"MOŽEMO ODMAH DA POČNEMO DA UČIMO RUSKI AKO..." Nemački general uznemirio javnost: Otkrio je ZASTRAŠUJUĆE STVARI!

Kako bi omogućile brže premeštanje vojnika iz sastava NATO-a ka istočnoj granici Saveza, ali i zaštitile stanovništvo Nemačke i njenu infrastrukturu, oružane snage Savezne Republike Nemačke osnovale su novu vojnu jedinicu – Diviziju za nacionalnu bezbednost (DNB), kojom komanduje general-major Andreas Hene. Osim toga, DNB će obezbeđivati smeštaj, hranu i piće za NATO trupe. Hene je logističke centre DNB-a uporedio sa "pit-stopovima" koje bolidi Formule 1 koriste za zamenu guma i popravke.

Pripadnici DNB-a obučeni su za posebne zadatke, poput obezbeđenja brodova u lukama, uspostavljanja zaštite od dronova i ukrcavanja vojne mehanizacije na brodove. Hene je u razgovoru za nemački "Fokus" rekao da se NATO, nakon napada Rusije na Ukrajinu, prilagodio i usmerio na odvraćanje.

"Ako budemo jaki u odvraćanju, postoji velika verovatnoća da nećemo morati da uđemo u ratni sukob s Rusijom", rekao je Hene.

Za razliku od vojnog istoričara Zenkea Najcela, koji tvrdi da predstojeća vojna vežba Rusije i Belorusije nagoveštava da bi ovo leto moglo biti "poslednje mirno", Hene smatra da ta vežba – iako svakako vredna pažnje, posebno zbog periodičnih ruskih pretnji baltičkim državama – ne predstavlja razlog za zabrinutost u Evropi. Umesto toga, smatra da Rusija ima razloga za brigu, prenosi Jutarnji.

"S NATO-om se ne sukobljava iz hira. A Rusi su već ozbiljno angažovani u Ukrajini i ne bi mogli da izvedu napad do kraja. To vam govorim kao vojni analitičar. Ne možemo da isključimo ništa kada je reč o Rusiji, ali lično verujem da ćemo doživeti još mnogo leta u miru“, rekao je Hene.

"Ni u vazduhu nismo sami – naši saveznici stoje uz nas"

Hene ne isključuje mogućnost ruskog napada dronovima na Nemačku. General-major kaže da Rusija analizira slabe tačke NATO-a u Evropi – puteve, mostove, skladišta gasa, trafostanice, dalekovode i komunikacionu infrastrukturu. Ipak, Hene tvrdi da je Nemačka bezbedna država.

"Rusija trenutno ne može da pokrene konvencionalni napad sa vojskom jer Nemačka nije sama – deo je NATO-a", rekao je Hene. Kada je reč o mogućem vazdušnom napadu, nemačko nebo čuvaju dve dežurne grupe borbenih aviona eurofajter, dodao je Hene i naglasio da onimogu da reaguju i u mirnodopsko vreme.

"Ni u vazduhu nismo sami – naši saveznici stoje uz nas", izjavio je general-major za Fokus. Hene smatra da zaštita od dronova u Nemačkoj "još nije na nivou na kom bismo želeli“, ali da se neophodni sistemi trenutno nabavljaju. General-major kaže da Nemci imaju razloga da budu zabrinuti zbog Rusije.

"Ako smo zabrinuti, onda moramo i da preduzmemo mere. I upravo to sada radimo. Kod Vladimira Putina vidimo očigledno agresivnu politiku čiji je cilj da uništi naš način života – demokratiju, slobodu mišljenja, slobodu uopšte. On želi da nametne svoj ruski društveni model. Da se to ne bi desilo, mi se pripremamo. Te pripreme ne smeju da ostanu samo u vojnoj sferi – moraju da obuhvate celo društvo. Radi se o sposobnosti cele zemlje da se brani", rekao je Hene.

"Ne branimo samo Nemačku, već i našu slobodu i mir"

DNB čine rezervisti i dobrovoljci, ali general-major Andreas Hene pojašnjava da je u pitanju borbena divizija čiji se pripadnici pripremaju da već prvog dana sukoba deluju rame uz rame sa kolegama iz svih rodova Bundesvera. Dosadašnja obuka rezervista bila je fokusirana na čuvanje objekata i pomoć civilnim strukturama, ali to više neće biti njihov jedini zadatak.

Od 1. aprila 2025. sve jedinice nacionalne bezbednosti biće organizovane u šest pukova potčinjenih Diviziji i Komandi kopnene vojske. Štabove pukova uglavnom čine aktivni vojnici, a svaki puk ima i četu kojom komanduju profesionalni i vojnici po ugovoru. Hene ističe da se rezervni sastav profesionalizuje i da je kvalitet obuke i opreme značajno podignut. Iako ne voli izraz "drugi tim", kaže da na klupi rezervi sede profesionalci.

Andreas Hene kaže da razume one koji odbijaju rat i ne žele da rizikuju svoje živote, ali da to ne može da prihvati.

"Ne branimo samo Nemačku, već i našu slobodu i mir. Ako ne uspostavimo snažno odvraćanje, možemo odmah da počnemo da učimo ruski", upozorava.

Iako zvuči mračno, ističe da Zapad ne može da očekuje da će nastaviti da živi kao do sada ukoliko Rusija pobedi. Podseća na iskustva Poljske, bivšeg DDR-a i života u Rusiji, gde su slobode – posebno sloboda putovanja – bile ozbiljno ograničene.

Kada je reč o motivisanju mladih da se pridruže Diviziji, Hene kaže da se današnji sistem značajno razlikuje od starog vojnog roka – vojnici sada imaju bolji smeštaj i mogu da služe bliže kući. Najvažnije je, ističe, braniti vrednosti koje je Nemačka izgradila nakon Drugog svetskog rata i ujedinjenja. Snage za domovinsku bezbednost ključne su za zaštitu zemlje i njenih građana, rekao je Hene.

SA DRUGE STRANE IPAK STIGLE DOBRO VESTI - MOGUĆ SASTANAK PUTINA, TRAMPA I ZELENSKOG?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp zatražio je od italijanske premijerke Đorđe Meloni da Italija bude domaćin sastanka u Rimu o ratu u Ukrajini, na kojem bi učestvovali on, ruski predsednik Vladimir Putin i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, saopštili su izvori u petak.

Predlog je Tramp izneo tokom telefonskog razgovora sa Melonijevom u četvrtak.

Meloni je, prema tim navodima, pristala, nakon čega je američki državni sekretar Marko Rubio o ideji razgovarao sa Francuskom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Ukrajinom i Finskom. Zelenski je, kako se navodi, podržao inicijativu, prenosi ANSA.

Međutim, izvori dodaju da Moskva ne pristaje da se sastanak održi u Rimu, jer smatra da je Italija previše na strani Kijeva. Ruski izvor izjavio je za agenciju TASS da se susret neće održati u Evropskoj uniji, te da se kao najverovatnije lokacije razmatraju Ujedinjeni Arapski Emirati ili Turska.

Putin se do sada nije obavezao da će se sastati sa Zelenskim, ali je Kremlj saopštio da su on i Tramp dogovorili susret u narednim danima.

Podsetimo, prethodno je objavljeno da će sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog lidera Donalda Trampa možda biti održan već početkom iduće sedmice, objavio je kanal Foks njuz, pozivajući se na izvore, a agencija TASS navodi da bi to moglo da se dogodi 11. avgusta.

Iako je navedeno da se Rim razmatra kao mesto za pregovore, izvor agencije Tass kaže da samit Rusija-SAD ipak neće da bude u tom gradu.

5 SCENARIJA ZA KRAJ RATA

1. Putin pristaje na bezuslovni prekid vatre

Ovaj scenario se smatra najmanje verovatnim. Teško je zamisliti da Putin pristane na prekid vatre koji bi zamrznuo trenutne linije fronta, posebno zato što su SAD, Evropa i Ukrajina zahtevale takvu pauzu još u maju, a Rusija ju je odbila.

Kremlj trenutno postepene vojne dobitke pretvara u strateške prednosti i ne vidi razlog da zaustavi napredovanje sada kada je ono na vrhuncu. Putin će želeti da se bori bar do oktobra jer u ovom trenutku pobeđuje.

2. Pragmatizam i nastavak razgovora

Mogući ishod je sporazum o daljim pregovorima koji bi se održali kasnije, što bi konsolidovalo ruske vojne dobitke pre nego što počne zima. Do oktobra, Putin bi mogao da osvoji ključne istočne gradove kao što su Pokrovskoe, Kostjantinivka i Kupjansk, što bi mu dalo jaku poziciju za pregrupisanje tokom zime.

Rusija bi tada mogla da nastavi borbu 2026. godine ili da koristi diplomatiju kako bi svoje dobitke učinila trajnim. Putin bi takođe mogao da iskoristi pitanje odloženih izbora u Ukrajini da dovede u pitanje legitimitet Zelenskog.

3. Ukrajina uspeva da preživi naredne dve godine

U ovom scenariju, američka i evropska vojna pomoć bi omogućila Ukrajini da smanji svoje gubitke na bojnom polju, primoravajući Putina da traži pregovore jer njegova vojska ponovo ne uspeva da postigne svoje ciljeve. Iako bi neki gradovi mogli pasti, rusko napredovanje bi se usporilo, a Kremlj bi počeo da oseća posledice sankcija i pregrejane ekonomije.

Evropske sile već imaju planove za raspoređivanje „snaga za garanciju bezbednosti“ u Ukrajini kako bi odvratile Moskvu od daljih napada. To je najbolji ishod kojem se Ukrajina može nadati. Ali ako diplomatija ne uspe i Putin ne odustane, ostaju mnogo mračniji scenariji.

4. Katastrofa za Ukrajinu i NATO

Putin bi mogao pravilno da proceni pukotine u zapadnom jedinstvu, posebno nakon samita sa Trampom koji bi poboljšao odnose SAD i Rusije, ali bi ostavio Ukrajinu na cedilu. Evropa bi pokušala da pomogne Kijevu, ali bez američke podrške to ne bi bilo dovoljno.

Mali dobici na istoku mogli bi se pretvoriti u kolaps ukrajinskih snaga. Bezbednost Kijeva bi ponovo bila ugrožena, a evropski lideri ne bi imali politički mandat da se direktno uključe u rat. Ovo je evropska noćna mora i kraj suverene Ukrajine.

5. Katastrofa za Putina: Ponavljanje avganistanskog scenarija

Rusija bi mogla da nastavi da se spotiče, gubeći hiljade vojnika nedeljno uz minimalne dobitke, dok sankcije narušavaju njen savez sa Kinom i prihode od Indije. Neslaganje unutar moskovske elite moglo bi da raste zbog njenog tvrdoglavog insistiranja na vojnom rešenju.

U ovom scenariju, Kremlj bi se mogao suočiti sa trenutkom kada otpor prema stvarnosti postaje toksičan, slično onome što se dogodilo Sovjetskom Savezu u Avganistanu. Neočekivani trenuci slabosti su se već dogodili, poput Prigožinove pobune. Putin je naizgled jak, ali bi se mogao pokazati kritično slabim.

Zaključak analize je sumoran: nijedna od navedenih opcija nije povoljna za Ukrajinu. Samo jedan scenario podrazumeva stvarni poraz Rusije kao vojne sile i pretnju evropskoj bezbednosti. Međutim, ključno je da nijedan ishod ne može biti rezultat isključivo sastanka Trampa i Putina, a da Ukrajina nije uključena u konačni dogovor, zaključuje CNN.

Bonus video:

(Espreso/NIN)