ENERGETSKA KRIZA RAZARA EVROPU: Evo ko će PLATITI najvišu cenu

Evropa se trudi da smanji svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva. Kako cene gasa u Evropi rastu osam puta od proseka za 10 godina, zemlje uvode politike za suzbijanje uticaja rasta cena na domaćinstva i preduzeća. To uključuje sve, od subvencija troškova života do regulacije veleprodajnih cena. Sve u svemu, finansiranje takvih inicijativa je dostiglo 276 milijardi dolara od avgusta.

Sa kontinentom bačenim u neizvesnost, gornji grafikon prikazuje dodeljena sredstva po zemljama kao odgovor na energetsku krizu, piše Visual Capitalist.

Energetska kriza, u brojkama

Koristeći podatke iz Bruegel-a, tabela u nastavku odražava potrošnju na nacionalne politike, regulativu i subvencije kao odgovor na energetsku krizu za odabrane evropske zemlje između septembra 2021. i jula 2022. Sve brojke su izražene u američkim dolarima.

Nemačka troši preko 60 milijardi dolara za borbu protiv rastućih cena energije. Ključne mere uključuju jednokratnu naknadu za energiju od 300 dolara za radnike, pored 147 miliona dolara za finansiranje porodica sa niskim primanjima. Ipak, predviđa se da će se troškovi energije povećati za dodatnih 500 dolara ove godine za domaćinstva.

U Italiji će radnici i penzioneri dobiti bonus od 200 dolara za troškove života. Uvedene su dodatne mere, kao što su poreski krediti za industrije sa visokom potrošnjom energije, uključujući fond od 800 miliona dolara za automobilski sektor.

S obzirom da se predviđa da će se računi za energiju trostruko povećati tokom zime, domaćinstva u Velikoj Britaniji će tokom zime dobiti subvenciju od 477 dolara za pokrivanje troškova električne energije.

U međuvremenu, mnoge istočnoevropske zemlje — čija domaćinstva troše veći procenat svog prihoda na troškove energije — troše više na energetsku krizu kao procenat BDP-a. Najviše troši Grčka, sa 3,7% BDP-a.

Potrošnja za energetsku krizu takođe se proširuje na masivne pomoći za komunalne usluge.

Uniper, nemačka komunalna firma, dobila je 15 milijardi dolara podrške, a vlada je preuzela 30% udela u kompaniji. To je jedan od najvećih paketa pomoći u istoriji zemlje. Od prvobitne pomoći, Uniper je zatražio dodatnih 4 milijarde dolara finansiranja.

I ne samo to, Vien Energie, najveća energetska kompanija u Austriji, dobila je kreditnu liniju od 2 milijarde evra pošto su cene električne energije naglo porasle.

Da li je ovo vrh ledenog brega? Da bi ublažili uticaj visokih cena gasa, evropski ministri tokom septembra raspravljaju o još više alata kao odgovor na preteću energetsku krizu.

Da bi vladali uticajem visokih cena gasa na cenu struje, evropski lideri razmatraju gornju granicu cena za uvoz ruskog gasa i privremena ograničenja cena gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, između ostalog.

Takođe su predložena ograničenja cena za obnovljive i nuklearne energije.

S obzirom na dubinu situacije, izvršni direktor Shell-a je rekao da će se energetska kriza u Evropi proteći i dalje od ove zime, ako ne i na nekoliko godina.

(Espreso)