"UKRAJINCI SU U PITANJU" Nastala drama u Poljskoj nakon eksplozije pruge: Optužili Rusiju, a sada je SVE OTKRIVENO!

Poljska je identifikovala danas dvojicu Ukrajinaca kao odgovorne za sabotažu na železnici, koji su, kako navodi poljski premijer Donald Tusk, sarađivali s ruskom obaveštajnom službom i pobegli u Belorusiju.

Poljski tužioci pokrenuli su istragu zbog "sabotaže terorističkog karaktera" u korist strane obaveštajne službe.

Dokazi sugerišu da je ruska obaveštajna služba naredila uništenje dela železničke pruge koja vodi ka Ukrajini, saopštila je vlada.

"Sve ukazuje na to da su incident na pruzi tokom vikenda inicirale ruske tajne službe", rekao je portparol ministra za tajne službe Jacek Dobržinski, preneo je Juronjuz.

Incident, koji je Tusk nazvao "neviđenim aktom sabotaže", uključivao je eksploziju dela pruge između Varšave i granice s Ukrajinom, dok je oštećen i drugi segment južnije, a ta pruga se koristi za transport pomoći Ukrajini.

"Ove radnje stvorile su neposrednu opasnost od katastrofe u drumskom i železničkom saobraćaju, ugrožavajući živote, zdravlje i imovinu velikog broja ljudi", navodi se u saopštenju tužilaštva.

Ministar odbrane Vladislav Kosiniak-Kamiš izjavio je da vlasti istražuju planirano korišćenje kamere pronađene u blizini oštećenih šina na pravcu Varšava-Lublin i istakao da "svi tragovi vode na istok, ka Rusiji"

Prva eksplozija oštetila je šine kod sela Mika, oko 100 kilometara jugoistočno od Varšave, dok su u drugom incidentu uništeni dalekovodi u oblasti Pulavi, 50 kilometara od Lublina.

Putnički vozovi su zaustavljeni na obe lokacije, ali povređenih nije bilo.

U nedelju ujutru, mašinovođa je telefonom prijavio nepravilnosti na železničkoj infrastrukturi u oblasti Žičina, a prema navodima policije u tom okrugu, preliminarnim pregledom pruge otkrivena je šteta na jednom delu, koju je izazvala eksplozija.

Dvokolosečni železnički saobraćaj na deonici Sobolev-Žičin u Poljskoj nastavljen je jutros nakon popravke pruge oštećene sabotažom, saopštio je poljski ministar infrastrukture Darijuš Klimčak.

ORBAN OKREĆE LEĐA PUTINU?

Orbanovim kontroverzama nema kraja. Poznato je da premijer Mađarske smatra da finansiranje Ukrajine nije posao Budimpešte, da je blizak sa Trampom i da ga njegovi rivali smatraju “najbližim Putinovim saveznikom u EU”, koji zbog toga ima interes da zadrži Orbana na vlasti. Međutim, poslednjim izjavama naizgled je okrenuo leđa Moskvi, uoči ključnih izbora u Mađarskoj u aprilu, na kojima se Viktoru Orbanu već drma tlo pod nogama, nakon 15 godina na vrhu.

Ukrajina “nema šansi” da pobedi u ratu protiv Rusije, a nastavak finansijske podrške Evropskoj uniji toj zemlji je “prosto ludost”, rekao je Orban, preneo je “Politiko”.

Takođe je rekao da bi Evropa trebala da zauzme pristup prema Kijevu “na temelju evropskih interesa” i da “nije zainteresovan” da li će Moskva dobiti ili izgubiti.

"Finansiramo zemlju koja nema šanse da dobije rat"

Do Orbanovih komentara dolazi u trenutku kad blede nade za skoro primirje u Ukrajini, a Evropa žuri da obezbedi finansije za Kijev pred budžetsku krizu koja se očekuje naredne godine. Mađarski premijer je u intervjuu za medijsku grupu “Aksel Špringer” rekao da finansijska podrška Ukrajini “ubija” EU “ekonomski i finansijski” i da je to “prosto ludost”. Mađarska je prethodno blokirala produženje sankcija EU protiv Rusije i finansijsku podršku za Ukrajinu, te je lobirala u Vašingtonu – sa uspehom - za izuzeće iz američkih sankcija na rusku energiju.

- Već smo spalili 185 milijardi evra, a naša namera je da spalimo još. Znači finansiramo zemlju koja nema nikakve šanse da dobije rat - rekao je Orban.

"Neka Amerikanci pregovaraju sa Rusima, pa onda Evropljani"

On je optužio evropske lidere da namerno produžavaju rat u Ukrajini, nadajući se boljoj pregovaračkoj poziciji za eventualni mirovni dogovor.

- Oni žele da nastave rat. Misle da moramo da ga nastavimo kako bismo još više podržali Ukrajinu – rekao je Orban, ocenjujući takav stav kao “potpuno pogrešan” i navodeći da "situacija i vreme rade više za Ruse nego za nas".

Što se tiče mirovnih pregovora, Orban kaže da očekuje “dogovor između Rusa i Amerikanaca o ratu i drugim pitanjima — trgovini, svetskoj trgovini, energiji i ostalom”. Takođe smatra da Evropljani treba da “otvore nezavisan kanal komunikacije ka Rusiji”.

- Neka Amerikanci pregovaraju sa Rusima, a onda bi i Evropljani trebali da pregovaraju sa Rusima, pa da vidimo možemo li uskladiti stavove Amerikanaca i Evropljana - rekao je on.

"Ne zanima me da li će Moskva dobiti ili izgubiti"

Orban je ocenio da bi Evropa trebala da zauzme pristup prema Ukrajini “zasnovan na evropskom interesu”, te dodao da ga ne zanima “da li Moskva dobija ili gubi” rat. Istakao je da ga zanima “budućnost evropskih naroda, među njima i budućnost Mađara”, kao i “novi bezbednosni sistem”. Prema Orbanu, posleratni bezbednosni aranžman za Ukrajinu treba da uključi “mirovni sporazum koji stabilizuje granice, bile one međunarodno priznate ili ne”, i “definitivno neku vrstu demilitarizovane zone”.

Sem ako se ne dogodi “čudo”, Rusija će posle rata nastaviti da okupira Donjeck, rekao je Orban.

- To je realnost, sviđalo se to nekom ili ne – dodao je on.

Orban je, međutim, odbacio strahove da bi, ohrabrena, Rusija napala drugu evropsku ili NATO zemlju.

- Mislim da je smešno reći da će Rusi napasti EU ili NATO, prosto zato što nisu dovoljno snažni. Mi smo mnogo jači - rekao je on.

Bliže se izbori

Nedelju dana nakon posete Beloj kući, gde je obezbedio izuzeće od američkih sankcija na evropske zemlje koje uvoze ruski gas i naftu - što mnogi smatraju Trampovim izbornim poklonom za Orbana - mađarski premijer započeo je svoju predizbornu kampanju.Orban planira događaje u pet gradova do kraja godine, a svoju turneju "antiratni put" započeo je u subotu u gradu Đeru na severozapadu Mađarske – isto kao i njegov glavni rival na parlamentarnim izborima u aprilu Peter Mađar, zbog kojeg se Orbanu nakon 15 godina na vlasti sada drma tlo pod nogama. “Dezerter” iz vladajuće stranke Fides je sa svojom, relativno novom, prozapadnom strankom Tisa na putu da pobedi Orbana na parlamentarnim izborima u aprilu, a za mnoge Mađare on je nada za promenu.

Orban zaostaje za Mađarom u većini anketa, a prema ispitivanju “Politika” njegov Fides ima 38% podrške, spram Tisinih 45%.

“Juronjuz” piše da je gradonačelnik Đera ponudio dvojici lidera da održe debatu u tom gradu. Mađar je prihvatio ponudu, dok je Orban to odbio, tvrdeći da je njegov opozicioni rival političar “pod kontrolom Brisela”. Mađar je ranije rekao da je Orban “najbliži Putinov saveznik u EU” i da ruski predsednik stoga “ima interes da ga zadrži na vlasti”.

"EU izgubila istok"

“Nešenel rivjuv” (NR) piše kako je Evropska unija “izgubila istok”. Portal podseća da je, nekoliko dana pre nego što je Orban ubedio Trampa da izuzme Mađarsku iz sankcija, savetnik mađarskog premijera otkrio da će Mađarska pokušati da formira novi “antiukrajinski blok” unutar EU zajedno sa Češkom i Slovačkom.

Ovu inicijativu pozdravio je Ljuboš Blaha, potpredsednik slovačke vladajuće stranke Smer, dodaje se. Premijer Slovačke Robert Fico nedavno se sam suočio sa negodovanjem tokom sastanka sa učenicima u Popradu zbog stava prema podršci EU Kijevu:

Za razliku od Velike Britanije, nijedna istočnoevropska država nije dovoljno velika da sama napusti EU a da ne doživi ekonomsku katastrofu. Potencijalno stvaranje “antiukrajinskog saveza” prvenstveno treba posmatrati kao pokušaj država koje ne mogu ubedljivo da zaprete izlaskom da ipak nateraju Brisel na ustupke. Od početka rata, Mađarska je uspešno koristila svoje pravo veta na pakete pomoći i sankcija da natera EU da snizi kazne i odmrzne deo sredstava. Ne treba se iznenaditi ako i druge države odluče da slede taj primer, navodi NR.

Iako Orban možda iskreno veruje da štiti nezavisnost svoje nacije “igrajući na obe strane”, njegova politička taktika ugrožava nezavisnost susedne Ukrajine, zaključio je portal.

HTELI DA GA RAZNESU BOMBOM NA GROBLJU NA GODIŠNJICU MAJČINE SMRTI!

Ruske službe objavile su snimak na kojem se navodno vidi trenutak hapšenja jednog od osumnjičenih za atentat na Sergeja Šojgua.

Prema navodima, bivši ruski ministar odbrane i aktuelni sekretar Saveta za bezbednost trebalo je da bude raznet bombom na groblju na godišnjicu majčine smrti.

Atentat je navodno planiran na Trojekurovskom groblju u Moskvi. Improvizovana eksplozivna naprava je trebalo da bude sakrivena u vazi sa cvećem na spomeniku na groblju.

FSB je priveo troje osumnjičenih - ruski par ovisnika od droge i migranta iz Tadžikistanakojeg Kijev traži zbog ubistva.

Prema navodima službi, napad je planiran za 12. novembar, na godišnjicu smrti majke Sergeja Šojgua, Aleksandre.

Istražitelji veruju da je Tadžikistanac sastavio improvizovanu eksplozivnu napravu, a par je istu doneo na groblje i postavio je u blizini Aleksandrinog groba 11. novembra.

Takođe je sakrivena kamera u blizini, koja je trebalo da snima situaciju i aktivira detonator u trenutku kada Sergej Šojgu stigne do groba svoje majke.

PUTINU GRAD KOJI ŽELI PO SVAKU CENU KONAČNO PADA U ŠAKE?!

Sa Rusijom koja baca ogromne snage na Pokrovsk kako bi konačno zauzela ovaj istočni ukrajiski rudarski grad, postavljaju se pitanja šta će se dogoditi sledeće i da li je Ukrajina spremna.

Iskorišćavajući maglovito vreme koje ometa dronove i omogućava intenziviranje ofanzive, ruske trupe pokušavaju da okončaju bitku koja traje više od godinu dana.

Nakon zauzimanja ostataka Pokrovska, ruske snage bi verovatno krenule ka gradu Dobropilja na severu, prema Pasiju Paroinenu, analitičaru iz finske organizacije za analizu otvorenih izvora Black Bird Group.

Paroinen kaže da bi Rusija takođe verovatno pokušala da napreduje dublje u susednu Dnjepropetrovsku oblast, ka gradu Mežova na zapadu, ali da bi njen glavni fokus ostao na Donjeckoj oblasti. On veruje da bi ruske trupe pokušale ponovo da zauzmu područja istočno od Dobropilja koja su držale tokom avgustovskog proboja, ali su potom izgubile u ukrajinskim kontranapadima.

Ali bez obzira na ruske borbene kapacitete nakon pada Pokrovska i verovatne kratke operativne pauze koja bi usledila, stanje ukrajinskih jedinica raspoređenih tamo odrediće tempo budućih bitaka, naglašava Paroinen.

"Mnogo toga će zavisiti od stanja ukrajinskih snaga posle Pokrovska i Mirnograda", rekao je Paroinen za Kyiv Independent. "Mislim da je ključno pitanje: Da li je vredelo držati ova mesta koja je sada veoma teško držati i braniti?"

Ruske snage se približavaju ukrajinskom džepu, ostavljajući samo oko 10 kilometara prolaza koji Ukrajini omogućava dopremanje trupa i opreme u Pokrovsk i Mirnograd, navodi ukrajinska grupa DeepState na osnovu obaveštajnih podataka iz otvorenih izvora (Open-Source Intelligence - OSINT). Rusija je tradicionalno koristila taktiku opkoljavanja kako bi na kraju primorala Ukrajinu na povlačenje.

Pokrovsk, nekada ključni ukrajinski logistički centar u relativno mirnom delu Donjecke oblasti, dugo je bio žarišna tačka ruske ofanzive.

Nakon zauzimanja Avdijivke, grada oko 45 kilometara jugoistočno, u februaru 2024, ruske trupe su se postepeno približavale Pokrovsku i stigle do njegovih predgrađa krajem godine.

Nije jasno koliko dugo Ukrajina još može da zadrži Pokrovsk. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je krajem oktobra da ruske trupe nadmašuju ukrajinske osam prema jedan u sektoru Pokrovska. Sedmi korpus ukrajinskih Vazdušno-desantnih snaga, raspoređen u tom području, priznao je 12. novembra da je nedavni ruski masovni napad koristeći laka vozila za napad na Pokrovsk bio "delimično uspešan".

Da li je Ukrajina spremna?

Iza Pokrovska, Ukrajina izgleda da je pripremila "vrlo složenu mrežu" brojnih protivoklopnih rovova i prepreka tipa "zmajevi zubi" kako bi sprečila dalji ruski prodor, kaže Paroinen, pozivajući se na satelitske snimke.

Iako se čini da su "najvažnije" odbrambene fortifikacije izgrađene, satelitski snimci ne prikazuju jasno male pešadijske položaje. Paroinen kaže da je "teško zamisliti" da ih Ukrajina nije izgradila, jer je imala dovoljno vremena.

Fortifikacije su dugo bile slaba tačka ukrajinske vojske. Nakon što je Rusija zauzela Avdijivku 2024, nastavila je da napreduje, što je izazvalo zabrinutost da li se Ukrajina adekvatno pripremila za pad grada. U oblastima daleko od fronta, poput severoistočne Sumske ili Dnjepropetrovske oblasti, Rusija je uspela iznenada da otvori nove frontove. Kasnije su se vojnici žalili na to šta su ukrajinska vojska i lokalne vlasti zadužene za izgradnju fortifikacija radile dok su se borbe vodile drugde.

Kada se bitka za Pokrovsk okonča, ukrajinske jedinice raspoređene tamo biće "veoma iscrpljene i vrlo desetkovane", jer odbrana kružnog ispupčenja zahteva više snaga nego linearna frontovska linija, objašnjava Paroinen. One drže ukrajinski džep uprkos izuzetno komplikovanim pravcima snabdevanja već više od mesec dana.

Nije jasno da li ukrajinska vojska može da priušti raspoređivanje rezervi kako bi zamenila bitkama iscrpljene brigade koje dugo ratuju u sektoru Pokrovska. Kada je Avdijivka bila pred padom, Ukrajina je uspela da pošalje deo elitne 3. jurišne brigade da omogući evakuaciju trupa. Serhij Hrabski, penzionisani pukovnik i vojni analitičar, rekao je krajem oktobra da su dobro obučene rezerve ono što ukrajinskoj vojsci najviše nedostaje.

Ako postane previše skupo za Ukrajinu da drži džep poput onog oko Pokrovska, bitka bi mogla postati "prilično dobra" prilika za Rusiju da vodi iscrpljujući rat, kaže Paroinen.

Mnoge jedinice koje brane sektor Pokrovska, poput 25. vazdušno-desantne brigade pod 7. korpusom, već su se borile na drugim žarištima pre nego što su poslate u Pokrovsk. Nakon bitke za bitkom, mnoge od ovih iskusnih brigada se teško oporavljaju od gubitaka, posebno u pešadiji.

Ali pad Pokrovska verovatno ne bi značajno uticao na ostatak linije fronta, jer je Ukrajina već bila primorana da svoj logistički centar premesti dublje u pozadinu, procenjuje Paroinen.

Ključno pitanje ostaje da li će Ukrajina posle njegovog pada imati dovoljno borbene moći da uspori ruski tempo napredovanja.

Najverovatniji naredni ruski potezi

Zauzimanje Pokrovska, grada sa železničkim i drumskim čvorištem, dalo bi Rusiji makar određenu logističku prednost za buduće ofanzive, prema dvojici zapadnih analitičara. Autoput M30 je ključna ruta koja povezuje gradove zapadnije u Dnjepropetrovskoj oblasti, uključujući Dnjepar, sa poslednjim ukrajinskim uporištima na severu Donjecke oblasti, poput Kostjantinivke.

Pošto ruske snage oduvek pokušavaju da opkole Kostjantinivku, logistički centar oko 50 kilometara severoistočno, verovatno će pojačati ofanzivu na ovaj grad kada Pokrovsk padne, kaže Paroinen. Kostjantinivka, koja je nekada važila za bezbednu, sada je okružena s tri strane i trpi teške ruske napade.

Ekspert smatra da će proći dosta vremena pre nego što Rusija bude mogla da koristi železnicu za dopremanje trupa i opreme iz Donjecka, regionalne prestonice koju je okupirala 2024. Borbe moraju biti potisnute najmanje 20–30 kilometara dalje kako logistika ne bi bila redovno gađana ukrajinskom artiljerijom i dronovima.

Kao ukrajinska rudarska prestonica od 2014, Pokrovsk - nekada dom za oko 60.000 ljudi - ima i razgranatu mrežu rudnika duboko pod zemljom, što bi ruskim trupama moglo poslužiti kao pogodno sklonište.

Austrijski vojni ekspert Tom Kuper veruje da bi Rusija pokušala da preseče Kramatorsk, sada regionalnu prestonicu, tako što bi se iz Pokrovska pomerila ka Pavlogradu u Dnjepropetrovskoj oblasti, dok bi istovremeno sa severa napredovala ka Izjumu.

Za sada, neumoljivi ruski napadi na Pokrovsk se nastavljaju.

Ukrajinski vojni analitičar Oleksij Hetman kaže da Rusija pokušava da ubaci što više diverzantskih grupa u Pokrovsk - da ih bude bar 1.000 - a zatim da napadne iznutra.

"(Ruske trupe) pokušavaju da pronađu slabije mesto u odbrani kako bi tamo poslale značajnu količinu snaga i resursa - ljudi i opreme", rekao je Hetman za Kyiv Independent.

Sedmi korpus ukrajinske vojske saopštio je 11. novembra da je više od 300 ruskih vojnika već ušlo u Pokrovsk.

Hetman naglašava da ne treba precenjivati ruske borbene kapacitete, objašnjavajući da je Rusija rasporedila četvrtinu svoje vojske da zauzme Pokrovsk, a bitka traje već godinu i po dana.

Ali Kuper je pesimističniji u pogledu budućnosti, jer bi zauzimanje Pokrovska značilo da Rusija, čija se vojska u velikoj meri oslanja na železnicu, preuzima ključno železničko čvorište.

"Pokrovsk će verovatno biti veoma važno mesto ili nešto poput centra iz kog nameravaju da nastave napredovanje", rekao je Kuper za Kyiv Independent.

"Sada je pitanje da li će napredovati u zapadnom ili severnom pravcu."

"MI SMO JEDINI NA SVETU KOJI TO MOGU" Putin pokreće serijsku proizvodnju nuklearnih... "RUSIJA JE JEDINA SPOSOBNA"

Rusija je jedina država na svetu koja je sposobna da vodi serijsku proizvodnju nuklearnih ledolomaca, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na ceremoniji polaganja temelja za nuklearni ledolomac "Staljingrad".

"Rusija je danas jedina zemlja na svetu sposobna da vodi serijsku proizvodnju, izgradnju snažnih, pouzdanih nuklearnih ledolomaca. I što je ključno - na osnovu sopstvenih domaćih tehnologija“, naglasio je Putin.

Predsednik je istakao da Rusija danas aktivno i dosledno razvija svoju jedinstvenu flotu ledolomaca, obogaćuje je savremenom tehnikom. „U tome je, nesumnjivo, ogromna zasluga naših izvanrednih brodograditelja, nuklearnih naučnika, inženjera, konstruktora, radnika i stručnjaka najrazličitijih profesija. Hvala vam na vašem ogromnom radu, na usmerenosti ka maksimalnom rezultatu“, obratio se šef ruske države.

Prema Putinovim rečima, ledolomac „Staljingrad“ postaćе šesti serijski brod u svom projektu. Prva četiri ledolomca — vodeći ledolomac „Arktika“ i tri serijska broda „Sibir“, „Ural“, „Jakutija“ — već uspešno služe u arktičkim vodama i obezbeđuju prolaz tereta rutama Severnog morskog puta. Izgradnja još dva ledolomca iz ove serije, „Čukotka“ i „Lenjingrad“, nastavlja se u Baltičkom brodogradilištu, precizirao je on.

„Pred nama je veliki obim posla. Uveren sam da će teći ritmično, u skladu sa zadatim rokovima. Nastavićemo i dalje, uprkos svim trenutnim poteškoćama i izazovima, da povećavamo mogućnosti naše flote ledolomaca, razvijamo domaću brodogradnju, stvaramo probojne naučno-tehnološke osnove. Zadaci pred nama su bez preuveličavanja istorijski“, rezimirao je ruski lider.

Bonus video:

(Espreso/blic/telegraf/kurir)