DOSTIGLI SMO KATASTROFALNU PREKRETNICU, NALAZIMO SE NA IVICI PROVALIJE! Ugrožene su stotine MILIONA LJUDI!

Zemlja je dostigla svoju prvu katastrofalnu prekretnicu povezanu sa emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Drugim rečima, ukoliko se globalno zagrevanje ne smanji na 1,2 stepena Celzijusa "što je brže moguće", dovodi se u rizik opstanak i egzistencija stotina miliona ljudi, navodi se u novom izveštaju 160 naučnika iz 23 države.

Prema izveštaju naučnika i zaštitnika prirode, svet se nalazi i "na ivici" dostizanja drugih prelomnih tačaka, uključujući:

• uništenje Amazonske prašume
• kolaps ključnih okeanskih struja
• nestanak ledenih pokrivača

Međutim, pojedini stručnjaci dovode u pitanje tvrdnje iz izveštaja o sudbini koralnih grebena. Jedan od njih navodi da, iako grebeni zaista propadaju, postoje dokazi da bi mogli opstati i na višim temperaturama nego što se u izveštaju sugeriše.

"Prelomne tačke" naučnici definišu kao momente kada određeni veliki ekosistem dostigne granicu posle koje je ozbiljno propadanje neizbežno.

Koralni grebeni - koji su dom za oko četvrtinu svih morskih vrsta - smatraju se jednim od najranjivijih sistema na globalno zagrevanje.

"Ako se ne vratimo na prosečnu globalnu temperaturu od 1,2 stepen Celzijusa (i na duže staze bar na 1 stepen) što je brže moguće, izgubićemo toplovodne koralne grebene na planeti u značajnom obimu", navodi se u izveštaju.

Više od 80 odsto koralnih grebena u preko 80 zemalja pogođeno je ekstremno visokim temperaturama okeana, piše britanski "Gardijan". Od januara 2023. svet prolazi kroz četvrti globalni događaj izbeljivanja korala - najgori do sada. Naučnici su ocenili da su grebeni sada ušli u "neistraženu teritoriju", gde se ne zna tačno kako će ekosistemi dalje reagovati.

"Prelomna tačka" je već u toku

Globalni izveštaj o prekretnicama, koji je predvodio Univerzitet u Ekseteru, a finansirao fond vlasnika Amazona i milijardera Džefa Bezosa, okupio je 160 naučnika iz 87 institucija u 23 zemlje.

Prema izveštaju, procenjuje se da su ovu "prelomnu tačku" dostigli već sa porastom globalne temperature između 1 i 1,5 stepeni Celzijusa, u odnosu na predindustrijski period, s najverovatnijom vrednošću od oko 1,2 stepena. Budući da se planeta Zemlja trenutno zagrejala za oko 1,4 stepena, jasno je, kažu naučnici, da se prelazak ove granice već dogodio.

- Više ne možemo da govorimo o "prelomnim tačkama" kao o budućem riziku. Prva "prelomna tačka" - masovno propadanje toplovodnih koralnih grebena - već je u toku - rekao je profesor Tim Lenton sa Instituta za globalne sisteme Univerziteta u Ekseteru.

Lenton je dodao da to već ima direktne posledice po stotine miliona ljudi koji zavise od grebena za hranu, turizam i zaštitu obale.

Izveštaj posebno ističe Karibe, gde su talasi morskih vrućina, niska biološka raznolikost i izbijanja bolesti gurnuli grebene "ka ivici potpunog kolapsa".

"Reakcija mora biti izuzetno hitna"

Međutim, profesor Piter Mambi, vodeći svetski stručnjak za koralne grebene sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, izjavio je da prihvata činjenicu da su grebeni u opadanju, ali da postoje novi dokazi koji ukazuju da se korali mogu prilagoditi, te da bi neki grebeni mogli opstati čak i pri zagrevanju planete od 2 stepena Celzijusa.

- Zabrinut sam da će društvo "odustati od koralnih grebena" ako ljudi pomisle da više ne mogu biti spaseni - rekao je Mambi.

Doktor Majk Baret, glavni naučni savetnik organizacije Svetski fond za prirodu (WWF) i koautor izveštaja, rekao je da izveštaj "pokazuje da je očuvanje koralnih grebena sada važnije nego ikada ranije".

- Pravila igre su se promenila i reakcija mora biti izuzetno hitna - izjavio je Baret.

On navodi da postoje tzv. klimatska utočišta, odnosno mesta gde uticaj globalnog zagrevanja nije tako izražen, i da je njihova zaštita od suštinskog značaja. Ta mesta, prema njegovim rečima, mogu poslužiti kao "seme za obnovu" u budućnosti, kada (i ako) čovečanstvo uspe da stabilizuje klimu.

Dr Trejsi Ejnsvort iz Međunarodnog društva za koralne grebene kaže da se u mnogim krajevima sveta njihovi ekosistemi već menjaju. Neki više nisu dominantno sačinjeni od korala, dok drugi gube biološku raznovrsnost.

Ona upozorava da budućnost koralnih grebena nije u povratku na staro, već u:

• transformaciji
• rekonstrukciji
• adaptaciji na nove uslove

U Australijskom institutu za nauku o moru navode da interpretaciju globalnih podataka treba uzeti s oprezom, jer se u proseku kriju značajne regionalne razlike, a uz to globalna temperatura još nije stabilizovana. Prema njima, i dalje postoji uski vremenski okvir za delovanje.

Amazonija blizu tačke kolapsa

Uz korale, u izveštaju se kao posebno “rizične tačke” izdvajaju zapadni Antarktik i Grenland. Na ovim mestima ledeni pokrivači gube masu sve brže, a to direktno doprinosi porastu nivoa mora. Profesor Lenton tvrdi da su i ti sistemi ”opasno blizu“ svojih prelomnih tačaka.

Takođe, prašuma Amazonija, pod dvostrukim pritiskom klimatskih promena i krčenja, sada je, prema novim analizama, bliža tački kolapsa nego što se ranije pretpostavljalo. Ako bi Amazonija prešla tu granicu, posledice bi bile nesagledivo velike za globalni klimatski sistem.

Ipak, izveštaj ne donosi samo loše vesti. Naučnici ističu postojanje pozitivnih prelomnih tačaka - trenutaka kada se društveni procesi, poput usvajanja električnih vozila, prelaska na obnovljive izvore energije ili promene potrošačkih navika, mogu odjednom ubrzati i dovesti do velikih smanjenja štetnih emisija.

Prema rečima profesora Lentona, sadašnja borba je borba protiv vremena - da li će pozitivne prelomne tačke doći pre nego što negativne dovedu do nepopravljive štete?

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Guardian/ Prenela: T.M.)