Putin danas slavi rođendan, a znate li koji? Od malih nogu je dobro znao šta želi, a jedno to i dokazuje!

Predsednik Rusije Vladimir Putin danas slavi 73. rođendan, a na adresu Kremlja stižu čestitke.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko čestitao je poručivši da "ruski narod čvrsto povezuje vaše ime sa značajnim društvenim dostignućima, dinamičnim ekonomskim razvojem, jačanjem državnosti i suvereniteta Otadžbine i rastom autoriteta i uloge Rusije u svetu".

Lukašenko je istakao da su "integritet i odlučnost, odanost dužnosti i politička mudrost, izuzetna posvećenost domovini i snažna volja da brani njene nacionalne interese Putinu doneli nacionalno priznanje u društvu i poštovanje njegovih stranih kolega".

Beloruski predsednik je izrazio uverenje da će temelji saveza i strateškog partnerstva između Belorusije i Rusije, postavljeni zajedničkim akcijama, služiti kao pouzdan vodič budućim generacijama građana dve zemlje, prenosi RIA Novosti.

Kako je saopštila pres služba Kremlja, Lukašenko je Putinu poželeo zdravlje, sreću, blagostanje i neiscrpnu snagu i energiju za nove uspehe na najvišoj vladinoj funkciji.

Severnokorejski lider Kim Džong Un napisao je u čestitki da "zahvaljujući njegovom vođstvu Rusija predvodi izgradnju novog, multipolarnog sveta", i izrazio uverenje da će prijateljstvo između Pjongjanga i Moskve biti večno.

"Moj najdraži druže, Vladimire Putine, upućujem Vam najiskrenije i najtoplije čestitke povodom ovog značajnog rođendana. Zahvaljujući Vašem mudrom vođstvu i patriotskoj požrtvovanosti, Rusija danas pokazuje svoju slavu kao globalna sila sa moćnim političkim sistemom i snažnom državnom moći, kao moćna država koja predvodi izgradnju novog, multipolarnog sveta", navodi se u poruci.

Kim Džong Un je primetio da zahvaljujući Putinu Rusija uspešno brani svoje interese i postiže moć i prosperitet.

"Pjongjang i Moskva će uvek biti zajedno, a naše prijateljstvo će biti večno", naglasio je severnokorejski lider.

Kim Džong Un je takođe naveo da će saveznički odnosi dve zemlje nastaviti da značajno doprinose formiranju pravednog i multipolarnog svetskog poretka. Uverio je Putina da će Pjongjang nastaviti da u potpunosti podržava borbu ruskog naroda za odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Osim toga, čestitke su stigli od predsednika Nikaragve i Turkmenistana.

Osim lidera država, srdačne čestitke povodom Putinovog rođendana uputio je i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril.

"Pre više od četvrt veka, pozvani ste na veoma važnu i zahtevnu službu, koja je povezana sa ogromnom odgovornošću za zemlju, kao i sa brigom o milionima sunarodnika. Radosno je posvedočiti da sve ove godine, pod Vašim rukovodstvom, Rusija uvereno ide putem društveno-ekonomskog razvoja, prevazilazi izazove vremena, jača svoj suverenitet, naučni, tehnički i vojni potencijal, stremi ka obezbeđivanju nacionalne bezbednosti i uspostavljanju pravednih međunarodnih odnosa. Sve to predstavlja zalog daljeg procvata zemlje i blagostanja njenih građana", istakao je patrijarh Kiril.

On je izrazio posebnu zahvalnost za stalno staranje ruskog predsednika prema služenju Ruske pravoslavne crkve, kao i za podršku njenim različitim društveno značajnim inicijativama.

"Siguran sam da će se zajedničkim naporima državnog rukovodstva, Crkve i svih ljudi dobre volje i ubuduće realizovati brojne zamisli koje će doprineti konsolidaciji našeg naroda, učvršćivanju istinskog suvereniteta zemlje, utvrđivanju trajnih duhovno-moralnih vrednosti u životu savremenih ljudi, patriotskom vaspitanju mladih, jačanju autoriteta Rusije na međunarodnoj sceni, kao i očuvanju međunacionalnog i međureligijskog mira i sloge", naglasio je patrijarh.

Putinu je poželeo neiscrpnu snagu, božiju pomoć i blagoslovene uspehe u daljem služenju na dobrobit zemlje i građana.

Šef ruske države današnji rođendan provodi radno.

Rođen je 1952. godine u današnjem Sankt Peterburgu, u, kako je u nekoliko navrata govorio, običnoj porodici i skromnim uslovima, zahvaljujući čemu je do danas sačuvao povezanost sa običnim ljudima. U osnovnoj školi je, kako je pričao bio nestašan, a veću zainteresovanost za učenje pokazao je tek u šestom razredu kada je i postao jedan od pionira.

Putin je dobro znao čime želi da se bavi. Tako je jednom prilikom otišao direktno u upravu KGB-a kako bi saznao kako se to postaje obaveštajac. I rečeno mu je da je jedna od opcija da prvo završi fakultet, i to najbolje pravni.

"Od tog trenutka počeo sam da se spremam za pravni fakultet", rekao je jednom prilikom Putin.

Nakon završetka fakulteta, Putin počinje da radi u državnoj bezbednosti. Radio je u sekretarijatu Uprave KGB-a, a zatim i u kontraobaveštajnoj jedinici kada su ga zapazili iz spoljnoobaveštajne službe, u kojoj je, nakon obuke, radio oko četiri i po godine. Nakon još jedne obuke, odlazi u Nemačku u kojoj je radio do 1990. godine.

Od februara 1990. godine Vladimir Putin je radio kao pomoćnik rektora Lenjingradskog državnog univerziteta za međunarodna pitanja, a zatim kao savetnik predsednika Lenjingradskog gradskog saveta narodnih poslanika Anatolija Sobčaka (gradonačelnika Sankt Peterburga od 1991. do 1996. godine).

U junu 1991. godine imenovan je za predsednika Komiteta za spoljne odnose gradske uprave Lenjingrada.

Od 19. do 21. avgusta 1991. u SSSR-u dogodio se pokušaj državnog udara, koji je organizovao Državni komitet za vanredno stanje, u čiji sastav je ulazio deo najvišeg sovjetskog rukovodstva. Vladimir Putin se, zajedno s drugim zvaničnicima iz gradske uprave Lenjingrada, usprotivio postupcima komiteta. Dana 20. avgusta 1991. podneo je ostavku u organima državne bezbednosti.

Godine 1992. postavljen je za zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga, zadržavši funkciju predsednika Komiteta za spoljne odnose. U martu 1994, kada je Anatolij Sobčak postao šef gradske vlade, Putin je imenovan za njegovog prvog zamenika. Nakon spajanja funkcija gradonačelnika i šefa gradske vlade iste godine, obavljao je dužnost zamenika gradonačelnika i predsednika Komiteta za spoljne odnose Sankt Peterburga.

Nakon što je Sobčak izgubio na izborima za gradonačelnika Sankt Peterburga u junu 1996, Putin napušta svoj položaj. U avgustu iste godine prelazi na rad u Upravu za poslove predsednika RF, gde postaje zamenik šefa službe. Nadgledao je pravnu upravu i pitanja vezana za imovinu u inostranstvu.

Od jula 1998. do avgusta 1999. Vladimir Putin je bio direktor Federalne službe bezbednosti RF, a istovremeno je od marta do avgusta 1999. obavljao funkciju sekretara Saveta bezbednosti RF.

Dana 9. avgusta 1999. predsednik RF Boris Jeljcin u obraćanju javnosti izjavio je da je smenio vladu Sergeja Stepašina i predložio Državnoj dumi da za novog premijera imenuje Vladimira Putina. Tom prilikom je Jeljcin rekao da u Putinu vidi svog naslednika i da očekuje da će on uspeti da konsoliduje društvo. Istog dana Putin je imenovan za prvog zamenika predsednika vlade i vršioca dužnosti premijera. Državna duma je 16. avgusta 1999. potvrdila njegovo imenovanje za premijera (za je glasalo 233 od 439 poslanika, protiv 84, a uzdržanih je bilo 17).

Od 31. decembra 1999. do 7. maja 2000. Putin je obavljao dužnost predsednika Ruske Federacije, pošto je Boris Jeljcin najavio ostavku i preneo mu svoja ovlašćenja.

Dana 26. marta 2000. pobedio je na vanrednim predsedničkim izborima, na koje je izašao kao kandidat grupe građana. Dobio je 52,94% glasova, a inauguracija je održana 7. maja 2000. godine.

Izabran je za drugi predsednički mandat 14. marta 2004, dobivši 71,31% glasova. Kandidovao se kao nezavisni kandidat. Na dužnost je stupio 7. maja 2004. godine.

Godine 2008. izabran je za predsednika RF dotadašnji prvi potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev. Državna duma je 8. maja 2008. odobrila izbor Vladimira Putina za premijera (za je glasalo 392 od 448 poslanika, a protiv 56). Istog dana ukazom predsednika imenovan je za premijera. Na tom mestu je ostao do 7. maja 2012. godine. U tom periodu bio je i predsednik stranke "Jedinstvena Rusija", iako nije bio njen član.

Dana 24. septembra 2011. na XII kongresu stranke "Jedinstvena Rusija", na predlog predsednika Medvedeva, Vladimir Putin je predložen za kandidata za predsedničke izbore 2012. godine, a ponovo je izabran za predsednika RF kao kandidat "Jedinstvene Rusije" 4. marta 2012. Osvojio je 63,6% glasova, a inauguracija je održana 7. maja 2012. godine. Mandat predsednika, u skladu sa ustavnim izmenama iz 2008, produžen je na šest godina.

Vladimir Putin je ponovo izabran za predsednika 18. marta 2018. godine sa 76,69% glasova. Kandidovao se kao nezavisni kandidat, a inauguracija je bila 7. maja 2018.

Na poslednjim ruskim predsedničkim izborima održanim 17. marta 2024. godine, pobedio je sa rekordnih 87,28% glasova – najviše u istoriji predsedničkih izbora u Rusiji. Kandidovao se kao nezavisni kandidat, a inauguracija je održana 7. maja 2024. godine.

Kao predsednik države, Putin je vrhovni komandant Oružanih snaga RF, predsedava Savetom bezbednosti i Državnim savetom RF.

Bonus video:

(Espreso/ RT Balkan/ Prenela: T.M.)