Stručnjaci u šoku zbog onoga što NASA HOĆE DA URADI NA MESECU! Ovo ih je totalno frapiralo, kažu da je NAKARADNO!

NASA planira da postavi nuklearni reaktor od 100 kilovata na južni pol Meseca do 2030. godine, radi napajanja baze i podrške misijama na Marsu, premošćujući dvonedeljne periode mraka. Analitičar Džozef Sirinčione plan naziva "nakaradnim" zbog budžetskih problema i nerealnih rokova, podsećajući na slične neuspešne najave. Mnogi stručnjaci dele skepticizam, navodeći izazove poput pouzdanih lansirnih vozila i ekstremnih uslova. Motivacija je geostrateška, sa željom SAD da budu prve pre Kine i Rusije. Neki eksperti ipak veruju da je izvodljivo do 2030. uz ozbiljnu posvećenost i oko 3 milijarde dolara. Strah od uništenja Meseca je naučno neutemeljen.

„Cela ideja je nakaradna i u suprotnosti sa razumnim vođenjem svemirskog programa koji je sada u fazi ozbiljnog nedostatka sredstava”, izjavio je za The Independent analitičar nacionalne bezbednosti, nuklearni stručnjak i autor Džozef Sirinčione.

Nuklearna energija se u svemiru koristi još od 1960-ih. To nije ništa novo, SAD su lansirale svoj prvi testni reaktor u orbitu 1965. godine, a bivši Sovjetski Savez poslao je na desetine takvih uređaja.

NASA tvrdi da bi novi reaktor snage 100 kilovata mogao da napaja buduću bazu na južnom polu Meseca i da obezbedi energiju za misije ka Marsu i dalje. Nuklearna energija bi pomogla da se premoste periodi kada je ta strana Meseca u mraku i bez Sunčeve svetlosti pune dve nedelje.

Većina svemirskih stručnjaka slaže se da je postavljanje reaktora na Mesec tehnički izvodljivo, pa zašto je aktuelni NASA-in plan „nakaradan“?

Privremeni administrator NASA-e Šon Dafi, koji istovremeno obavlja i funkciju sekretara za saobraćaj u administraciji Donalda Trampa, zalagao se za ubrzanje projekta, kako stoji u memorandumu iz ove nedelje. On je izjavio da administracija želi da nuklearni reaktor bude spreman za lansiranje do 2030. godine. Ranije ove godine, Kina i Rusija objavile su plan da izgrade nuklearni reaktor za lunarnu bazu do 2035.

„Prva zemlja koja to postigne mogla bi da proglasi ‘zonu zabrane pristupa’, što bi značajno otežalo SAD da uspostave planirano prisustvo u okviru programa Artemis, ako tamo ne budu prve”, rekao je Dafi.

NASA je još 2021. najavila da će na Mesec postaviti reaktor „u roku od decenije”. Prošle godine precizirali su da im je cilj da reaktor bude dostavljen na lansirnu rampu početkom 2030-ih. Međutim, Sirinčione tvrdi da suštinskog napretka nema.

„U poslednjoj Trampovoj administraciji NASA je izdala saopštenje za javnost, imali su video na Jutjubu, najavljivali su kako će razviti male modularne nuklearne reaktore za upotrebu na Mesecu, i da će sve biti spremno do 2026. Oh, stvarno? Pa gde je to?”, rekao je Sirinčione, koji je potpredsednik Centra za međunarodnu politiku, nevladine organizacije koja se zalaže za miran pristup spoljnoj politici.

Prema njegovom mišljenju, realno je da bi nuklearni reaktor na Mesecu mogao da postane stvarnost za 20 godina.

NASA bi morala da ima pouzdano lansirno vozilo, mali i prilagodljiv reaktor, kao i tehnologiju za bezbedno sletanje na Mesec. Trenutno je jedina opcija SpaceX Starship, ali on je doživeo više eksplozija tokom probnih letova. NASA razvija i Space Launch System u saradnji sa Boingom, ali bi taj projekat bio otkazan pod Trampovim predlogom budžeta koji smanjuje sredstva NASA-i za 24%.

Sletanje na Mesec nije jednostavno, pokušaji japanskih svemirskih kompanija 2023. i 2025. završili su se padom letelica.

Tu su i naučni i tehnički izazovi vezani za same reaktore, koji moraju izdržati ekstremne uslove na Mesecu, temperature od +121 stepen Celzijusa danju do -240 stepeni noću.

„Mali modularni nuklearni reaktori, ispostavlja se, uvek su ‘iza ugla’, ugla do kog nikad ne stignete”, rekao je Sirinčione.

Mnogi naučnici i nuklearni stručnjaci dele njegovo skepticizam.

Dr Ketrin Haf, bivša zvaničnica američkog Ministarstva energetike i profesorka na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu, napisala je na mreži Bluesky da nije „optimistična“ kada su u pitanju „nerealni rokovi“.

„Cilj za 2030. godinu ne uklapa se sa trenutnim budžetskim trendovima… Ubrzanje FSP programa moglo bi da bude na štetu drugih ključnih prioriteta, uključujući nauku o Zemlji, praćenje klime i satelitsku prognozu vremena, što su sve ključni segmenti NASA-ine misije u službi javnosti”, objasnila je.

Italijanski astrofizičar dr Alfredo Karpineti napisao je za IFLScience da je predlog „neizvodljiv“.

„Čak i kada bismo dozvolili da reaktor sleti na Mesec 31. decembra 2030, rok je prekratak za nešto što mora biti apsolutno bez greške ako želite da ga bezbedno koristite”, naveo je on.

Ipak, bilo je i optimističnijih mišljenja o ubrzanom planu NASA-e.

Sebastijan Korbisijero, rukovodilac programa svemirskih reaktora u Nacionalnoj laboratoriji Ajdaho, izjavio je za The Independent da je nuklearni reaktor na Mesecu „izvodljiv“ do 2030. godine.

„Tehnologija nuklearnih reaktora postoji decenijama, pa je dobro poznata. Neke ključne razlike kod svemirskih reaktora su što moraju stati u raketu, što znači da postoje ograničenja mase i zapremine, i da sistem mora raditi u vakuumu, pa komponente moraju biti napravljene da izdrže takvo okruženje”, objasnio je.

Dr Bavja Lal, bivša zamenica administratora NASA-e za tehnologiju, politiku i strategiju, i bivši aero-svemirski izvršni direktor Rodžer Majers nedavno su istakli da je moguće postaviti nuklearni reaktor na Mesec do 2030. godine, a da bi to koštalo oko tri milijarde dolara.

„To je moguće, ali zahteva ozbiljnu posvećenost”, rekla je Lal za The Independent.

Čak i ako se plan ubrza, Lal kaže da nema razloga za strah od scenarija u kojem bi Mesec „eksplodirao“. Takva ideja je, kako je naglasila, „potpuno neutemeljena u nauci“.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Milorad Milovanović/ Prenela: T.M.)