NAJVEĆE OSTRVO NA SVETU SE UVRĆE PRED NAŠIM OČIMA! Karta sveta mora hitno da se menja - ovo mesto ne liči na sebe!

Zemljin omotač toliko je viskozan da su potrebni čitavi milenijumi da se materijal, koji je pomeren pod težinom ledenih ploča, ponovo „vrati“ na svoje mesto. Nova studija pokazuje da Grenland i dalje obrađuje posledice svoje ledene prošlosti. Tektonski procesi i „duhovi“ nekadašnjih ledenih pokrivača i dalje savijaju, podižu i pomeraju Grenland u različitim pravcima, otkriva novo istraživanje.

Grenland se nalazi na severnoameričkoj tektonskoj ploči, koja ostrvo pomera ka severozapadu brzinom od oko 23 milimetra godišnje u poslednje dve decenije. Iako naučnici prate to kretanje već duže vreme, nova analiza satelitskih podataka pokazala je da iza deformacija ostrva stoji mnogo više od pukih tektoskih pomeranja.

„Dobijamo složen obrazac u kome se smenjuju uvijanja, pritisak i zatezanje“, objašnjava autor studije Danjal Longfors Berg, postdoktorski istraživač iz oblasti geodezije i posmatranja Zemlje na Tehničkom univerzitetu Danske. „Grenlandska karta polako gubi preciznost ako se ne ažurira redovno“, rekao je Berg za portal Live Science.

Berg i njegov tim analizirali su podatke sa 58 GNSS stanica na Grenlandu koje beleže horizontalna i vertikalna kretanja tla, kao i gotovo 2.900 GNSS stanica širom severnoameričke ploče. Kada su iz modela uklonili uticaj pomeranja same ploče, naučnici su dobili sliku deformacija u stenovitom tlu područja gde se Zemljina kora rasteže ili gužva koje nisu odgovarale prethodnim modelima.

U većini regiona, kretanje kopna dominantno zavisi od tektonskih procesa. Ali Grenland je poseban slučaj, jer je pokriven masivnom ledenom pločom i ima burnu ledenjačku prošlost, navodi se u studiji objavljenoj 28. avgusta u časopisu Journal of Geophysical Research: Solid Earth.

Ledene ploče stvaraju ogroman pritisak na Zemljinu koru, gurajući je naniže u omotač sloj planete koji se nalazi ispod kore. Materijal iz omotača tada se pomera u stranu, formirajući ono što se naziva periferni izbočaj (forebulge), objašnjava Berg.

Kada se ledeni pokrivač povuče, omotač se ne vraća odmah u prvobitni oblik. Zbog svoje „lepljive“ konzistencije, potrebne su hiljade godina da se materijal ponovo razlije i ispuni udubljenje koje je ostavilo opterećenje kore. Drugim rečima, „omotač ima veoma dugu memoriju“, kaže Berg.

Omotač ispod i oko Grenlanda još uvek se prilagođava promenama u količini leda od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina, što objašnjava zašto podaci pokazuju da se ostrvo i dalje deformiše. Konkretno, čini se da Grenland još reaguje na povlačenje Laurentidske ledene ploče, koja je pokrivala veliki deo Severne Amerike do pre oko 8.000 godina.

Ta ledena ploča stvorila je periferni izbočaj ispod delova Grenlanda, koji se sada postepeno spušta, povlačeći južni Grenland naniže i ka Kanadi, navodi Berg. Iako su naučnici to već znali, novi rezultati pokazuju da je brzina deformacije veća nego što se ranije mislilo.

Grenlandska ledena ploča takođe doprinosi uvijanju ostrva. Prema Bergovim podacima, otapanje leda doprinelo je porastu nivoa mora za 4,1 metar od ukupno 130 metara zabeleženih tokom poslednjih 20.000 godina. To znači da je Grenland izgubio ogromnu količinu leda, što je izazvalo dodatni odgovor u omotaču nezavisan od uticaja Laurentidske ploče.

Otapanje grenlandskog leda ubrzano je poslednjih godina zbog klimatskih promena. I nekadašnji i sadašnji gubici ledene mase imaju sličan efekat tlo se izdiže i širi, kaže Berg.

Rezultati predstavljaju najsveobuhvatniji prikaz kretanja Grenlanda do sada, posebno u pogledu načina na koji se pojedini delovi ostrva skupljaju i pomeraju, navodi se u saopštenju. Ovi podaci su važni jer pružaju nove uvide u to kako polarni regioni reaguju na klimatske promene i kako te promene mogu uticati na tačnost mapa koje koristimo za navigaciju i istraživanja.

„U kombinaciji s drugim vrstama satelitskih posmatranja, ovo istraživanje može otkriti nove informacije o nekadašnjim ledenim pločama i o samoj strukturi Zemlje“, zaključuje Berg.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)