Tramp je razorio svetski poredak, a tek je počeo! Posledice su već jasno vidljive, a Putin zbog jednog likuje!

Ovo je najveća sigurnosna kriza za Zapad od kraja Drugog svetskog rata i - neće nestati. Kako je rekao jedan stručnjak, "Trampizam će nadživeti njegov predsednički mandat". Ali, koje su države spremne da preuzmu vođstvo kad se Sjedinjene Američke Države povlače?

1947. godine britanski veleposlanik u Vašingtonu ušao je u Stejt Department i predao američkom šefu diplomatije Džordžu Maršalu dve službene poruke, utisnute na plavom papiru kako bi se istaknula njihova važnost - jednu o Grčkoj, drugu o Turskoj.

Kako je Amerika postala "svetski policajac"

Iscrpljena, bankrotirana i duboko zadužena kod Sjedinjenih Država, Britanija je poručila Americi da više ne može da podržava grčku vladu u borbi protiv naoružanih komunističkih pobunjenika. Već je najavila povlačenje iz Palestine i Indije i pravila planove za smanjenje prisutnosti u Egiptu.

Sjedinjene Države odmah su shvatile da postoji stvarna opasnost da Grčka padne u ruke komunista, a time i pod sovjetsku kontrolu. Ako bi Grčka pala, strahovali su Amerikanci, Turska bi mogla biti sledeća - čime bi Moskva dobila pristup istočnom Mediteranu, uključujući potencijalno i Sueski kanal, ključnu svjetsku trgovačku rutu.

Amerika je gotovo preko noći uskočila u vakum koji je ostavila Britanija. "Politika Sjedinjenih Država mora biti podrška slobodnim narodima koji se opiru pokušajima potčinjavanja od strane oružanih manjina ili spoljnog pritiska", objavio je tada predsjednik Hari Truman.

Tako je započela doktrina koja će postati poznata kao Trumanova doktrina. U njenom je središtu bila ideja da je odbrana demokratije u inostranstvu ključna za nacionalne interese SAD-a.

Trenutak u kojem je vođstvo Zapada od Britanije preuzela Amerika

Usledile su dbe velike američke inicijative: Maršalov plan, golemi paket pomoći za obnovu razorene Europe, i osnivanje NATO saveza 1949. godine, sa ciljem odbrane demokratije od Sovjetskog Saveza koji je tada već kontrolisao istočnu Evropu.

Lako je ovaj trenutak označiti kao trenutak u kojem je vođstvo zapadnog sveta prešlo iz ruku Britanije u ruke SAD-a. Ipak, tačnije bi bilo reći da je to bio trenutak koji je pokazao da se to već dogodilo.

Sjedinjene Države, tradicionalno izolacionističke i zaštićene okeanima, iz Drugog svetskog rata izišle su kao vođa slobodnog sveta. Tokom posleratnih decenija oblikovale su svet po sopstvenoj slici, projektujući svoju moć širom planete.

Generacija "baby boomera" odrasla je u svetu koji je sve više nalikovao SAD-u - kulturno, ekonomski i vojno. Amerika je postala hegemon zapadnog sveta. Ipak, temeljne pretpostavke na kojima se decenijama temeljila američka geopolitika sada se drastično menjaju.

Tramp je prvi američki predsednik koji to menja

Donald Tramp prvi je američki predsednik nakon Drugog svetskog rata koji otvoreno osporava ulogu koju je njegova zemlja sama sebi zadala, piše BBC u analizi. Mnogi smatraju da njegovim delovanjem stari svetski poredak nestaje - a novi još nije oblikovan.

Pitanje je: ko će sada uskočiti? I, dok je sigurnost Evrope pod najvećim pritiskom u 80-ak godina, mogu li njeni lideri pronaći adekvatan odgovor?

Trampova kritika međunarodnog poretka nakon 1945. datira još iz 1980-ih. Pre gotovo 40 godina platio je cele stranice oglasa u američkim novinama kako bi napao američku obavezu odbrane demokratija u svetu.

"Decenijama Japan i druge zemlje iskorišćavaju SAD", napisao je 1987. "Zašto te zemlje ne plaćaju Americi za ljudske živote i milijarde dolara koje gubimo štiteći njihove interese? Svet se smeje američkim političarima dok mi štitimo brodove koji nisu naši, s naftom koja nam ne treba, za saveznike koji nam ne pomažu."

"Mrzim da ponovo spašavam Evropu"

Tu je poziciju ponovio i nakon početka svog drugog mandata. Bes dela njegove administracije zbog, kako vide, evropske zavisnosti o SAD-u, odražava se i u porukama koje su procurile ove nedelje, a tiču se vazdušnih napada na Hute u Jemenu.

U njima, potpredsednik Džej Di Vens piše kako bi evropske zemlje mogle da imaju koristi od napada. "Mrzim da ponovo spašavam Evropu", stoji u poruci. Tri minuta kasnije, ministar obrane Pit Hegset odgovara: "Potpredsedniče, potpuno delim tvoje gađenje prema evropskom švercovanju. To je PATETIČNO."

Trampova pozicija, čini se, nadilazi puko kritikovanje onih koji, po njemu, iskorišćavaju američku velikodušnost. Na početku drugog mandata pohvalno se izrazio o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, poručivši Rusiji da Ukrajina neće ući u NATO i da ne treba očekivati povrat teritorija koje joj je Rusija oduzela.

Putin kao saveznik u "ratu protiv wokea"

Mnogi su to doživeli kao predaju dva ključna pregovaračka aduta - bez da je tražio bilo šta zauzvrat. Sa druge strane, neke Trampove pristalice vide u Putinu snažnog vođu koji oličava konzervativne vrednosti koje i sami dele. Za neke, Putin je saveznik u "ratu protiv wokea".

Američka spoljna politika sada je delimično oblikovana imperativima domaćih kulturnih ratova. Sigurnost Evrope postala je deo borbe između dva suprotstavljena pogleda na to što SAD jeste i što bi trebao biti.

Neki smatraju da to nadilazi samog Trampai da Evropa ne može samo da sedi i čeka da mu istekne mandat.

"SAD se udaljava od evropskih vrednosti", kaže Ed Arnold, viši saradnik Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) iz Londona. "To je Evropljanima teško da prihvate jer znači da su promene strukturne, kulturne i možda dugoročne."

"Mislim da će aktualna američka putanja nadživeti Trampa kao osobu", dodaje.

Trampova je poručio da Amerika više neće biti glavni jamac evropske sigurnosti - evropske zemlje trebale bi same da plate svoju odbranu. Gotovo 80 godina temelj evrospke sigurnosti bio je članak 5. Severnoatlantskog ugovora, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve.

Tokom posete Vašingtonu prošlog meseca, britanski premijer Kir Starmer rekao mi je kako je uveren da SAD ostaje vodeća članica NATO-a i da Tramp lično ostaje privržen članku 5. Drugi nisu tako sigurni.

Ben Valas, ministar odbrane u poslednjoj konzervativnoj vladi, rekao je ranije ovog meseca: "Mislim da je član 5. na aparatima. Ako Evropa ne poveća ulaganja u odbranu i ne shvati stvar ozbiljno, to bi moglo biti kraj NATO-a kakvog poznajemo i kraj članka 5."

Prema anketi francuske agencije Institut Elabe, gotovo tri četvrtine Francuza više ne smatra SAD saveznikom. Većina Britanaca i ogromna većina Danaca - tradicionalno proameričkih zemalja - sada imaju nepovoljno mišljenje o SAD-u.

Dobra vest za Putina

Sve to su dobre vesti za Putina. "Celi sistem evroatlantske sigurnosti urušava se pred našim očima", rekao je prošle godine. "Evropa je marginalizovana u globalnom gospodarskom razvoju, pogođena haosom migracija i gubi međunarodni uticaj i kulturni identitet."

Početkom marta, tri dana nakon katastrofalnog susreta Volodimira Zelenskog sa Trampom i Vensom u Beloj kući, portparol Kremlja izjavio je: "Fragmentacija Zapada je započela."

"Pogledajte ciljeve Rusije u Evropi", kaže Armida van Rij, voditeljka evropskog programa u Chatham Houseu. "Cilj joj je da destabilizuje Evropu. Osnažiti slabljenje NATO-a. I naterati Amerikance da povuku svoje snage. I trenutno se to sve ili gotovo sve ostvaruje", dodaje.

"Zaboravili smo lekcije iz istorije"

Jedan od najvećih izazova sa kojima se Evropa sada suočava jeste pitanje kako se efektivno naoružati. Osamdeset godina oslanjanja na američku vojnu moć ostavilo je evropske demokratije ranjivim.

Ipak, novi nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Evrpa mora postati nazvisna o SAD-u. "Evropski NATO" zahtevao bi izgradnju sopstvenog evropskog vojnog i industrijskog kompleksa, sposobnog za isporuku sposobnosti koje sada imaju samo SAD.

Sa tom se ocenom slažu i drugi - ali ne misle svi da je cela Evropa spremna za to.

"Trenutno smo u situaciji da istočnoeuropske zemlje uglavnom ne treba posebno uveravati", kaže Ian Bond, zamenik direktora Centra za evropske reforme. "Što se ide zapadnije, postaje teže - sve do Španije i Italije."

"U Evropi više nije pitanje trebamo li ovo učiniti, nego kako ćemo to učiniti i koliko brzo", dodaje Arnold.

Slaganje novog svetskog poretka

Istoričar Timoti Garton Eš kaže da postoji kratak popis "vrlo važnih stvari" koje zasad može pružiti samo SAD.

"To su tzv. strateški osigurači", kaže. "Sateliti, obaveštajni podaci, raketni sistemi Patriot - jedini koji mogu oboriti ruske balističke projektile. I kroz tri do pet godina, trebali bismo razviti sopstvene verzije tih kapaciteta."

U procesu tranzicije, ideja je da NATO bude toliko "evropeiziran" da njegove snage – zajedno sa nacionalnim vojskama i EU kapacitetima – budu sposobne odbraniti Europu, čak i ako američki predsednik kaže: "Ostavite nas na miru."

Van Rij smatra da Evropa mora da izgradi vlastitu odbrambenu industrijsku bazu - ali upozorava da će to biti teško: "Najveći problem su podele unutar Evrope oko toga kako i treba li to uopšte raditi."

U međuvremenu, Trump izgleda spreman da zatvori poglavlje međunarodnog poretka temeljenog na pravilima, koji je nakon Hladnog rata dopuštao državama da slobodno biraju sopstevi put i saveze.

Tramp deli viziju sveta sa Putinom

Ono što Tramp, čini se, deli sa Vladimirom Putinom jest vizija sveta u kojem velike sile - oslobođene međunarodnih zakona - nameću volju slabijima, kao što je Rusija tradicionalno činila u carskom i sovjetskom razdoblju. To bi značilo povratak sistemu "sfera uticaja" koji je dominirao svijetom 40 godina nakon Drugog svetskog rata.

Ne zna se šta bi tačno Donald Tramp učinio ako bi neka NATO zemlja bila napadnuta. No poanta je da se američka pomoć više ne može uzimati zdravo za gotovo. To znači da Evropa mora da reaguje. Njen izazov jeste ostati ujedinjena, konačno ozbiljno finansirati sopstvenu odbranu - i izbeći da padne u sferu uticaja neke velike sile.

Bonus video:

(Espreso/ Index/ Prenela: T.M.)