EVO KAKO ZAISTA IZGLEDA UNUTRAŠNJOST RUSKOG ŽENSKOG ZATVORA: Šokantno je šta se SVE TAMO RADI!

Da li ste se ikada zapitali kako izgleda ćelija ruskog zatvora?

Da li svaki zatvorenik ima svoju ćeliju ili je deli sa još jednim zatvorenikom? I da li prave razliku Rusi kad su u pitanju žene i muškarci?

U ovom ruskom zatvoru samo jednu ćeliju deli više od 10 zatvorenika.

Sami se moraju snalaziti kako će i gde spavati, jer u ćeliji ima samo pet kreveta.

Spavaju bez dušeka, bez prekrivača, pod je uništen, a neki nemaju gde da spavaju pa čekaju svoj red.

Toalet im je u sklopu ćelije, odvojen samo naređanim ciglama.

Dok je ženski zatvor totalno druga priča. Ćelija izgleda kao soba u jednom studentskom domu. Žene imaju sve što im je potrebno, od kreveta do nargile čak! Uživaju u svojoj ćeliji gde im je sve potaman.

Pa šta možemo na kraju zaključiti? Da ipak žene u Rusiji imaju bolje uslove nego muškarci? Ili nam je to samo tako prikazano?

Na ovom videu ispod možete pogledati kako izgleda život u ruskim zatvorima.

POGLEDAJTE I MISTERIJU ZATVORA ALKATRAZ

Tri robijaša pre 63 godine uspela su da pobegnu iz najstrašnijeg zatvora na svetu! Potraga za njima i danas traje

Alkatraz, nepristupačno ostrvo u zalivu San Franciska, sigurno je jedan od najčuvenijih zatvora na svetu. Decenijama je bio mesto na kome su grehe okajavali neki od najozloglašenijih gangstera i ubica poput Ala Kaponea, Mašinke Kelija ili Bampija Džonsona. I verovalo se da je bekstvo sa Stene nemoguće.

Međutim, pre 63 godine, u noći između 11. i 12. juna 1962, trojica robijaša - Frenk Moris, Klarens i Džon Anglin - uspela su da prevare čuvare, pobegnu iz ćelija i na splavu krenu put slobode. Federalni istražni biro (FBI) 1979, posle 17 godina istrage, zaključio je da su se begunci najverovatnije utopili pre nego što su stigli do kopna. Međutim, američki savezni šerifi slučaj i dalje smatraju otvorenim, a Moris i braća Anglin na listi su najtraženijih.

- Bila je to rutinska inspekcija zatvorskog upravnika. Ujutru 12. juna 1962. čuvari Alkatraza krenuli su u rutinsku proveru ćelija. Kada su stigli do bloka B, shvatili su da nešto nije kako treba. Zatvorenici su bili u svojim krevetima, ali nisu davali znake života. Čuvari su otključali ćelije i šokirali se otkrićem. Frenk Moris, Džon i Klarens Anglin nisu bili tu, a na njihovim ležajevima nalazile su se glave od papira, sa pravom kosom i ofarbanim očima. Tri najopasnija kriminalca Alkatraza uspela su da pobegnu - piše britanski pisac i istoričar Džils Milton u knjizi „Kada je Hitler uzeo kokain, a Lenjin izgubio glavu”.

Kako navodi, ni čuvari ni drugi zatvorenici nisu mogli da veruju da su trojica robijaša uspela da prevare čuvare i pobegnu.

- Alkatraz je bio jedan od najčuvanijih zatvora na svetu. Za 29 godina, koliko je dugo bio zatvor, niko nije uspeo da pobegne živ. Čak 41 zatvorenik je pokušao. Od njih, 26 je ponovo uhvaćeno, sedmorica su upucana, a za ostale se zna da su se udavili. To nije sprečilo trojicu zatvorenika da pokušaju da pobegnu. U stvari, oni su smatrali to pravim izazovom. Sva trojica su bila opasni kriminalci. Frenk Moris je bio prvi put osuđen na robiju sa samo 13 godina. Od tada se bavio oružanim pljačkama i dilovanjem narkotika. U Alkatraz je prebačen 1960. I Džon Anglin je bio ozloglašeni kriminalac. Opljačkao je banku u Kolumbiji 1958. i to zajedno sa dvojicom braće. To im je donelo zatvorske kazne od 35 godina - piše Milton.

Sva trojica, dodaje, bila su motivisana za beg.

- Otkrili su da iza njihovih ćelija postoji prolaz širok oko jedan metar, koji je vodio van zidina zatvora. Robijaši su lagano sklanjali beton sa zidova. Za taj posao koristili su metalne kašike ukradene iz kantine, a od ukradenog usisivača napravili su bušilicu. Glavni deo posla obavljali su tokom „muzičkog sata”, kada je zvuk orgulja nadjačavao njihovo bušenje betona. Lutke su napravili od sapuna, toalet-papira i prave kose - piše Milton.

Kako objašnjava, njih su iskoristili da prevare čuvare koji su tokom noći više puta prolazili kraj ćelija i gledali da li zatvorenici spavaju.

- Bila je potrebna cela godina da se probije tunel. Nakon toga su stavili dugo uže da se popnu kroz ventilacioni sistem, a metalne gromobrane zamenili su lažnim, napravljenim od sapuna. Konačno, 11. juna sve je bilo spremno i rešili su da pobegnu. Sve je išlo po plan. Uspeli su da se provuku kroz tunel i popnu kroz ventilaciju do krova. Nakon toga su se spustili na zemlju i napumpali splav koji su prethodno napravili od gumenih kabanica. Uspeli su čak da naprave i vesla. To je poznato. Ono što se desilo sledeće potpuna je misterija. Trojica muškaraca su nestala i nikad više nisu viđena. Nikad nisu ponovo uhvaćeni uprkos velikoj poteri koju je vodio FBI, niti su njihova tela nađena. Splav je pronađen na ostrvu Ejnđel, udaljenom oko tri kilometra od Alkatraza, a otkriveni su i tragovi koraka od splava. Ali tu svaki trag nestaje. Da li su se udavili? Da li su uspeli da pobegnu? Ovo su pitanja na koja niko još nije dao odgovor. Nedavna istraga pokazala je da su ukradena i kola nedaleko od obale, što je samo produbilo misteriju - navodi Džils Milton.

- Čuveni film „Bekstvo iz Alkatraza” sa Klintom Istvudom u ulozi Frenka Morisa realistično je prikazao ovog kriminalca. Ako je postojao zatvorenik kome je bilo suđeno da pobegne iz Alkatraza, to je bio Moris, genijalac koji je osmislio jedno od najspektakularnijih bekstava iz zatvora u istoriji. On je proveo život po zatvorima pre nego što je završio u Alkatrazu - napisao je Majkl Eslindžer u knjizi „Alkatraz: Istorija zatvora”.

Samo godinu dana kasnije Alkatraz je zatvoren, a potragu za beguncima FBI je vodio punih 17 godina, dok savezni šerifi nikad nisu ni prestali da tragaju.

Američki CBS pre četiri godine objavio je pismo koje je navodno poslao jedan od begunaca pet godina ranije.

- Moje ime je Džon Anglin. Pobegao sam iz Alkatraza u junu 1962. sa bratom Klarensom i Frenkom Morisom. Imam 83 godine i u veoma sam lošem stanju. Imam rak. Da, uspeli smo te noći da pobegnemo, ali jedva. Ako mi na TV obećate da neću dobiti više od godinu dana zatvora, kako bih se tamo lečio, napisaću vam gde se nalazim. Ovo nije šala - sadržaj je navodnog pisma.

On tu navodi da je Moris preminuo 2008, a Klarens 2011. FBI je potvrdio postojanje pisma, ali analizom nije utvrđeno da li je autentično i da li ga je zaista napisao jedan od trojice begunaca.

Ispovest zatvorenika: Pomogao sam Frenku i Džonu da nabave alat

Jedan od zatvorenika Alkatraza bio je i Darvin Evert Kun, pljačkaš banaka. On je često držao govore o danima provedenim na Steni, a napisao je i nekoliko ispovesti o tim danima.

- Živeo sam po strogom režimu najozloglašenijeg američkog zatvora i trpeo pritisak postojanja u maloj i prepunoj ćeliji. Brzo sam naučio sve tajne podzemlja Alkatraza, kodeks poznat samo zatvorenicima. Nisu svi mogli da izdrže pritisak. Neki su se ubijali, drugi su bili nasilni. Sve vreme svet bez rešetaka bio je tako blizu - s druge strane zaliva. Lično sam poznavao mnoge poznate i ne tako poznate robijaše. Pomogao sam mojim prijateljima Džonu Anglinu i Frenku Morisu da nabave neke od alata koje su iskoristili za beg, a i sam sam sanjao o bekstvu - napisao je on svojevremeno.

Kako je dodao, odavno je na slobodi, a kada je Alkatraz zatvoren 1963, bio je jedan od poslednjih zatvorenika koji su ga napustili.

Alen Vest: Ko je smislio plan?

Majkl Eslindžer navodi da je Alen Klejton Vest kasnije tvrdio da je on osmislio bekstvo iz Alkatraza.

- I Njujorčanin je bio u grupi koja se spremala za beg, a kasnije je tvrdio da ga je on i smislio. Međutim, sve što se desilo pokazuje sličnosti sa onim što je Frenk Moris radio i kada je bežao iz drugih zatvora. U razgovoru s agentima FBI on je tvrdio da je u maju 1961. osmislio sve. Zatvorenici su znali za ventilacione otvore iza ćelija i on tvrdi da je smislio kako da to iskoristi. I on je probao da pobegne, ali je prekasno stigao do krova, Moris i Anglini su već otišli, pa on bez splava nije mogao ništa da uradi - piše on.

Šokantna odluka predsednika: Tramp naložio otvaranje Alkatraza!

Američki predsednik Donald Tramp naložio je nedavno otvaranje i proširivanje Alkatraza!

- Isuviše dugo Ameriku muče zlobni, nasilni i višestruko osuđivani kriminalci, talog društva, koji nikada neće doneti ništa društvu osim bede i patnje. Kada smo bili ozbiljnija nacija, u prošlim vremenima, nismo oklevali da zatvorimo najopasnije kriminalce i držimo ih daleko od svakoga kome bi mogli da naude. Tako i treba da bude. Zato danas izdajem nalog Birou za zatvore da, zajedno sa ministarstvom pravde, FBI i ministarstvom za unutrašnju bezbednost, ponovo otvori znatno prošireni i obnovljeni Alkatraz kako bi se tu smestili najsuroviji i najnasilniji prestupnici u Americi - rekao je Tramp.

Američki mediji pišu da je dovođenje ovog objekta do savremenih standarda zahtevalo bi ogromna ulaganja u vreme kada Biro za zatvore gasi zatvore zbog sličnih infrastrukturnih problema.

Upitnik: Tri želje

Nakon jednog hapšenja 1943. godine Frenk Moris morao je da popuni upitnik. Na pitanje šta bi poželeo kada bi postojala mogućnost da mu se ispune tri želje, on je napisao sledeće:

„1. Da izađem iz zatvora;

2. Da imam lep dom sa svim što ide uz to;

3. Mnogo novca.”

OVO SU NE­KI OD NA­J­ČU­VE­NI­JIH MA­FI­JA­ŠA IZ ALKATRAZA

1. Al Kapone

Ime: Al­fo­ns Ga­bri­jel Kapone Broj: #85 Ro­đen: 17. ja­nuar 1899. u Njujorku Umro: 25. ja­nuar 1947. u Ma­ja­mi Biču Osu­đen: 11 go­di­na ro­bi­je zbog izbe­ga­va­nja pla­ća­nja poreza U Al­ka­tra­zu: 1934-1939.

Je­dan od na­j­ču­ve­ni­jih ga­n­g­ste­ra iz Či­ka­ga iza re­še­ta­ka je za­vr­šio ne zbog ubi­sta­va i re­ke­ti­ra­nja već zbog izbe­ga­va­nja pla­ća­nja po­re­za. Svo­je ma­fi­ja­ške po­slo­ve na­sta­vio je da vo­di iz za­tvo­ra u Atlan­ti, gde je sti­gao 1930. Upra­vo zbog to­ga pre­ba­čen je u ozlo­gla­še­ni Al­ka­traz. Če­sto se su­ko­blja­vao s dru­gim za­tvo­re­ni­ci­ma, ali mu je, zbog uzor­nog po­na­ša­nja, do­zvo­lje­no da svi­ra be­n­džo, a na­vod­no je imao i be­nd s ko­jim je na­stu­pao ne­de­ljom.

2. Ma­ši­n­ka Keli

Ime: Džo­r­dž Ke­li Barns Broj: #117 Ro­đen: 18. jul 1895. u Memfisu Umro: 18. jul 1954. u Levenvortu Osu­đen: do­ži­vo­t­na ro­bi­ja zbog kidnapovanja U Al­ka­tra­zu: 1934-1951.

U vre­me pro­hi­bi­ci­je Bar­ns se pro­sla­vio kao šve­r­cer al­ko­ho­la, ali i plja­č­kaš. Na­di­mak je do­bio zbog ko­ri­šće­nja ču­ve­nog au­to­ma­ta „to­m­son”. Uha­p­šen je ka­da je oteo biz­ni­sme­na Čar­l­sa Ju­r­še­la, a taj slu­čaj je pr­vi ko­ji je re­šio tek osno­va­ni FBI. U za­tvo­ru se če­sto hva­lio plja­č­ka­ma i ubi­stvi­ma ko­ja ni­je po­či­nio. Na­vod­no, te nje­go­ve pri­če su bi­le do­sa­d­ne dru­gim ro­bi­ja­ši­ma, pa su se ža­li­li na nje­ga. Upr­kos to­me, uprav­nik je o nje­mu pi­sao kao o uzor­nom za­tvo­re­ni­ku.

3. Pti­čar Alkatraza

Ime: Ro­be­rt Fren­klin Straud Broj: #594 Ro­đen: 28. ja­nuar 1890. u Sijetlu Umro: 21. no­ve­m­bar 1963. u Springfildu Osu­đen: 12 go­di­na ro­bi­je zbog ubi­stva, pa do­ži­vo­t­na ro­bi­ja u samici U Al­ka­tra­zu: 1942-1954. Straud se od ti­ne­j­dže­r­skih go­di­na ba­vio or­ga­ni­zo­va­njem pros­ti­tu­ci­je, a sa 19 je ubio ba­r­me­na, zbog če­ga je osu­đen na ro­bi­ju. To­kom 1916. ubio je ču­va­ra, pa je pr­vo osu­đen na smrt ve­ša­njem, ali je ka­zna ubla­že­na na do­ži­vo­t­nu ro­bi­ju u sa­mi­ci. To­kom izo­la­ci­je po­sve­tio se prou­ča­va­nju pti­ca i pos­tao je je­dan od po­pu­lar­ni­jih or­ni­to­lo­ga. O nje­mu je sni­mljen fi­lm „Pti­čar iz Al­ka­tra­za”, u ko­jem ga je glu­mio slav­ni Be­rt Lan­ka­ster.

4. Ba­m­pi Džonson

Ime: El­svo­rt Re­j­mo­nd Džonson Broj: #1117 Ro­đen: 31. ok­to­bar 1905. u Čarlstonu Umro: 7. jul 1968. u Harlemu Osu­đen: 15 go­di­na ro­bi­je zbog pro­da­je droge U Al­ka­tra­zu: 1954-1963. Ia­ko ro­đen u Čar­l­sto­nu, Džo­n­son je 1919. po­slat da ži­vi kod se­stre u Har­le­mu, nju­jo­r­škom kra­ju. Ško­lu je br­zo na­pu­stio i po­sve­tio se kri­mi­na­lu, pa je br­zo pos­tao po­znat i kao „kum Har­le­ma”. Nje­gov uli­č­ni rat sa ozlo­gla­še­nim ma­fi­ja­šem Da­čom Šu­l­com do­veo je do na­j­ma­nje 40 ubi­sta­va. Ve­ru­je se da je uče­stvo­vao u be­k­stvu Fran­ka Mo­ri­sa, Džo­na i Kla­re­n­sa An­gli­na. Oslo­bo­đen je 1963. go­di­ne.

5. Je­zi­vi Karpis

Ime: Al­vin Fre­n­sis Ka­r­pis (Al­bin Fra­n­cis Ka­r­pa­vi­či­jus) Broj: #325 Ro­đen: 10. av­gu­st 1907. u Montrealu Umro: 26. av­gu­st 1979. u Toremolinosu Osu­đen: do­ži­vo­t­na ro­bi­ja s pra­vom na pomilovanje U Al­ka­tra­zu: 1936-1962.

Ka­na­đa­nin li­tvan­skog po­re­kla u vre­me de­pre­si­je u Ame­ri­ci pos­tao je je­dan od tro­ji­ce vo­đa ču­ve­ne ban­de Ma­me Ba­r­ker, zbog če­ga je ka­sni­je u Al­ka­tra­zu pro­veo 26 go­di­na. Bio je to­li­ko su­rov da ga je FBI pro­gla­sio „dr­žav­nim ne­pri­ja­te­ljem broj je­dan”, što je ti­tu­la ko­ju su osim nje­ga po­ne­li sa­mo još Džon Di­li­n­džer, Čar­ls Flo­jd i Džo­r­dž Ne­l­son. Ta­ko­đe, je­di­ni je ga­n­g­ster kog je li­č­no uha­p­sio ču­ve­ni Džej Ed­gar Hu­ver. De­po­r­to­van je u Ka­na­du 1969, a pre­se­lio se u Špa­ni­ju 1973.

NA­J­SI­GU­R­NI­JI ZA­TVO­RI NA SVETU

1. ADX Flo­re­ns, SAD

Otvo­ren: no­ve­m­bar 1994. Broj za­tvo­re­ni­ka: 344 Na­j­ču­ve­ni­ji za­tvo­re­ni­ci: na­r­ko-bos Hoa­kin Gu­z­man, zva­ni El Ča­po, te­ro­ri­sti Za­ka­ri­jas Mu­saui, Ra­m­zi Ju­sef i Džo­har Car­na­jev... Svi za­tvo­re­ni­ci pro­vo­de 23 sa­ta dne­v­no u će­li­ji od oja­ča­nog be­to­na. Će­li­je su du­ge tri i po, a ši­ro­ke dva me­tra.

2. La San­te pri­zon, Francuska

Otvo­ren: 1867. Broj za­tvo­re­ni­ka: 920 Na­j­ču­ve­ni­ji za­tvo­re­ni­ci: pa­na­m­ski di­k­ta­tor Ma­nuel No­ri­je­ga, te­ro­ri­sta Ilič Ra­mi­rez Sa­n­čez, zva­ni Kar­los Šakal

3. Ar­tur road dže­jl, Indija

Otvo­ren: 1926. Broj za­tvo­re­ni­ka: 2.900 Na­j­ču­ve­ni­ji za­tvo­re­ni­ci: glu­mac Sa­njaj Dut, te­ro­ri­sta Aj­mal Ka­sab, Abu Sa­lem...

4. Fu­ču pri­zon, Japan

Otvo­ren: 1935. Broj za­tvo­re­ni­ka: 2.086 Na­j­ču­ve­ni­ji za­tvo­re­ni­ci: ja­ku­ze Geo­r­ge Abe i Ke­ni­či Ši­no­da, ubi­ca Ri­ča­rd Hinds

5. HMP Be­l­ma­rš, UK

Otvo­ren: 1991. Broj za­tvo­re­ni­ka: 910. Na­j­ču­ve­ni­ji za­tvo­re­ni­ci: Džu­li­jan Asa­nž, Abu Ha­m­za el Ma­sri, Čar­ls Bro­n­son...

PROČITAJTE I PRIČU O ROBERTU KOJI JE PROVEO 37 GODINA U ZATVORU, A BIO JE NEVIN

Pre više od tri ili četiri decenije teže je bilo inspektorima i forenzičarima da budu stoprocentno sigurni u svoj sud kada je u pitanju pronalaženje odgovornog lica za ubistvo jer tada dostupna tehnologija nije mogla da obradi sve dokaze - kao što je DNK na žrtvi, na primer - pa nije bio toliko redak slučaj da mnogi nedužni ljudi provedu godine i godine u zatvoru odgovorajaći za zločin koji nisu počinili. Jedna od takvih najpoznatijih priča jeste ona o Robertu Duboi iz grada Tompa na Floridi.

Robert je imao samo 18 godina kada mu je policija na teret stavila ubistvo devojke po imenu Barbara Grams. Bila je njegove starosne dobi, a njeno telo pronađeno je te davne 1983. godine iza jedne stomatološke ordinacije. Nesrećna devojka vraćala se kasno noću sa posla kada je tragično izgubila život. Za to ubistvo je Robert Duboa bio je nedužno optužen i proveo je punih 37 godina u zatvoru, u sobici iza rešetaka pokušavajući da dokaže svoju nevinost.

Crni oblak se nadvio nad porodicom Duboa

Kao neko ko je važio za problematičnog dečka jer mu život nije bio lak - poticao je iz siromašne porodice, imao je jednog brata i četiri sestre, jedna je umrla kad joj je bilo tek dve godine, otac je ostao invalid, a kuća im je izgorela u strašnom požaru. Jedna od starijih sestara kasnije je sa 15 godina pobegla od njih optuživši strica za seksualno zlostavljanje, a baku za maltretiranje.

I kao neko ko je odrastao u tolikoj disfunkcionalnosti, kao tinejdžer u nezgodnim godinama, upleo se u problematična društva, živeo život buntovnika, ali uvek u zakonskim okvirima.

Nažalost, usled nedostatka tehnološke razvijenosti i sumnjičavih inspektora koji su u to vreme u problematičnim američkim kvartovima uvek "pikirali" iste ljude kao potencijalne krivce, 18-godišnji Robert je vrlo lako "upao" na nijihovu listu osumnjičenih.

Osudili ga na osnovu traga ugriza na žrtvi

Glavni "dokaz" kojim su se inspektori tada vodili u pronalaženju odgovornog lica za ubistvo bio je trag ugriza na žrtvi, a uzimanjem otisaka zuba navodnih osumnjičenih Robertov se nekako podudario sa tragom na telu ubijene devojke. Ovakav vid dokazivanja je kasnije postao apsolutno diskreditovan u sudskoj proceduri.

Kako mogućnosti ispitivanja DNK počinioca tada nisu bile moguće, Robert Duboa je optužen za prvostepeno ubistvo i skoro četiri decenije se trudio da dokaže svoju nevinost - uzaludno! Sve do 2020. godine, kada je upravo na taj način, ispitivanjem DNK, utvrđeno da genetski materijal na telu žrtve nije podudaran sa Robertom i - konačno je oslobođen!

Dobio 14 miliona dolara odštete od države

Dobio je tada, kao već 56-godišnjak, 14 miliona dolara na račun odštete i kompenzacije za nedužno služenje kazne, ali više od tri i po decenije protraćenog života u zatvoru niko ne može da mu nadoknadi.

Ipak, on se trudi da nastavi život optimistično i izgradi što bolju budućnost u narednim godinama, a trenutno radi kao direktor održavanja jednog kantri kluba u Tampi - gradu koji mu je naneo najveću traumu u životu.

On je zbog svoje teške i neobične sudbine postao vrlo popularan u američkim medijima, a samim tim i širom sveta i zato društvenim mrežama sada kruže njegove fotografije prilikom hapšenja, ali i oslobađanja iz zatvora, gde mnogi sa tugom komentarišu godine koje su na njegovom licu usled svega ostavile vidljivi trag.

SRPSKI STRAŽAR SPREČIO FILMSKO BEKSTVO IZ ZATVORA

Bekstva iz zatvora retko se dešavaju, ali kada do njih dođe, svaka sekunda odlučuje. U trenucima kada zatvorenici pokušaju da pobegnu, na ispitu su i mere obezbeđenja i hrabrost čuvara. Jedan od njih je i Zvonko Tomašević, bivši čuvar Kazneno-popravnog zavoda. Sprečio je pokušaj bekstva i time pokazao koliko je odgovornost stražara presudna, a svoju priču podelio je i za gledaoce emisije "Crna hronika" na Kurir televiziji.

Zatvorenik pokušao da prevari stražare da je vezan

- Moje lično iskustvo prilikom pokušaja bekstva bilo je kada smo osuđenika iz Nove Skele prebacivali na suđenje u Katanićevoj. Lice je na neki način imalo ključ, došlo je do tog ključa, i prilikom transporta odvezalo se i ostavilo samo ovlaš vezane noge i ruke, da izgleda kao da je pod kontrolom. Kada smo stali, kolega je otvorio jedna vrata na marici, zatim i rešetku. Tada je lice odgurnulo i rešetku i kolegu i iskočilo iz vozila. Međutim, iskočilo je pravo na mene, jer sam pokrivao ugao koji je bio slobodan. Obuhvatio sam ga oko pasa i zajedno s kolegama ga savladao, oborili smo ga, vezali i pozvali hitnu pomoć da ga pregleda, da ne bi bilo primedbi da je upotrebljena sila - ispričao je stražar.

Kako kaže, odmah je o svemu obavešten sudija, upravnik, načelnik službe i ostale nadležne ustanove. Suđenje je odloženo, a osuđenik je vraćen u zatvor. Kasnije se saznalo da je bekstvo bilo unapred organizovano.

- Da smo krenuli sat vremena kasnije, verovatno bi bila sačekuša, saobraćajna nezgoda, mi stanemo, on zajauče, mi otvorimo vrata, a čekaju ga saučesnici na skuterima. Možda bi došlo i do upotrebe oružja. Hvala Bogu da je prošlo ovako - rekao je.

Iz ovakvih zatvora najčešće beže

Podsetio je i na bekstvo iz Centralnog zatvora kada su tri lica preskočila zid.

- Krenuli smo u poteru. Jedno lice je uspelo da pobegne, čekala su ga kola, ali druga dva smo uhvatili u privatnoj kući, u jednoj šupi - naveo je.

Bekstva se, kako dodaje, najčešće dešavaju u poluotvorenim zatvorima i starim objektima loše konstrukcije.

- Najviše su to manji zatvori. Kopaju rupe i pobegnu, ili sa šetališta gde nema dobre pokrivenosti kamerama. Imali smo i pokušaje bekstva iz sudnica, pa čak i iz klinike, kada kolega nije adekvatno privezao osuđenika - objasnio je stražar.

Iako deluje da su ovakvi slučajevi dramatični, kazne za uhvaćene begunce najčešće su disciplinske. Praksa je pokazala da se njima boravak u zatvoru retko produžava. Uglavnom dobiju disciplinsku meru i iz poluotvorenog budu prebačeni u zatvoreno odeljenje. Samo u najtežim slučajevima dolazi do produženja kazne.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)