BUGARSKI OBIČAJI OD KOJIH VAM NEĆE BITI DOBRO: Tradicije za koje NISTE ČULI, jedna će vas ZAPREPASTITI! (VIDEO)

Sa milenijumskom istorijom i bogatstvom kulturnih uticaja sa Istoka i Zapada, za očekivati je da Bugarska ima svoj jedinstveni skup autentičnih tradicija i običaja. Kao i većina Evrope, Bugarska slavi Božić i Uskrs kao dva od svojih primarnih praznika, a prisutni su i mnogi povezani običaji poput jelke i uskršnjih jaja. Međutim, mnogo bugarskih običaja i tradicija je potpuno čudno, pa čak i bizarno.

Od potpuno zbunjujućeg načina na koji Bugari pomeraju glavu da kažu „da“ i „ne“ do rituala igranja bosi na žaru, kaškaval turista predstavlja 7 neobičnih bugarskih običaja i tradicija.

1. Gonjenje krsta u ledene vode: Jordanov dan na Bogojavljenje

6. januara svake godine, hrišćani Bugari obeležavaju Bogojavljenje i Isusovo krštenje, lokalno poznato kao Jordanov dan (Jordanovden, Iordanovden), uz neke prilično muževne tradicije koje koriste ledene zimske vode.

Po jednom običaju, sveštenik baca krst u reku ili jezero i svi voljni skaču za krstom u nadmetanju da ga dohvate i uzmu.

Izreka kaže da ko uhvati krst biće srećan i zdrav tokom cele godine.

Još jedna tradicija Jordana je ledeni okrugli ples.

Umesto da juri krst, ovo uključuje muškarce koji plešu u ledenoj reci uz tradicionalne bugarske melodije.

Ovaj običaj se najviše vezuje za grad Kalofer, mada se praktikovao i u drugim mestima.

2. Karneval protiv zlih duhova: Kukeri

Dok su karnevali rasprostranjeni širom sveta pre posta, bugarski Kukeri (kukeri) se ističu svojim zastrašujućim kostimima koji izgledaju kao da su proizašli iz složene horor produkcije.

Drevni ritual za odgon zlih duhova, povorka Kukeri se slavi ili oko Nove godine ili u nedelju sira, neposredno pre posta.

Bugarski Kukeri su nepogrešivi zahvaljujući svojim neverovatno jezivim maskama, ogromnim zvonima na pojasu i kostimima napravljenim od debele životinjske kože.

Sjajno mesto da se vidi raznovrsnost nošnji je grad Pernik u dane Surva maskenbala, krajem januara ili početkom februara svake godine.

3. Doček proleća sa crveno-belim: Baba Marta

U bugarskom folkloru, prvi dan marta smatra se početkom proleća. Mart je zamišljen u obliku mitske mrzovoljne starice Babe Marte (Baba Marta, „Baka marš”) i duboko povezan sa crveno-belim ukrasom od prediva pod nazivom Martenica (martenica).

Svake godine 1. marta Bugari svakom svom prijatelju daju martenicu da im čestitaju početak proleća.

A kada vidite rascvetalo drvo ili rodu, martenicu treba da vežete za drvo ili je stavite ispod stene.

Kao rezultat toga, u martu je praktično cela Bugarska prekrivena crveno-belim bojama da bi dočekala toplinu proleća.

4. Sveti bosonogi ples na vatri: Nestinari

U nekoliko izolovanih sela u valovitim planinama Strandže u blizini turske granice, mistični ritual je opstao do danas.

U noći Svetih Konstantina i Jelene seljani se okupljaju na trgu da igraju – bosi – na žaru.

Navodno, plesači (zvani nestinari, nestinari) se spuštaju u stanje transa izazvano svetim bubnjem, objašnjavajući potpuni nedostatak bola koji su učesnici osećali.

Tradicija Nestinarstva ili Anastenarija kombinuje pravoslavne principe sa drevnijim paganskim ritualima.

Zanimljivo je da ga praktikuju i etnički Bugari i nekadašnje grčko stanovništvo u nekim od sela

5. Drevni ritual zabranjen zbog svoje okrutnosti: Predenje psa

Iako je zvanično zabranjeno u celoj Bugarskoj od 2011, predenje pasa je bilo tradicija u jugoistočnim delovima zemlje stotinama godina.

Namenjeno da zaštiti pse od besnila i izvodi se na takozvani Pseći ponedeljak (ponedeljak pre Svetog Teodora), predenje pasa je stigmatizovano od strane organizacija za zaštitu životinja širom sveta kao čin okrutnosti.

Najčešća verzija ovog rituala uključuje vešanje psa iznad vode pomoću užeta i okretanje u svakom pravcu.

Stepen fizičkog ili psihičkog oštećenja pasa od ovog obreda ostaje kontroverzan, iako je u svakom slučaju ritual izumirao od 19. veka i sačuvao se do modernog vremena samo u pojedinim selima.

6. Dan zaljubljenih? Ne hvala, slaviću vino: Trifon Zarezan

Dok je zapadna tradicija Dana zaljubljenih temeljno zahvatila Bugarsku u poslednjih nekoliko decenija, svaki Bugarin zna da je 14. februar svake godine zapravo vreme za još jedan, tradicionalniji lokalni festival.

Trifon Zarezan, ili Dan vinogradara, manje je ljubav prema čoveku... a sve o ljubavi prema vinu!

Sredina februara je obično vreme kada se vinova loza seče kako bi se obezbedio pravilan rast i obilna žetva u jesen. Zbog toga je tradicionalno sečenje vinove loze preraslo u praznik Trifona Zarezana, praznik plodnosti i magičnih osobina bugarskog vina.

Nepotrebno je reći da samci, pa čak i mnogi parovi, više vole Trifona Zarezana nego Dan zaljubljenih, i to sa dobrim razlogom...

7. Neka tvoj uspeh teče kao voda: Prosipanje vode ispred vrata

Postoji mnogo načina da se nekome poželi sreća širom sveta, ali ono što se radi u Bugarskoj mora da se svrsta među najradoznalije. Kada neko ode od kuće zbog nekog ključnog događaja u životu kao što je prvi dan škole, odlučujući ispit ili važno takmičenje, običaj je da se bakarna posuda vode prospe ispred kućnog praga, tako da bukvalno „to može da vam ide na vodu”. A kad mlada ode od kuće pre venčanja, i ona udari nogom bakarni sud pun vode!

Obično se ova tradicija prati tako što se osobi daje biljka kljuna ždralova, bugarski simbol zdravlja i prosperiteta. Zaista, izgleda da postoji čitava ceremonija za osiguranje uspeha!

(Espreso/kashkaval-tourist.com)