"POSTOJE VELIKE PRETNJE" Dr Propast predvideo krizu 2008. sada ima novo UPOZORENJE za svet, NIJE DOBRO!

Ponovo se oglasilo američki ekonomista Nurijel Rubini koji je predvideo ekonomsku krizu iz 2008. godine, a sada je dao je novu, sumornu sliku o tome šta 2023. sprema globalnoj ekonomiji.

U intervjuu za Financial Times, Rubini, kojeg često nazivaju “Dr Propast” (“Dr Doom”) zbog svojih pesimističnih predviđanja, rekao je da spoj starih i novih problema predstavlja rizik za svet.

“Mislim da je svet zaista u usporenoj železničkoj olupini. Postoje velike nove pretnje koje pre nisu postojale, a one se gomilaju a mi radimo vrlo malo po tom pitanju”, ocenio je on.

Rubini je upozorio da kombinacija inflacije, veštačke inteligencije, klimatskih promena i rizika od Trećeg svetskog rata ima ogroman globalni uticaj.

“Moramo naučiti da živimo u stanju pripravnosti”, rekao je, dodajući da će nam za pozitivan ishod biti potrebna sreća, globalna saradnja i ekonomski rast bez presedana.

Proširujući svoja loša predviđanja za sledeću godinu, Rubini je osudio Federalne rezerve zbog promašaja inflacije, upozoravajući da postoji sigurna šansa da će privreda krenuti u recesiju kao rezultat agresivnog povećanja kamatnih stopa američke centralne banke.

Samo prošle nedelje, Fed je podigao stope za 50 baznih poena dok nastavlja borbu za snižavanje inflacije sa skoro 40-godišnjih maksimuma na cilj od 2%. Centralna banka je od marta povećala troškove pozajmljivanja novca za više od 400 baznih poena, što je podstaklo oštar pad finansijskog tržišta u svim klasama imovine.

“Konvencionalna mudrost, koja dolazi od kreatora politike ili Vol Strita, bila je sistematski pogrešna. Prvo su rekli da će inflacija biti prolazna… Zatim se vodila debata o tome da li je porast inflacije uzrokovan lošom politikom ili lošom srećom”, rekao je Rubini.

On je upozorio da će predstojeći ekonomski pad biti ozbiljan.

“Ne, ovo neće biti kratka i plitka recesija, biće duboka i dugotrajna”, rekao je.

Sa inflacijom u SAD od 7,1% i nezaposlenošću od 3,7%, Rubini je takođe upozorio da će najveća svetska ekonomija gotovo sigurno biti suočena sa “teškim sletanjem” (hard landing, termin koji u ekonomiji predstavlja ekonomski pad koji se ne može kontrolisati).

Ranije ovog meseca, Rubini je upozorio na potencijalne gubitke na berzi s obzirom na verovatnoću recesije u SAD. Predvideo je da bi S&P 500 mogao pasti čak 25 odsto, ako se američka ekonomija smanji sledeće godine.

Bafet pobedio trendove na tržištu

S druge strane postoji i drugačija slika. Investitori širom sveta pokušavaju prilagoditi svoje portfolije kako bi se izborili sa velikim povećanjem kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi, Evropske centralne banke, Banke Engleske i drugih centralnih banaka ove godine. Ali Voren Bafet nema razloga za brigu.

Čini se da će se “Čudo od Omahe”, kako mu tepaju, poslednji nasmejati ove godine. Deonice njegove kompanije "Berkshire Hathaway" porasle su od početka godine 5,5 odsto. Istovremeno, berzanski indeks S&P 500 je pao za više od 15 odsto.

Bafetu je pomogla činjenica da "Berkshire" ima veliki udeo u naftnoj kompaniji "Chevron", koja je najbolja deonica "Dow-a" ove godine sa skoro 50 odsto dobitka. "Berkshire" takođe poseduje ogroman udeo u naftašu "Occidental Petroleum", čije su se akcije više nego udvostručile ove godine… što ga čini najvećim dobitnikom u u okviru indeksa S&P 500.

Bafetova sklonost ka teškim potrošačkim deonicama takođe mu je dobro poslužila u 2022. "Berkshire" ima velike udele u "Koka-Koli" i "Kraft Hejncu", od kojih je svaki ove godine u porastu oko 10 odsto.

"Berkshire Hathaway", masivni konglomerat koji poseduje kompanije u rasponu od "Geico" i železnice "Burlington Northern Santa Fe" do potrošačkih brendova poput "Dairy Queen", "Fruit of the Loom" i "Duracell", takođe se relativno dobro održao tokom burne godine za privredu i tržišta.

Kompanija je zabeležila neto gubitak kroz prva tri kvartala 2022. godine zbog pada vrednosti drugih vrhunskih investicija kao što su "Apple", "Bank of America" i druge finansijske dionice, ali ključne poslovne jedinice "Berkshire Hathawaya" samo rastu.

Operativni profit "Berkshire Hathawaya" – mera koju analitičari i Bafet i Wall Street preferiraju da koriste kao merač zdravlja kompanije – porasla je tokom prvih devet meseci ove godine skoro 20 odsto na 24,1 milijardu dolara.

Mogu li Bafet i "Berkshire" to ponoviti 2023? Predstoji još izazova kako cene nafte tonu i inflacija dostiže vrhunac. To bi moglo naštetiti Berkshireovim ogromnim energetskim i komunalnim preduzećima. Više kamatne stope bi takođe mogle nastaviti da ometaju Berkshireova bankarska ulaganja.

Investitori će takođe pratiti poteze Bafetovih prvih saradnika, kako bi mogli da naslute kuda planiraju da vode kompaniju u svijetu nakon Bafeta. Bafet sledećeg avgusta puni 93 godine, dok će potpredsjednik Berkshirea i dugogodišnji Bafetov povjerenik, Čarli Manger proslaviti svoj 99. rođendan za Novu godinu.

Stoga je pošteno zapitati se koliko će još trajati serija Vorena i Čarlija. Na sreću investitora iz "Berkshirea", postoji plan sukcesije. Potpredsednik Greg Ejbel će postati izvršni direktor "Berkshirea", dok će Bafetovi gurui ulaganja, Ted Vešler i Tod Kombs upravljati portfeljem.

"Berkshire" je iskoristio ovogodišnja previranja na tržištu kako bi prikupio neke povoljne deonice. "Taiwan Semiconductor" je najnoviji primer. "Berkshire" je takođe nastavio otkup vlastitih deonica. Ali čini se da mnogi korporativni rukovodioci nisu toliko željni da kupe ovogodišnji pad, piše CNN.

Prema istraživanju VerityData, samo oko 5.000 članova menadžerskih timova je do sada ove godine kupilo deonice vlastitih kompanija. To je manje u odnosu na oko 6.500 insajdera tokom Covid medveđeg tržišta 2020.

To je takođe znatno ispod broja insajdera koji su kupili deonice svojih firmi tokom Velike recesije 2008. i 2009, debakla gornje granice duga 2011. koji je doveo do smanjenja kreditnog rejtinga SAD-a i treme tržišta pre predsedničkih izbora 2016. godine.

Nedostatak insajderske kupovine još je jasniji kada uzmete u obzir da su vrhunski izvršni direktori poput Džejmija Dajmona iz "JPMorgan Chasea" i Dejvida Solomona iz "Goldman Saksa" takođe davali oprezne komentare o ekonomiji u posljednje vreme.

Ali Ben Silvermen, direktor istraživanja u "VerityData", upozorava investitore da se ne brinu previše. To je zato što insajderi takođe ne prodaju mnogo akcija.

„Čini se da postoji nespremnost insajdera da nazovu dno tržišta“, rekao je Silverman. “Ali insajderi takođe ne prodaju niti pretvaraju kompenzaciju zasnovanu na deonicama u gotovinu. Mnogi insajderi to redovno rade. Čini se da su voljni da izdrže, ali ne da daju više uloga u igru.”

Dakle, može biti slučaj da izvršni direktori i drugi korporativni insajderi odlučuju da budu oprezni. Oni zaista nisu sigurni kuda idu tržište i ekonomija, baš kao i mi ostali.

(Espreso/Investitor/ Blic Biznis/CNN)