OBORENA RAKETA IZNAD KRIMA: Ukrajinski predsednik odao poštu žrtvama u Voliniji

Ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su krstareću raketu u blizini grada Kerča na poluostrvu Krim, saopštio je danas šef Krima Sergej Aksjonov, prenosi Tanjug.

Krajem maja šef Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) Vasilij Maljuk rekao je da Kijev želi da „preseče logistički put“ do poluostrva i da je preduzeo odgovarajuće mere, ali nije precizirao koje.

Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov je negirao da ukrajinske obaveštajne službe stoje iza napada na most.

NATO je pretvorio Viljnus, prestonicu Litvanije, u tvrđavu branjenu naprednim oružjem kako bi zaštitio američkog predsednika Džozefa Bajdena i druge lidere Alijanse na samitu sledeće nedelje, koji se održava 32 kilometra od litvanske granice sa ruskim saveznikom Belorusijom.

Šesnaest NATO saveznika poslalo je ukupno oko 1.000 vojnika da obezbeđuju dvodnevni samit 11. i 12. jula, na koji stižu i lideri 40 zemalja, a koji se održava samo 151 km od same Rusije, prenosi Rojters.

Na aerodromu u Viljnusu, osam nemačkih raketnih bacača Patriot raspoređeno je sa cevima usmerenim u pravcu ruskog Kalinjingrada, a još dva prema Belorusiji.

Ukrajinska državna inspekcija za životnu sredinu saopštila je da je ruska invazija u punom obimu izazvala ekološku štetu od 55,9 milijardi dolara, izjavio je ministar zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine Ruslan Strilets.

Prema njegovim rečima, jedan dan rata uzrokuje 111 miliona dolara ekološke štete, prenosi Kijev independent. Strilets je naveo da taj iznos ne uključuje štetu izazvanu eksplozijom brane Kahovka 6. juna.

Više američkih saveznika, UN i humanitarne organizacije kritikovali su odluku Vašingtona da Ukrajini isporuči kasetne bombe, prenosi BBC.

U petak su SAD potvrdile da šalju kasetnu municiju Ukrajini, koju je više od 100 zemalja zabranilo zbog opasnosti koje predstavljaju za civile.

Američki predsednik Džozef Bajden je to nazvao "veoma teškom odlukom", a Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland i Španija su u subotu saopštile da se protive upotrebi takvog naoružanja.

Nemačka je saopštila da, iako neće obezbeđivati takvo oružje Ukrajini, razume američku poziciju.

Generalštab oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da ruske snage koncentrišu svoje glavne napore na pravcu Limana, Bahmuta, Avdejevke i Marinke.

Kako je navedeno, proteklog dana bilo je više od 30 sukoba, ali su ukrajinske snage odbile napade, prenosi Unian.

Nemačka će insistirati na odlaganju pridruživanja Ukrajine NATO-u, zbog straha da bi taj potez mogao da odvede Alijansu u rat sa Rusijom, piše londonski Telegraf.

Pozivajući se na izvor u Alijansi, list navodi da će zvanični Berlin iskoristiti predstojeći samit NATO u Vilnjusu, u Litvaniji, kako bi podstakao druge zemlje da se fokusiraju na bezbednosne garancije Ukrajini, a ne na njeno članstvo.

Pronađen je mahanizam nadoknade štete izazvane oružanom agresijom Rusije na Ukrajinu, izjavio je ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska.

- U petak je u Tokiju održan sastanak ministara pravde G7, gde je ključna tema razgovora bio pravni odgovor na agresiju Ruske Federacije. Imamo puno razumevanje sa našim međunarodnim kolegama u vezi sa zajedničkim ciljem i načinom na koji bi to trebalo da funkcioniše - rekao je Maliuska, prenosi Ukrinform.

Ukrajinski i poljski predsednici, Volodimir Zelenski i Andžej Duda, obeležili su danas zajedno godišnjicu masakra Poljaka od strane ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata, što je zločin koji i dalje predstavlja izvor napetosti između saveznika.

Varšava je jedan od najčvršćih saveznika Ukrajine otkako je Rusija napala zemlju 2022. godine, ali je zločin, u kojem je po istoričarima stradalo više desetine hiljada Poljaka nastavio da narušava odnose između dve države, prenosi Rojters.

- Zajedno odajemo počast svim nevinim žrtvama Volinije! Sećanje nas spaja! Zajedno smo jači - saopšteno je iz Dudinog kabineta na Tviteru.

Poljska je počela da premešta više od 1.000 vojnika na istok zemlje, saopštio je ministar odbrane Mariuš Blaščak, usred sve veće zabrinutosti te članice NATO da bi prisustvo pripadnika "Vagnera" u Belorusiji moglo bi da dovede do povećanja napetosti na granici, javio je Rojters.

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da ponudi pripadnicima privatne vojne kompanije "Vagner" da pređu u Belorusiju, izazvala je bojazan kod istočnih članica NATO da će njihovo prisustvo dovesti do veće nestabilnosti u regionu, navodi agencija.

- Više od 1.000 vojnika i skoro 200 jedinica tehnike iz 12. i 17. mehanizovane brigade kreće ka istoku zemlje - napisao je Blaščak na Tviteru, ističući da je to demonstracija spremnosti Poljske da odgovori na pokušaje destabilizacije u blizini granice.

(Espreso/Telegraf)