Nebo se otvorilo, ovo se čekalo, Putin konačno progovorio o vojnicima iz Severne Koreje: Gledajte kako ih je nazvao

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas tokom sastanka sa vršiocem dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandrom Hištajnom da se dalekoistočni marinci bore u tom pograničnom regionu "čvrsto, vešto i smelo" i istakao da je situacija u regionu veoma teška.

Ovo je prvi put da je Putin govorio o severnokorejskim vojnicima iako ih nije tako nazvao, a u oktobru je rekao da su "fotografije ozbiljna stvar" na pitanje novinara o satelitskim snimcima koji pokazuju kretanje severnokorejskih vojnika u Rusiji.

Predsednik Rusije je naložio Hištajnu da zajedno sa ruskom vladom radi na programu obnavljanja pograničnog područja , prenose RIA Novosti. Putin je najavio da će zadužiti rusku vladu da zajedno sa rukovodstvom regiona pripremi program obnove Kurskog pograničnog regiona.

"Moramo da počnemo da to radimo odmah. Definitivno ću tražiti od vlade da pripremi ovaj program, naravno, zajedno sa vama i vašim timom, koji trenutno radi u Kursku", rekao je Putin.

Hištajn je tokom sastanka sa Putinom rekao da je danas nemoguće izračunati obim troškova i započeti obnavljanje izgubljene infrastrukture pograničnih teritorija Kurske oblasti iz očiglednih razloga.

"Razumemo da je danas, iz očiglednih razloga, zbog činjenice da su u toku vojne akcije i da naši vojnici herojski oslobađaju Kursku zemlju, nemoguće započeti obnavljanje infrastrukture baš sada, kao što je nemoguće izračunati iznos troškova. Barem zato što još nismo fizički oslobodili svu našu zemlju. Ali, čini mi se i da je ta mogućnost da se donese ozbiljna odluka, i čini mi se da je to ozbiljno da obnovi infrastrukturu u Kurskoj granici", rekao je Hištajn.

Ukrajinske snage prešle su u u pograničnu Kursku oblast u okviru kontraofanzive protiv Rusije u leto prošle godine.

Putin se tokom dana našao na udaru

Međunarodni pravnici postavili su temelje specijalnom tribunalu koji će suditi Rusiji za navodne zločine u Ukrajini, saopštila je EU.

Oni su pozdravili ovaj "značajan korak" ka tome da ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi najviši zvaničnici snose posledice za rat u Ukrajini.

"Ovo je napredak koji znači da će ruski politički i vojni lideri koji snose najveću odgovornost biti pozvani na odgovornost", dodaje se u saopštenju.

Vlasti u Ukrajini su nekoliko dana nakon početka invazije predložile stvaranje tribunala, međutim, pravnici se već skoro tri godine muče da pronađu pravu sudnicu.

"Nema sumnje da je Putin počinio zločin agresije kada je odlučio da napadne drugu zemlju. Bez tog zločina ne bi bilo ni ubijanja na terenu. Ne bi bilo napada na civilnu infrastrukturu, ubijanja i silovanja civila", rekla je novinarima visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.

Ona kaže da će osnivanje Tribunala biti pritisak na Putina i njegov režim kako bi konačno zaustavili ovaj rat, kao i da daju jasan signal drugim potencijalnim agresorima koji razmišljaju da napadnu susedne zemlje.

Pregovori o tome da li ruskim liderima treba ukinuti imunitet, a koji su počeli prošlog juna između EU, Ukrajine i 37 drugih zemalja, obustavljeni su. Kao kompromis, pretpostavlja se da Putin i visoki funkcioneri neće biti gonjeni dok su na položaju.

U drugom slučaju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da će pristati na direktne razgovore sa Putinom kako bi se okončao rat, koji će kasnije ovog meseca dostići sumornu trogodišnju prekretnicu.

"Ako je to jedina postavka u kojoj možemo da donesemo mir građanima Ukrajine i da ne izgubimo ljude, definitivno ćemo ići na ovo", rekao je Zelenski, dodajući da će zahtevati da prisustvuju i drugi "učesnici".

U intervjuu za Morgan, Zelenski je rekao da je u Ukrajini poginulo 45.100, kao i da je do sada ranjeno oko 390.000 vojnika. On je procenio da je poginulo oko 350.000 ruskih vojnika, kao i da je povređeno između 600.000 i 700.000.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje Putina i drugih visokih ruskih zvaničnika zbog otmice ukrajinske dece. Ali ona nema moć da im sudi za agresiju, pošto Rusija nije ratifikovala sporazum o MKS.

Druga opcija o kojoj se raspravlja je izmena Rimskog statuta MKS-a u Generalnoj skupštini UN, ali mnogi stručnjaci tvrde da bi to bilo neizvodljivo, jer se mnogi članovi suda nisu podvrgli njegovoj nadležnosti nad zločinom agresije.

Da bi se razbio problem, Savet Evrope, koji ima 46 država članica i koji je izbacio Rusiju iz članstva nakon invazije na Ukrajinu, ponudio je da bude domaćin Tribunala.

Razgovori su se ubrzali nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, budući da su mnogi strahovali da će podrška te zemlje Ukrajini drastično da opadne.

Irina Mudra, zamenica šefa kabineta predsednika Zelenskog, rekla je da ukrajinski narod želi da "pozove osvajače na odgovornost i da pokaže svetu da će takvi užasni ratni zločini imati ozbiljne posledice".

"Poruka Zelenskog je jasna. Zlo ne sme ostati nekažnjeno. Mir mora da bude pravedan. Ukrajina ne može i neće praviti kompromis oko pravde", rekla je Mudra.

Ukrajinska dobitnica Nobelove nagrade za mir Oleksandra Matvijčuk takođe je pozvala na brzo stvaranje tribunala za suđenje Putinu, tvrdeći da bi to moglo da odvrati ruske snage od nanošenja zločina Ukrajini.

Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berset rekao je da se nada da će rad na tekstu za stvaranje tribunala biti završen ove godine.

Berset, koji se sastao sa Trampom u Parizu na ponovnom otvaranju Notr Dama u decembru, rekao je da "nije jasno kako će na Tribunal uticati bilo kakvi mirovni pregovori koje je pokrenula američka administracija.

"Pokušavamo da radimo na tome što je brže moguće", rekao je Berset.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/A.P/Preneo: V.Š)