ukrajinom, visokorangirani ukrajinski izvor tvrdi da i dalje postoje značajne prepreke, navodi CNN.

Predsednik SAD Donald Tramp je pozdravio "izuzetan napredak" koji je njegov tim postigao ka okončanju rata u Ukrajini, dok je jedan američki zvaničnik rekao u utorak za CBS News da se Ukrajina slaže sa planom o kojem su Amerikanci razgovarali sa Kijevom u nedelju u Ženevi, "uz neke manje izmene".

I državni sekretar Sjedinjenih Država, Marko Rubio, zadržao je optimističan ton posle "veoma pozitivnih razgovora" tokom vikenda u Ženevi. "Preostala pitanja nisu nepremostiva", rekao je je on.

Uprkos potpuno optimističnoj verziji koju promoviše Trampova administracija, o teškim pregovorima koji su u toku i koji bi trebalo da oblikuju zajedničku poziciju Sjedinjenih Država, Ukrajine i Evrope o tome kako bi rat u Ukrajini trebalo da se okonča, prema rečima visokorangiranog ukrajinskog izvora sa direktnim pristupom pregovorima, i dalje postoje značajne razlike između onoga što administracija Donalda Trampa traži od Ukrajine i onoga što je Kijev spreman da prihvati.

Taj izvor potvrdio je da je postignut "konsenzus" o većini tačaka uključenih u američki mirovni plan od 28 tačaka, koji je prošle sedmice procureo u medije. Prema njegovim rečima, ostaju najmanje tri ključna pitanja, ne manje nesuglasice, o kojima postoje značajne razlike koje mogu odlučiti sudbinu celog procesa pregovora.

Teritorije u Donbasu

Prva osetljiva tačka jeste da li će Ukrajina ustupiti ključne teritorije u oblasti Donbasa, koje su anektirane ali još nisu potpuno pod kontrolom Rusije, uključujući takozvani "utvrđeni pojas" koji čini nekoliko gradova ključnih za ukrajinsku bezbednost.

Amerikanci traže da Ukrajina ustupi te teritorije kako bi postale demilitarizovana zona pod ruskom upravom. Ukrajinski izvor rekao je za CNN da je u razgovorima ostvaren "izvestan napredak", ali da još nije postignut dogovor o sadržaju ili konačnoj formulaciji.

- Bilo bi veoma pogrešno reći da imamo verziju koju je Ukrajina prihvatila - dodao je izvor.

Smanjenje ukrajinske vojske

Druga sporna tačka jeste predlog Sjedinjenih Država da Ukrajina ograniči brojno stanje svoje vojske na 600.000 vojnika, prag naveden u američkom planu.

Izvor je precizirao da se razgovaralo o većem broju (Financial Times je pisao o 800.000 vojnika), ali Kijev još nije prihvatio takav ustupak.

Odustajanje od članstva u NATO

Što se tiče zahteva da Ukrajina odustane od težnje da postane članica NATO, taj zahtev ostaje neprihvatljiv za Kijev, prema izvoru na koji se poziva CNN.

Takav ustupak bi stvorio "opasan presedan" i Rusiji dao de facto pravo veta na zapadnu vojnu alijansu "čiji čak ni nije član", objašnjava ukrajinski izvor.

Sve tri tačke, ustupanje teritorija, smanjenje ukrajinske vojske i trajno isključivanje pristupanja NATO, Kremlj često navodi kao glavne razloge za pokretanje rata. Ujedno, one predstavljaju i ključne uslove Moskve da bi se borbe okončale.

Za Ukrajinu, to su stare crvene linije za koje su desetine hiljada vojnika ratovale i poginule. Zvanično odustajanje od bilo koje od njih bio би ogroman korak, koji bi nosio političke i društvene rizike za vlast u Kijevu.

Koliko god administracija Donalda Trampa pokušavala da predstavi situaciju u povolјnijem svetlu, stvarnost је da ovde nije reč o "nekoliko preostalih tačaka neslaganja" ili "manjim detalјima koji se mogu rešiti", već o dubokim razlikama koje mogu odlučiti sudbinu čitavog sukoba, zaključuje CNN.

POGLEDAJTE I - Raskrinkana taktika Kijeva i evropskih lidera?

Sergej Markov, bivši savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, tvrdi da je taktika Kijeva i evropskih lidera koji podržavaju Ukrajinu da nateraju šefa Kremlja da kaže "ne" američkim naporima za okončanje rata.

- Plan na kojem (ukrajinski predsednik Volodimir) Zelenski radi s evropskim liderima uopšte nije glup - kazao je Markov za Korijere dela sera.

Pronađi inspiraciju za poklone za sebe i svoje najdraže u našem novom letku.

On je pomenuo i rok za prihvatanje mira u Ukrajini, koji je po medijima bio zacrtan za sutrašnji američki praznik Dan zahvalnosti, a za koji je Tramp kazao da ne postoji i da je za njega rok "kada se sve završi".

- Nema tu "uzmi ili ostavi" do 27. novembra, trajaće to još dugo. A moglo bi i da se ne okonča - rekao je Markov.

On je naveo da će "svi vršiti pritiske na SAD".

- A i iznutra, (šef Stejt departmenta) Marko Rubio i republikanci povezani sa vojnom industrijom vršiće pritiske na Trampa, pre svega kako bi odužili pregovore, a posle da bi ih izmenili jačajući tačke aktuelnog plana koje su protivne stavu Rusije - kazao je ruski politikolog.

Markov je naveo da "Zelenski poziva čitavu Ukrajinu da se okupi oko njega, da se reši plana koji je u izvornom obliku ocenjen kao "filoruski" i da se istovremeno zaboravi korupcionaški skandal koji je i njega pogodio.

- Da bi potom naveo Evropu da učini da Trampov tim u Moskvu ponese revidirani mirovni plan, korigovan tačkama koje se neće dopasti Putinu. I kada ga mi odbijemo, svi će zajedno zatražiti od Trampa da poveća isporuke oružja Ukrajini i uvede nove sankcije Rusiji. To ima logike, nema šta - kazao je Markov.

Upitan o tome šta su za Rusiju tačke oko kojih nema pregovora, on je kazao da "postoji jedna o kojoj niko ne priča i deluje mi da je već nestala iz evropskog kontrapredloga, a to je priznanje ruskog jezika kao zvaničnog državnog jezika u Ukrajini".

- Zapadnjaci žele da to isključe po difoltu. Možda zato što znaju da Putin nikada od toga neće odustati i zbog toga će propasti pregovori - poručio je Markov.

Tranpov mirovni plan je zapravo Putinov?!

Mirovni plan od 28 tačaka za okončanje rata u Ukrajini, koji podržavaju SAD, a koji je prošle nedelje postao javan, temeljio se na ruskom dokumentu koji je Trampovoj administraciji podnet u oktobru, tvrde tri izvora upoznata s tim pitanjem, piše Reuters.

Rusi su dokument, u kojem su navedeni uslovi Moskve za okončanje rata, podelili s visokim američkim službenicima sredinom oktobra, nakon sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Vašingtonu, rekli su izvori.

Nezvanični dokument, poznat u diplomatskom žargonu kao "non-paper", sadržavao je tekst koji je ruska vlada prethodno iznela za pregovaračkim stolom, uključujući ustupke koje je Ukrajina odbila, poput ustupka značajnog dela svoje teritorije na istoku.

"Ovo je prva potvrda da je dokument, o čijem je postojanju Reuters izvestio još u oktobru, bio ključni doprinos mirovnom planu od 28 tačaka", prenosi Reuters.

Bela kuća nije direktno komentarisala dokument, ali je citirala Trampa koji je rekao da je optimističan u vezi sa napretkom plana od 28 tačaka.

"U nadi da ću finalizovati ovaj mirovni plan, naložio sam svom specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu da se sastane sa predsednikom Putinom u Moskvi, a istovremeno će se sekretar vojske Den Driskol sastati sa Ukrajincima", napisao je Tramp.

Nije jasno zašto i kako je Trampova administracija počela da se oslanja na ruski dokument kako bi oblikovala sopstveni mirovni plan. Neki visoki američki zvaničnici koji su ga pregledali, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, verovali su da će Ukrajinci verovatno odmah odbiti zahteve Moskve, rekli su izvori.

Nakon podnošenja dokumenta, Rubio je održao telefonski razgovor sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, tokom kojeg je razmatran dokument, rekli su izvori.

U razgovoru sa novinarima u Ženevi ove nedelje, Rubio je priznao da je primio "brojne pisane nezvanične dokumente i stvari slične prirode", ne navodeći detalje.

Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, Andrij Gnatov, izjavio je danas da je na Pokrovskom frontu koncentrisano više od 100.000 ruskih vojnika, spremnih za dalje napade.

Neprijatelj nastavlja da prikuplja snage i priprema se za dalje napade. Preko 100.000 ruskih vojnika je sada koncentrisano tamo - rekao je on, prenosi ukrajinski portal TSN.

Kako je naveo, ovi pokušaji osvajanja Pokrovska traju već više od godinu dana, a ruske snage, dodao je, pomeraju rokove koje su postavili za zauzimanje grada.

Ovi rokovi će se nastaviti da se pomeraju. Sada tamo premeštaju sve raspoložive rezerve i teško je predvideti da li će uspeti da dodatno otežaju situaciju - rekao je Gnatov.

Dodao je da "uprkos mračnim tvrdnjama da je sve izgubljeno", ukrajinske oružane snage nastavljaju da izvršavaju misije, "nanoseći teške gubitke neprijatelju i usporavajući njegovo napredovanje".

Stvari nisu savršene, ali dajemo sve od sebe da ispunimo zadatke koje je postavio vrhovni komandant - rekao je načelnik Generalštaba ukrajinske vojske.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Telegraf/Kurir)