Evo ko je zapravo žena koju Putin ne može očima da smisli! Istina isplivala na videlo, ove detalje niste znali

Proevropska Stranka akcije i solidarnosti (PAS) predsednice Maje Sandu (Maia Sandu) osvojila je više od 50 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Moldaviji i obezbedila apsolutnu većinu u skupštini. Rezultati su dočekani kao potvrda jasnog opredeljenja zemlje za evropski kurs i snažan poraz proruskih snaga predvođenih Igorom Dodonom. U samoj Moldaviji, međutim, simbol ovih promena nije samo stranka, već i njena liderka Maja Sandu.

Iako je kampanja bila obeležena optužbama za masovno rusko mešanje — od kupovine glasova do dezinformacija i zastrašivanja — građani su se izjasnili za nastavak puta ka EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je odluku birača rečima da su Moldavci „izabrali Evropu, demokratiju i slobodu“.

Maja Sandu je u protekloj deceniji postala sinonim borbe protiv korupcije i glasnog „ne“ ruskom uticaju.

Od seoskog deteta do Harvarda

Maja Sandu rođena je 24. maja 1972. u selu Risipeni, nedaleko od granice s Rumunijom. Odrasla je u vreme kada je Moldavija bila deo Sovjetskog Saveza, a obrazovanje je nastavila nakon nezavisnosti zemlje 1991. Diplomirala je međunarodne odnose u Kišinjevu, a potom stekla master iz javne politike na prestižnom Harvardu.

Kao ekonomistkinja radila je više od sedam godina u kancelariji Svetske banke u Kišinjevu, a zatim u sedištu u Vašingtonu. Upravo odatle stigla joj je ponuda da se vrati kući i preuzme mesto ministarke obrazovanja 2012. godine. Taj period opisala je kao „rolerkoster“ — suočila se sa otporom i govorom mržnje, ali i sprovela reformu koja je drastično smanjila korupciju u školstvu.

„Varanje na maturskim ispitima bilo je skoro nacionalni sport. Naglo smo prekinuli praksu i uspelo je“, prisećala se kasnije.

Politički uspon i pobeda nad Dodonom

Sandu je 2016. osnovala Stranku akcije i solidarnosti (PAS), proevropsku, centar-desnu partiju koja je brzo stekla popularnost. Prvi put se kandidovala za predsednicu iste godine, ali bez uspeha. Tri godine kasnije postaje premijerka, a 2020. ubedljivo pobeđuje proruskog predsednika Igora Dodona i ulazi u istoriju kao prva žena predsednica Moldavije.

Njena obećanja o poštenju i kompetentnosti naišla su na odjek kod birača umornih od korupcionaških skandala. Sandu je obećavala balans između Zapada i Rusije, ali su odnosi s Moskvom naglo zahladneli nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Tada je otvoreno optužila Kremlj za pokušaje destabilizacije i upozorila da bi Moldavija mogla biti sledeća meta.

Zašto je Putin ne podnosi?

Kremlj u Maji Sandu vidi najveću prepreku očuvanju ruskog uticaja na postsovjetskom prostoru. Ona je lobirala za evropske integracije, tražila pomoć Zapada i pokrenula reforme za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa. Putin je više puta optužio Kišinjev za „antirusku politiku“, dok je Sandu uzvraćala tvrdnjom da Moskva vodi hibridni rat protiv njene zemlje — kroz dezinformacije, finansiranje opozicije i pokušaje izazivanja nasilja.

Za ruske interese, njena popularnost i međunarodni ugled predstavljaju ozbiljnu pretnju. Rumunski istoričar Armand Gosu ocenjuje da je Sandu „prvi moldavski lider takvog međunarodnog značaja“ i „ogromna šansa za Moldaviju“.

Kritike i izazovi

Ipak, Sandu nije bez kritičara. Protivnici je optužuju da previše vremena provodi lobirajući u inostranstvu, dok kod kuće rastu inflacija i ekonomske teškoće. Reforme pravosuđa idu sporije nego što je obećano, a deo građana ostaje razočaran tempom promena.

„Ujedinila je veliku bazu birača, ali i relativno veliko jezgro razočaranih“, ocenjuje francuski politikolog Floran Parmentije.

Privatni život

Na prvi pogled, Sandu deluje nenametljivo: niska, tanka, bez glamura tipičnog za mnoge lidere. Nije udata, nema dece, a priznala je da je razmišljala o usvajanju. Živi u stanu u Kišinjevu i vozi stariju Tojotu RAV4. Pored maternjeg rumunskog, govori engleski, ruski i španski.

Upravo ta skromnost dodatno je približava mnogim Moldavcima, dok je Zapad u njoj prepoznao simbol otpora Putinu. Ekonomist je naziva „ženskim Davidom naspram ruskog Golijata“.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Mila Marinović/ Prenela: T.M.)