"TEK SADA ĆETE OSETITI RAT" Opšta panika u Evropi: Aerodromi se zatvaraju, stiže STRAVIČNO UPOZORENJE! Ovo je haos!

U poslednjih nekoliko nedelja niz zemalja Evrope prijavljuje pojave velikih bezpilotnih letelica iznad osetljivih objekata i gradskih zona, što je izazvalo diplomatsku uznemirenost i bezbednosne provere.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Moskvu da koristi dronove za sabotaže i pokušaje destabilizacije kontinenta, dok visoki ruski zvaničnik Dmitrij Medvedev uzvraća insinuacijom da bi u nekim slučajevima mogle biti u pitanju provokativne akcije ukrajinskih snaga ili njihovih saveznika.

Zelenski je u video obraćanju pozvao zapadne partnere da ozbiljno shvate, kako je rekao, „flotu u senci“ Moskve koja, po ukrajinskim obaveštajnim podacima, služi ne samo za krijumčarenje i finansiranje rata već i za izvođenje sabotaža na teritoriji Evropske unije.

„Delimo informacije koje imamo s našim partnerima i ključno je da preduzmu opipljive korake kao odgovor Rusiji“, izjavio je ukrajinski predsednik, naglasivši da će uslediti i novi sastanci – i javni i oni iza zatvorenih vrata.

Prema njegovim rečima, nedavna lansiranja dronova sa tankera samo su jedan od primera aktivnosti koje bi mogle ukazivati na „hibridno delovanje“ Moskve širom Evrope. Istrage su u toku, ali zvaničnih potvrda o poreklu letelica za sada nema.

Nekoliko aerodroma i industrijskih pogona u Danskoj, Nemačkoj i Skandinaviji privremeno su obustavili rad zbog pojave bespilotnih letelica, a u Minhenu je zbog sumnjivih dronova deo aerodromskog saobraćaja bio privremeno zatvoren.

Iz Rusije su, očekivano, stigla oštra negiranja. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta za bezbednost, u svom Telegram obraćanju ocenio je da je atmosfera panike u Evropi „dokaz površnog razumevanja rata“ i da bi Evropljani „možda trebalo da neposredno osete ratnu opasnost da bi shvatili šta je rat“.

„Onda će se uplašiti i drhtati kao stado koje vode na klanje“, napisao je Medvedev, dodajući da će „možda tada otkinuti glave svojim ludacima kao što su Merc i Makron koji zarađuju novac i političke poene na krvoproliću“.

On je istovremeno sugerisao da su u pitanju provokativne akcije koje bi mogle imati za cilj da uvuku Evropu u rat protiv Rusije.

U Belgiji, pak, zabrinutost raste iz sasvim praktičnih razloga. Jedan od najvećih evropskih proizvođača protivvazdušnih sistema, kompanija „Tales Belgija“, upozorila je da se u poslednjim mesecima nad njihovim objektima sve češće pojavljuju neidentifikovani dronovi.

Direktor kompanije Alen Kevren naveo je da su zabeleženi preleti iznad lokacije Evenje Fort u opštini Lijež, gde se sklapa i skladišti eksplozivna municija za rakete kalibra 70 milimetara.

Kompanija je pojačala mere nadzora i razmatra upotrebu ometača za blokiranje signala, ali zakon, podseća Kevren, strogo ograničava mogućnost ometanja ili obaranja letelica zbog rizika od povreda ili oštećenja na zemlji.

Incidenti slične prirode uočeni su i u Poljskoj, Rumuniji, Nemačkoj, Norveškoj i Danskoj, što dodatno podstiče pozive evropskih vojnih i industrijskih struktura da se uspostavi zajednički mehanizam za praćenje i regulisanje dronova, ali i da se ubrza saradnja u oblasti protivvazdušne odbrane.

Zelenski je poručio da će Ukrajina nastaviti da deli obaveštajne podatke sa partnerima i da je od presudne važnosti da „niko ne ostane pasivan“ prema ruskim aktivnostima. „Rusi moraju znati da nijedna njihova destruktivna akcija, sve odvratne stvari koje čine, neće proći bez odgovora sveta“, dodao je ukrajinski predsednik.

Dok se istrage nastavljaju, političke poruke postaju sve oštrije. Ukrajina, koja se već tri i po godine brani od ruske invazije, optužuje Moskvu za novu vrstu hibridnog rata, dok Rusija tvrdi da je reč o antiruskoj histeriji i pokušaju Zapada da pojača pritisak na nju. Evropa, suočena sa rastućom nesigurnošću i pravnim prazninama u regulisanju upotrebe dronova, balansira između političkih optužbi i potrebe za konkretnim bezbednosnim rešenjima.

Sve dok ne budu objavljeni forenzički podaci o poreklu pojedinačnih letelica, retorika će se kretati po poznatim linijama: Kijev će optuživati Moskvu, Moskva će uzvraćati teorijama o provokacijama, a evropske vlasti i industrija ostajaće pred praktičnim pitanjem – kako bezbedno i zakonito odgovoriti na sve češću pojavu nepoznatih dronova na evropskom nebu.

NATO UZRAĆA UDARAC, DAO ZELENO SVETLO!

NATO članice razmatraju konkretne odgovore na niz ruskih provokacija na tlu Evrope u prethodnom periodu, piše "Fajnenšel Tajms". Preliminarne informacija kažu da se razmatra mogućnost raspoređivanja moćnih dronova na daljinsko navođenje duž kompletne granice sa Ruskom Federacijom.

Time bi se stvorila mogućnost da se otvori vatra na svaki ruski avion što je bila tema u prethodnom periodu u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Ove razgovore su pokrenule države koje se graniče sa Rusijom.

Akcija raspoređivanja dronova bila bi izvedena uz punu podršku Francuske i Velike Britanije. Izviđački dronovi se već koriste, ali ih nema dovoljno blizu ruskih granica, a ako NATO zaista sprovede ovaj potez, mnogo veći broj bespilotnih letelica bio bi raspoređen duž cele granice i ti dronovi bi bili naoružani.

Tramp podstiče NATO da obara ruske avione

Američki predsednik Donald Tramp je u više navrata podsticao evropske NATO članice da obaraju ruske avione. Nepoznati dronovi, za koje se sumnja da su ruski, su napravili haos na danskim aerodromima, a bili su viđeni i iznad Nemačke.

"NEVIDLJIVI UBICA" U AKCIJI: Putinovo novo oružje ledi krv u žilama

U stambenoj četvrti Kramatorska, u Donjecke oblasti, ruske snage izvele su 5. oktobra napad optičkim FPV dronom, pogodivši vozilo ukrajinske vojske. Ovo je prvi zabeleženi slučaj upotrebe ove vrste drona u Ukrajini.

Napad je izazvao zabrinutost zbog sve sofisticiranijih tehnologija koje se koriste u sukobu.

Pogođeno vojno vozilo

Optički FPV dronovi predstavljaju tehnološki napredak u vojnoj opremi, jer koriste optički kabl umesto radio talasa, što ih čini otpornim na elektronsko ometanje. Ovaj napad ukazuje na eskalaciju u korišćenju inovativnih tehnologija u ratu, što može imati ozbiljne posledice po bezbednost i strategiju odbrane.

Napad je izveden u nedelju u 17:50 sati, a dron je pogodio vojni automobil u jednoj od stambenih četvrti Kramatorska. Gradsko veće potvrdilo je incident, ističući da je ovo drugi napad u istom danu. Video snimak napada, koji je kasnije objavljen na mreži potvrđuje upotrebu optičkog drona. Snimak prikazuje dron kako leti iznad ulice u Kramatorsku, a zatim naglo skreće i udara u vojno vozilo parkiran pored stambene zgrade.

Šta je optički dron

Optički FPV dronovi koriste optički kabl za kontrolu i prenos video signala, što im omogućava neometan rad na udaljenostima do 20 kilometara. Ova tehnologija ih čini nevidljivim za standardne sisteme elektronskog ometanja, što predstavlja ozbiljan izazov za protivničke snage. Dizajn ovih dronova sličan je konvencionalnim FPV modelima, ali sa dodatkom zavojnice žice koja se odmotava tokom leta.

Ukrajinski stručnjak za radio tehnologiju, Sergej Beskrestnov, ranije je zabeležio upotrebu ruskog jurišnog drona BM-35 sa termovizijskom kamerom.

"Po prvi put vidimo napadnu bespilotnu letelicu BM-35 sa termovizijskom kamerom koju je presrela moja oprema", izjavio je Beskrestnov 28. septembra, ukazujući na sve veću sofisticiranost ruskih dronova.

Upotreba optičkih dronova otvara novo poglavlje u vojnoj tehnologiji, dok istovremeno povećava rizik za civilne i vojne ciljeve.

UKRAJINCI UDARILI NA MOSKVU I SIBIR

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin saopštio je jutros da je uništen ukrajinski dron koji je napao rusku prestonicu. Istovremeno, ukrajinski dronovi su sinoć napali grad u Sibiru, više od 2.000 kilometara udaljen od fronta.

- PVO snage Ministarstva odbrane oborile su dron koji je leteo ka Moskvi. Službe za vanredne situacije rade na mestu pada - napisao je Sobjanjin na Telegramu, prenosi Interfaks.

Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su ukupno 184 ukrajinska drona tokom noći, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

"Ruske zalihe benzina opale zbog naših napada" Zelenski izazvao krizu sa naftom u Rusiji?

Ukrajinski dalekometni napadi na ruska energetska postrojenja možda su smanjili snabdevanje benzinom u Rusiji za otprilike petinu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dok obe strane pojačavaju međusobne napade na energetsku infrastrukturu.

Pošto su diplomatski napori za okončanje rata uglavnom zastali, a duž linije fronta postignut je slab napredak, ruske snage usredsredile su se na to da onemoguće ukrajinsku proizvodnju gasa, dok je Ukrajina ciljala ruske kapacitete za preradu nafte.

Rojters je u avgustu procenio da su ukrajinski napadi smanjili rusku preradu nafte za gotovo petinu u određenim danima.

- To još treba proveriti, ali verujemo da su izgubili do 20 posto snabdevanja benzinom, direktno kao rezultat naših napada - rekao je Zelenski novinarima u četvrtak. Kremlj je rekao da je rusko domaće tržište goriva u potpunosti snabdeveno.

Zelenski je rekao da su ukrajinske snage u nedavnim napadima koristile domaće projektile Neptun i Flamingo, što je deo ukrajinskih napora za proširenje domaće industrije naoružanja.

Ukrajinski predsednik takođe je rekao da su ruske snage u septembru izvele 1550 napada na energetske ciljeve u Černihivu, Sumiju i Poltavi, ali su pogodile samo 160 ciljeva.

Pogođena rafinerija u Sibiru

Ukrajinski dronovi navodno su kasno sinoć napali grad Tjumen u Sibiru, više od 2.000 kilometara udaljen od linije fronta, saopštili su lokalni ruski zvaničnici, piše Kijev Independent.

Zvaničnici ruske Tjumenske oblasti objavili su na Telegramu da su tri ukrajinska drona oborena iznad "industrijskog objekta" u gradu.

Astra, ruski medijski kanal na Telegramu ASTRA, objavio je, pozivajući se na lokalno stanovništvo, da je meta napada verovatno bila rafinerija nafte Antipinski, smeštena u jugoistočnom delu grada.

Stanovnici su prijavili da su čuli eksplozije i videli brojna vatrogasna vozila na putu. Proukrajinski kanali na društvenim mrežama navode kako je Ukrajina ovim postavila novi svetski rekord za najudaljeniji napad tzv. dronovima samoubicama.

Ukrajinski dalekometni napadi na ruska energetska postrojenja možda su smanjili snabdevanje benzinom u Rusiji za otprilike petinu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, dok obe strane pojačavaju međusobne napade na energetsku infrastrukturu.

Pošto su diplomatski napori za okončanje rata uglavnom zastali, a duž linije fronta postignut je slab napredak, ruske snage usredsredile su se na to da onemoguće ukrajinsku proizvodnju gasa, dok je Ukrajina ciljala ruske kapacitete za preradu nafte.

Rojters je u avgustu procenio da su ukrajinski napadi smanjili rusku preradu nafte za gotovo petinu u određenim danima.

- To još treba proveriti, ali verujemo da su izgubili do 20 posto snabdevanja benzinom, direktno kao rezultat naših napada - rekao je Zelenski novinarima u četvrtak. Kremlj je rekao da je rusko domaće tržište goriva u potpunosti snabdeveno.

Zelenski je rekao da su ukrajinske snage u nedavnim napadima koristile domaće projektile Neptun i Flamingo, što je deo ukrajinskih napora za proširenje domaće industrije naoružanja.

Ukrajinski predsednik takođe je rekao da su ruske snage u septembru izvele 1550 napada na energetske ciljeve u Černihivu, Sumiju i Poltavi, ali su pogodile samo 160 ciljeva.

ZAHAROVA O ANGELI MERKEL

Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije zapitala se, odgovarajući na jedno od pitanja novinara, zašto je bivšoj kancelarki Nemačke Angeli Merkel trebalo toliko vremena da izađe sa priznanjem o krivcima za početak Specijalne vojne operacije.

"A što joj je trebalo tako dugo da se seti? To je bilo pre četiri godine, 2021. godine. Što tada nije podelila tu informaciju? Možda bi tad svi shvatili ko je podstiče rat, ko smeta političkom rešenju. A ako na sve to dodamo njeno priznanje da je ona na Minske sporazume gledala isključivo kao na instrument nekih političkih manipulacija, a ne na dokument koji je potpisala i koji će se realizovati, i definitivno nije bila spremna da sve to realizuje, onda dobijamo sliku odgovornosti za to što se dogodilo 2022. godine u Ukrajini", istakla je Zaharova novinarima.

Ona je dodala da joj nije jasno odakle Merkelovoj informacija da je Moskva prestala da doživljava ozbiljno Minske sporazume, kad je situacija bila potpuno obrnuta.

Zaharova je naglasila da je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, u intervjuu koji će uskoro biti objavljen na sajtu ruskog MSP-a, ukazao na problem destruktivnog kursa grupe država koju je u svom priznanju spomenula Merkelova.

"Lavrov je baš istakao da unutar Evropske unije deluju takvi krtovi-saboteri, kao što su Poljska i baltičke zemlje, koje ne samo što sprovode tuđu, evropsku politiku, pre svega, anglosaksonsku, već i rade protiv interesa same EU", prokomentarisala je Zaharova.

Ona je dodala da je, u suštini, Merkelova potvrdila da se u politici EU i NATO uoči Specijalne vojne operacije stvorila situacija u kojoj je manje bitne države diktiraju politiku većini.

"U suštini, marginalne istočnoevropske elite, ili bolje rečeno, 'elitice', nametnule su svoje stavove većini u EU, predstavljajući ih kao stav cele Zapadne Evrope", zaključila je Zaharova na brifingu za novinare.

Podsetimo, Angela Merkel je nedavno izjavila da su Poljska i baltičke zemlje sabotirale 2021. godine pokušaj rešavanja ukrajinske krize i traženja konstruktivnog dijaloga sa Rusijom, čime su indirektno doprinele početku Specijalne vojne operacije.

Bonus video:

(Espreso/NIN)