RADNO VREME RADA OD KUĆE ĆE MORATI TAČNO DA SE EVIDENTIRA? Sledi ozbiljna PROMENA, međutim postoji JEDAN PROBLEM

U Nemačkoj će ubuduće preduzeća morati točno da evidentiraju radno vreme zaposlenih. Prvobitna ideja je da niko ne bude izrabljivan, ali je pitanje kako u vreme rada od kuće izračunati točno radno vreme.

Prema istraživanju zadruge digitalnog gospodarstva Bitcom, piše Dojče Vele, 59 posto kompanija u Nemačkoj već evidentiše radno vreme svojih zaposlenih, 28 posto želi sa time da započne još ove godine, dok samo još dvanaest posto ne zna kada će to učiniti.

Nemački Savezni sud za rad (BAG) je još u septembru odlučio da se radno vreme u svakom preduzeću mora evidentirati transparentno.

Sud je u svojoj presudi zahtevao od poslodavaca da uvedu „objektivan, pouzdan i pristupačan sastav" kojim se „može meriti dnevni broj radnih sati zaposlenih”. Nemački sud se pozvao na presudu Europskog suda (ESP) o evidentiranju radnog vremena iz 2019.

Predsednica sudskog veća Inken Gallner je potom u februaru rekla da od zakonodavca zavisi kako će urediti ovo područje, a do tada ostaje da o tome pregovaraju poslodavci i sindikati.

Pritom, kako je rekla „radno vreme zasnovano na poverenju" koje se praktikuje u mnogim preduzećima, ne stoji na putu obaveznom evidentiranju radnog vremena: „Međutim, mora se poštovati zakonski predviđeni odmor zaposlenog od 11 sati u roku od 24 sata", a ne sme se prekoračiti ni dozvoljeno nedeljno radno vreme od 48 sati".

Razlog za ovakve presude je fenomen „stalne dostupnosti“, kada se od zaposlenih očekuje da po celi dan odgovaraju na elektronsku poštu ili budu dostupni svojim šefovima, ili da spontano rade prekovremeno.

Šta je preduzelo nadležno ministarstvo?

Savezni ministar rada Hubertus Heil (SPD) najavio je sredinom decembra da će u dogledno vreme predložiti odgovarajući zakon i odmah odbacio zahteve poslodavaca za opšte ukidanje osmosatnog radnog dana: „Zakoni o radnom vremenu služe za zaštitu zdravlja zaposlenih, a ne za ispunjavanje želja interesnih grupa", rekao je tada ministar.

Prema pisanju dnevnika Süddeutsche Zeitung (SZ), Ministarstvo rada je sada dovršilo nacrt zakona u kojem planira obavezu elektronskog evidentiranja radnog vremena. Za to je odgovoran poslodavac, a sam unos radnog vremena može se ostaviti zaposlenom ili njegovom nadređenom.

Prema nacrtu zakona, saznaje Dojče Vele, mogući su i izuzeci, a o tome se mogu dogovoriti poslodavci i sindikati ili radnički saveti.Takozvano „radno vreme utemeljeno na poverenju“ takođe bi trebalo biti moguće. Zamislivo je i „neelektronsko” ili naknadno evidentiranje radnog vremena.

U izuzetnim slučajevima, moguće je da se potpuno odustane od evidencije. Takođe su predviđeni i posebni propisi za mala poduzeća.

Šta kažu kritičari?

Liberali (FDP) kao članica vladajuće koalicije tradicionalno bliski poslodavcima taj nacrt ne žele da podrže. Lider poslaničke grupe FDP Lukas Köhler za SZ kaže da se evropska presuda mora poštivati, međutim da bi samo poslodavcima trebalo prepustiti to kako će regulisati evidenciju radnog vremena.

Hermann Gröhe iz opozicione Hršćansko-demokratske unije (CDU) optužio je ministra Heila da želi „maltretirati" zaposlene i poslodavce detaljima za evidentiranje radnog vremena: „Njegovi planovi smanjuju manevarski prostor za radno vreme utemeljeno na poverenju, koje je danas posebno poželjno i potrebno zaposlenima i poslodavcima."

Predsednik zadruge poslodavca Reiner Dulger kaže: „Nažalost, nacrt zakona nije model za budućnost.“ On ističe da su se poslodavci i sindikati poslednjih godina borili za otvoreniju kulturu radnog vremena i napravili veliki napredak.

„U mnogim branšama radno vreme se može fleksibilno rasporediti pomoću instrumenata kao što su tekući računi radnog vremena i oblikovanje radnog vremena koje se orijentišu prema trenutnim životnim prilikama radnika", kaže on.

Bonus video:

(Espreso/DW)