Od ovog oružja strahuje svet, a Putin ga čuva kao keca u rukavu! Ne može se presresti, pretvara GRADOVE U PRAŠINU!

Hipersonične rakete, oružje koje putuje brzinama mnogo puta većim od zvuka i sposobno je da manevriše u letu, postale su novi fokus globalne trke u naoružanju.

Rusija i Kina predvode razvoj ovih raketa, dok Sjedinjene Države i njihovi saveznici pokušavaju da ih sustignu, a stručnjaci upozoravaju da bi ova tehnologija mogla da promeni način vođenja budućih ratova.

Kina je prvi put javno prikazala svoje hipersonične rakete DF-17 2019. godine na paradi u Pekingu. Od tada ih unapređuje i sada se smatra vodećom svetskom silom u ovoj oblasti. Rusija je takođe razvila nekoliko modela, uključujući Avangard i Orešnik, dok su Sjedinjene Države tek poslednjih godina značajno ulagale u projekte poput sistema „Tamni orao“. Ujedinjeno Kraljevstvo i druge zapadne zemlje zaostaju, iako ulažu u testiranje i razvoj, izveštava BBC.

Glavni razlog zaostajanja Zapada, tvrde analitičari, jeste činjenica da su se u poslednje dve decenije SAD i Evropa više fokusirale na borbu protiv terorizma i pobuna, dok su Moskva i Peking već uložili ogromna sredstva u razvoj oružja za sukob sa ravnopravnim protivnicima.

Zašto su hipersonične rakete posebne?

Rakete koje lete brzinom od najmanje pet puta većom od brzine zvuka (5 Maha) nazivaju se hipersoničnim. Za razliku od balističkih raketa koje lete predvidljivom putanjom, hipersonične letelice mogu naglo da promene pravac, lete na manjim visinama i teško ih je otkriti radarskim sistemima.

Postoje dve glavne vrste hipersoničnih raketa. Prve su hipersonične klizne rakete, koje se lansiraju raketnim motorom, a zatim klize ka cilju sa mogućnošću manevrisanja. Druge su hipersonične krstareće rakete, koje lete blizu tla i koriste takozvani skremdžet motor za održavanje ekstremnih brzina. Kako objašnjava istraživačica Patricija Baziljčik iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije, „leteći ispod radarskog horizonta, mogu izbeći rano otkrivanje i pojaviti se na senzorima tek u završnoj fazi leta, što odbrani ostavlja vrlo malo vremena za reakciju“.

Njihova najveća pretnja nije nužno njihova razorna moć, već činjenica da ih je gotovo nemoguće otkriti i presresti na vreme.

Ruski predsednik Vladimir Putin redovno se hvali ovim oružjem, tvrdeći da može da „pretvori mete u prah“. U novembru 2024. godine, Rusija je testirala novu raketu Orešnik u ukrajinskom gradu Dnjepar, koja je navodno dostigla brzinu od 11 maha. Raketa se u završnoj fazi raspala na nekoliko manjih bojevih glava koje su pogodile različite mete. Stručnjaci upozoravaju da bi takvo oružje, ako je naoružano nuklearnim ili konvencionalnim bojevim glavama, moglo da pogodi skoro svaki grad u Evropi u roku od nekoliko minuta.

Osim Rusije, Kine i SAD, i druge zemlje ulažu u ovu tehnologiju. Iran tvrdi da ima hipersonične rakete, Izrael razvija sopstvene sisteme presretača, a Severna Koreja je poslednjih godina redovno pokazivala sopstvene modele. Francuska i Japan takođe ulažu u istraživanje.

Međutim, neki vojni analitičari smatraju da je pretnja ponekad preuveličana. Hipersonične rakete su izuzetno brze i teško ih je otkriti, ali se razvijaju i odbrambeni sistemi i kontramere. „Ključna stvar je da ni napadač ni branilac još uvek nemaju savršeno rešenje“, kaže bivši komandant britanske mornarice Tom Šarp.

Ulog je visok. Ko god bude imao prednost u ovoj tehnologiji, mogao bi da stekne stratešku prednost u budućim sukobima.

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ BBC/ Jutarnji list/ Prenela: T.M.)